FuelsEurope: Politika Brisela čini evropske rafinerije nekonkurentnim

Evropske rafinerije ne mogu da pariraju uvoznim gorivima jer im EU regulativa nameće troškove koje prekomorski konkurenti nemaju, a koje prerađivači nafte u Evropi ne žele da prevale na potrošače, izjavio je za EurActiv Džon Kuper, generalni direktor organizacije FuelsEurope, koja zastupa i brani interese 42 kompanije iz ovog sektora naftne privrede u EU, piše wpcserbia.rs.

Dodatni razlog što je uvozni dizel jeftiniji leži u činjenici da je energija u zemljama izvoznicama ovog goriva, u SAD, Rusiji i na Bliskom istoku, jeftinija od one u Evropi, a energija učestvuje sa 60% u troškovima rada rafinerije, navodi Kuper.

Na ovu prednost se dodaju i regulatorni troškovi vezani za sistem trgovine emisionim jedinicama (ETS), koje evropske rafinerije imaju, a one u konkurentskim zemljama nemaju, ili su ti troškovi osetno niži, dodaje prvi čovek organizacije FuelsEurope.

To znači da evropske rafinerije moraju da investiraju u energetsku efikasnost, a da istovremeno ispune norme vezane za kvalitet vazduha i CO2 emisije, kako bi smanjili ETS troškove, objašnjava Džon Kuper naglašavajući da je ovo posebno uočljivo kod dizel goriva, gde ona uvozna, rasterećena od ETS troškova, čine 25-30 odsto EU potrošnje.

“Stoga je najvažnije da Evropska komisija prizna taj konkurentni izazov, pa da u sistem uključi odobravanje besplatnih dozvola za emisije prerađivačkoj industriji pogođenoj konkurencijom uvoznih goriva,” ističe Kuper. Prema njegovom mišljenu, 10 odsto najboljih evropskih rafinerija moraju da imaju 100% besplatne dozvole za emisije, “dok će ostali imati te troškove, ali i biti motivisani da se približe najboljima, što i jeste cilj evropske politike u ovom sektoru“ .

Što se tiče konkurencije vozila na električni pogon (EV) u Evropi, Kuper ukazuje na činjenicu da ukupni prihodi od poreza na fosilna goriva godišnje iznose 270 milijardi dolara, a takav namet ne postoji kada su u pitanju EV vozila.

“Ako punite svoj automobil benzinom i godišnje prelazite 15.000 kilometara, verovatno vladi godišnje plaćate najmanje 1.000 evra u porezima koji su namenjeni održavanju i izgradnji potrebne infrastrukture, finansiranju saobraćajne policije i slično. Iste potrebe imaju i električna vozila, pa nije pošteno da vi plaćate tih 1.000 evra, a vaš komšija sa električnim automobilom ništa,“ kaže Kuper ističući da vlade shvataju da će sa sve većim prodorom EV vozila ostati bez tih milijardi prihoda, što naravno nije održivo na duži rok.

FuelsEurope veruje da će u 2040. i dalje biti potražnje za tečnim gorivima u sektorima komercijalnog transporta, avio i pomorskog saobraćaja i petrohemijskom sektoru, ali je moguće da će veoma oštro biti smanjena potrošnja benzina, što će osetno uticati na konkurentnost evropskih rafinerija pretežno usmerenih na proizvodnju tog goriva, a verovatno i sam opstanak nekih od njih.