Manja proizvodnja nafte - ponuda i potražnja se uravnotežavaju
Na globalnom tržištu nafte vraća se ravnoteža između proizvodnje i zaliha u industrijalizovanim zemljama, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA) Proizvodnja u 14 zemalja članica OPEK-a dostigla je prošlog meseca 32,75 miliona barela dnevno, posle 32,83 miliona barela u julu, saopštio je naftni kartel, a Sanusi Barkindo, njegov generalni sekretar, izjavio je kako je jasno da je proces uravnoteženja ponude i potražnje u toku.
Postoje znaci da se na globalnom tržištu nafte vraća ravnoteža između proizvodnje i zaliha u industrijalizovanim zemljama, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
U izvještaju se navodi da bi zalihe uskoro mogle da padnu ispod prosečne količine u poslednjih pet godina a da je proizvodnja u zemljma Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njihovim saveznicima opala u avgustu, u skladu sa njihovim dogovorom da umanje isporuke svetskom tržištu.
Proizvodnja nafte među članicama OPEK-a opala je u avgustu, saopštio je u utorak ovaj kartel, što je znak da bi potražnja i ponuda mogle da se kreću ka uravnoteženju.
Proizvodnja u 14 zemalja članica OPEK-a dostigla je prošlog meseca 32,75 miliona barela dnevno, posle 32,83 miliona barela u julu, naveo je naftni kartel u svom izveštaju, prenosi agencija AFP.
OPEK i izvestan broj drugih proizvođača, uključujući i Rusiju, sporazumeli su se u maju da rezanje proizvodnje, dogovoreno prošle godine, prolongiraju i na 2018. godinu da bi se ublažila globalno prevelika ponuda i podržale cene sirove nafte.
IEA navodi da su zalihe nafte i naftnih derivata u industrijski razvijenim zemljama sada samo 35 miliona barela iznad proseka u poslednjih pet godina.
„Očekuje se da će cena nafte umereno rasti, imajući u vidu nedavne poteze investitora i očekivanja da se tržište vraća u ravnotežu“, piše u mesečnom izvještaju IEA, a prenosi Srna.
U avgustu je proizvodnja porasla u Nigeriji, koja je izuzeta od zauzdavanja proizvodnje, naveli su iz OPEK-a. Međutim, pad je zabeležen u Libiji, koja je takođe oslobođena obaveze rezanja proizvodnje, kao i u Venecueli, jer se obe zemlje bore sa političkim problemima. Proizvodnja je opala i u Iraku.
“Jasno je da je proces uravnoteženja ponude i potražnje u toku, pomognut time što su se članice i nečlanice OPEK-a u velikom stepenu pridržavale proizvodnih kvota utvrđenih u sporazumu o saradnji”, izjavio je generalni sekretar OPEK-a Sanusi Barkindo u ponedeljak u jednom govoru u Oksfordu.
OPEK je u međuvremenu revidirao naviše svoje procene globalne potražnje za naftom za 1,42 miliona barela dnevno, odnosno na 96,77 miliona barela dnevno ove godine. Očekuje se da će potražnja porasti za još 1,35 miliona barela u 2018. godini, jer razvijene zemlje troše više nafte nego što je prvobitno procenjeno.
"Tražnja za naftom je bila prilično robusna u drugom kvartalu 2017, posebno u Severnoj i Južnoj Americi i Evropi", navodi se u izveštaju kartela.
Komentarišući uticaj uragana Harvi na proizvodnju nafte, iz OPEK-a su rekli da se "energetska industrija Sjedinjenih Država izgleda brzo oporavlja".
Ipak, nalet uragana Irma je povećao mogućnost da ovogodišnja sezona uragana bude naročito destruktivna, “sa potencijalnim implikacijama na tržište nafte”, ali iz OPEK-a obećavaju da će oni odraditi svoj deo posla za “stabilnost i sigurnost” naftnog tržišta.
Uprkos naporima da se smanji proizvodnja, cena nafte se muči da trajnije ostane na nivou iznad 50 dolara za barel.
Cena naftnih fjučersa za američku laku naftu WTI u utorak je iznosila 48,22 dolara za barel, a severnomorske nafte brent 54,23 dolara.
