Barel se primiče ceni od 60 dolara

J.P.

Posle prošlonedeljnog dogovora članica OPEK-a i zemalja nezavisnih proizvođača na čelu s Rusijom da proizvodnja sirove nafte biti smanjena za oko 1,8 miliona barela dnevno, pri čemu je zaključni rok za sprovođenje tog sporazuma pomeren s kraja ove na kraj marta 2018. godine cena barela “crnog zlata” je 59 dolara – na najvišem nivou u poslednje dve godine.

Cena severnomorske nafte brent je trenutno na 59 dolara za barel, najvišem nivou u poslednje dve godine.

Pored toga što je tržište prezasićeno ponudom i što je krajem prošle nedelje postignut sporazum članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i zemalja nezavisnih proizvođača na čelu s Rusijom, koji će biti na snazi do 31. marta 2018. godine, da proizvodnju sirove nafte smanje za oko 1,8 miliona barela dnevno, tome da se cena “crnog zlata” ozbiljno primakne cifri od 60 dolara za barel kumovale su i krizne situacije oko refenrenduma Kurda u Iraku i sve oštrijih međusobnih napada između Severne Koreje i SAD.

U svakom slučaju, cena barela nafte sada se oporavlja – daleko je od maksimuma, koji je zabeležen 2014. godine, kada je barel prodavan za više od 100 dolara ali i duplo viša od prošlogodišnjeg 13-godišnjeg mimimuma, kada je barel prodavan za manje od 30 dolara.

Analitičari procenjuju da je poskupljenje za više od dolara po barelu, jer se juče nafta prodavala na londonskom tržištu za 57,65 dolara barel, zbog pojačane tražnje i opasnosti po izvoz nafte iz iračkog Kurdistana, koji je organizovao referendum o nezavisnosti od Iraka.

Cena brenta je rano jutros u Londonu iznosila 59,04 dolara za barel, nakon što je juče uzletela na najviši nivo od jula 2015. godine, izveštava Fajnenssel tajms (FT) a prenosi Tanjug.

Nafta tipa brent je od juna poskupela za više od 30 centi, zbog smanjenja globalnih zaliha i jačanja tražnje u industrijalizovanim zemljama. Dodatnu "injekciju" cenama nafte pružila je izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je poručio da se protivi referendumu o nezavisnosti Kurdistana i da bi Ankara mogla blokirati naftovod za transport nafte iz severnog Iraka.

"Tržište beleži uravnoteženje", izjavila je Dženet Kong iz kompanije Britiš petroluem, dodajući da je potrošnja podržana niskim cenama i konačnim padom zaliha, što je, kako je istakla, rezultat napora Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da sreže proizvodnju.

Predstavnici OPEK-a i zemalja nezavisnih proizvođača na čelu s Rusijom okupili su se krajem prošle nedelje u Beču, kako bi razmotrili sprovođenje sporazuma o ograničenju ponude, radi smanjenja globalnih zaliha i podrške cenama. Dogovoreno je da će proizvodnja biti smanjena za oko 1,8 miliona barela dnevno, pri čemu je zaključni rok za sprovođenje tog sporazuma pomeren s kraja ove na kraj marta 2018. godine.

Bečkim je sastankom predsedao kuvajtski ministar Esam al-Marzuk, koji je izjavio da se zahvaljujući provedbi sporazuma zalihe spuštaju prema zacrtanom petogodišjem proseku.

 Ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da se zalaže za nastavak saradnje sa OPEK-om, jer njihov zajednički sporazum o ograničavanju proizvodnje donosi plodove kroz rast cena "crnog zlata", javio je AFP a preneo Tanjug.

"Trebalo bi da zadržimo tempo i da nastavimo zajedničku akciju", rekao je Novak na početku sastanka zemalja proizvođača nafte u Beču.

"Što je još važnije, trebalo bi da razradimo strategiju za budućnost koje bismo se pridržavali u potpunosti od aprila 2018. godine, kada ističe aktuelni sporazum”, naveo je ruski ministar, prema tumačenju prevodioca.

Novak je dodao da se, zahvaljujući sporazumu zaključenom krajem 2016. godine između 24 naftne države, uključujući Rusiju i većinu članica OPEK-a, "kada se sve uzme u obzir, tržišni fundamenti stabilizuju".

"Imamo sve razloge da budemo zadovoljni stabilnim napretkom koji smo ostvarili kolektivnim naporima za prevazilaženje izazova u aktuelnom ciklusu naftnog tržišta, koji je možda i najgori od svih prethodnih ciklusa koje smo videli poslednjih godina. Nedavni tržišni podaci, koji pokazuju pad globalne prezasićenosti ponude zbog koje je došlo do sunovrata cena nafte potvrđuju van svake sumnje da je uravnoteženje tržišta u toku", rekao je generalni sekretar OPEK-a Mohamed Barkindo.

"Ako, kad stigne mart, utvrdimo da postoji potreba da se uradi više, mislim da ćemo to i uraditi", izjavio je nigerijski ministar za naftu Emanuel Ibe Kaćikvu za Blumberg.

Iran očekuje da će do kraja ove godine izvoziti oko 2,6 miliona barela dnevno, naveo je visoki predstavnik državne naftne kompanije, dok je ministar Ujedinjenih Arapskih Emirata potvrdio maksimalnu usklađenost sa zacrtanim razinama proizvodnje.

"Na temelju procena Međunarodne agencije za energiju (IEA) može se zaključiti da je tržište nafte u drugoj polovini godine više-manje uravnoteženo", zaključuju analitičari Komerzbanke uz komentar da bi “dodatno smanjenje zaliha zahtevalo, ipak, manjak na tržištu, pa optimizam deluje preterano."

Paralelno OPEK-ovom smanjenju proizvodnje američke su kompanije povećavale proizvodnju nafte, posebno iz škriljaca, zbog čega cene nafte u SAD rastu sporije negu na londonskom tržištu. AFP piše o tome da postoji opasnost da tržište ponovo bude preplavljeno ponudom.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...