Evropske gasne alternative Rusiji - Svega ima samo gasa nema

BM

U Poljskoj je juče otvoren prvi gasovod u okviru koridora Sever – Jug, koji bi, prema zamisli Varšave, trebalo da zemlji obezbedi nezavisnost od ruskog energetskog tržišta i da omogući povezivanje gasnog sistema Istočne Evrope. Uprkos ovim nadama, postavlja se pitanje: mogu li američki ili bilo koji drugi gas zaista da zamene rusko plavo gorivo?

Poljski državni gasni operater Gas sistem juče je otvorio novi gasovod koji će povezati naselja Češuv i Vežhovice u Južnoj Sleziji, na jugozapadu zemlje, piše Sputnik.

Radio Poljska je saopštio da je ovaj, na prvi pogled mali insfrastrukuturni projekat lokalnog značaja (dužina gasovoda je svega 14 kilometara) veoma važan za zemlju, jer predstavlja deo projekta Gasni koridor Sever – Jug, koji treba da osigura nezavisnost Poljske, a u budućnosti i cele Istočne Evrope, od isporuka gasa iz Rusije.

Sever – Jug treba da poveže terminale prirodnog gasa u Poljskoj, na Baltiku i na hrvatskom ostrvu Krk. Novi projekat je deo politike jačanja energetske bezbednosti Poljske i regiona, navodi Radio Poljska.

Novi gasovod košta 21 milion evra. Gotovo polovinu ove sume izdvojila je Evropska unija. Evropska komisija je 2013. godine proglasila prioritetnim 25 investicionih projekata u Poljskoj, u okviru gasnog koridora Sever – Jug.

Gasovod Češuv – Vežhovice predstavlja prvi realizovani deo zapadnog kraka gasnog koridora Sever – Jug. U Poljskoj se gasni koridor deli na dve linije: jedna treba da prođe zapadom zemlje, a druga blizu Varšave. Kasnije zapadni krak treba da bude objedinjen s gasnim sistemom Češke, a istočni sa sistemom Slovačke.

Planirano je da glavni deo zapadnog kraka bude izgrađen sledeće godine, a potom treba da se pokrene i veliki deo projekata istočnog kraka.

Zasad nije realizovan nijedan projekat u okviru ovog gasnog koridora. Daleko su od završetka i projekti izgradnje gasovoda Poljska – Litvanija i Baltičkog gasovoda, koji bi trebalo da poveže Dansku i Poljsku i da poljsku gasnu mrežu priključi na norveški gas.

Ovi projekti su, takođe, deo Gasnog koridora Sever – Jug. U aprilu ove godine odlučeno je da se poveća kapacitet terminala u Svinoujšću s pet na 7,5 milijardi kubnih metara godišnje. Radovi na širenju terminala, međutim, još nisu počeli.

Prema planovima poljske vlade, za pet godina svi radovi u okviru ovog projekta trebalo bi da budu završeni, pošto 2022. godine ističe poljski ugovor s Gaspromom i Poljaci bi voleli da zaključe novi, povoljniji, a za to im je potrebna alternativa za ruski gas.

Pored Poljske, ulogu drugog izvora ulaska goriva u Evropu u okviru novog gasnog koridora treba da igra Hrvatska. Početkom jula tokom Samita tri mora u Varšavi, hrvatski gasni operater Plinakro potpisao je s Gas sistemom sporazum o saradnji. Gasni terminal na  ostrvu Krk još nije izgrađen, ali je planirano da bude pušten u rad 2019. ili 2020. godine.

Regasifikacioni kapacitet novog terminala biće prvo oko 10 milijardi kubnih metara godišnje, a kasnije bi mogao da bude povećan na 15 milijardi kubnih metara. Pošto je potreba same Hrvatske za prirodnim gasom oko tri milijarde kubnih metara, terminal će biti orijentisan na izvoz. Za ove svrhe već je izgrađen novi gasovod iz Hrvatske ka Mađarskoj.

„Poljska, kao prvo, želi da dobije evropski novac od ovog projekta, a kao drugo, da povisi svoj status unutar Evropske unije kao važan energetski čvor“, objašnjava analitičar Instituta za nacionalnu energetiku Aleksandar Frolov.

Amerika neće pomoći

Glavni problem novog projekta, prema mišljenju analitičara, jeste u tome što osim ruskog gasa on nema čime da se puni. Predsednik SAD Donald Tramp, koji je prisustvovao Samitu tri mora u Varšavi u julu, pozdravio je inicijativu za diversifikaciju gasnih tokova u kojoj učestvuju Austrija, Bugarska, Slovačka, Češka, Poljska, Estonija, Litvanija, Letonija, Rumunija, Slovenija.

On je izjavio da SAD nikada neće koristiti energetski faktor kao pritisak na svoje istočnoevropske saveznike i obećao da će obezbediti onoliko gasa koliko bude potrebno.

Zasad, ipak, kako navode analitičari, isporuke tečnog gasa iz SAD na evropski kontinent daleko su od toga da zadovolje minimalne potrebe Evropljana. SAD su 2016. godine isporučile Evropi svega 0,5 milijardi kubnih metara gasa. Prema podacima američke kompanije Vigon konsalting, tokom prvih pet meseci SAD su u Evropu uputile oko milijardu kubnih metara tečnog gasa.

Evropa je, pritom, najmanje potrebna američkom tržištu gasa. U nju je iz Amerike upućeno svega 13 odsto plavog goriva, 70 odsto isporuka je išlo u azijske zemlje i, posebno, u teritorijalno blisku Latinsku Ameriku.

U istom periodu ruski Gasprom je isporučio Evropi 81,2 milijardi kubnih metara gasa, povećavši obim izvoza za 13 odsto u poređenju sa sličnim periodom prošle godine.

Ilustrativan je primer Litvanije, koja je krenula putem isporuka tečnog gasa iz SAD, postavljajući ga kao alternativu ruskom plavom gorivu. Ipak, ispalo je da je zadovoljstvo previše skupo.

„Ispostavilo se da je ovaj gas toliko skuplji od ruskog da je litvansko rukovodstvo bilo primorano da zakonski prinudi velike isporučioce da kupuju određene količine na SPG terminalu“, navodi Aleksandar Frolov.

Gasprom nema alternativu

Većina evropskih terminala za tečni prirodni gas ne radi punim kapacitetom, zbog čega pokretanje novih jednostavno nema smisla.

„Evropski terminali za tečni prirodni gas mogu da prime do 230 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Praktično, oni sada primaju 50 do 55 milijardi kubika, odnosno 75 do 80 odsto terminala ne radi“, navodi Frolov.

Prema njegovim rečima, sada ni američki, niti bilo koji drugi tečni gas, kao ni gas iz Norveške ili Holandije, neće stizati na evropsko tržište u količini koja može da ispuni gasni koridor Sever – Jug, a cena tečnog gasa uvek će biti skuplja od ruskog.

Prema mišljenju eksperta, američke kompanije nisu zainteresovane za zaključivanje dugoročnih ugovora s istočnim Evropljanima zbog visokih cena, pošto im je jasno da ovi jednostavno neće moći da plaćaju u skladu s tim ugovorima u dugoročnoj perspektivi.

Hipotetički gasni koridor Sever – Jug se može povezati s Južnim gasnim koridorom — to je projekat produžavanja gasovoda Baku – Tbilisi – Erzurum u Evropu kroz Tursku, kojim će azerbejdžanski, a kasnije i iranski i irački gas, stizati u EU. Imajući u vidu gasovod Turski tok, vrlo je verovatno da će u okviru ovog projekta u Evropu krenuti isti ruski gas.

Početkom jula ministar inostranih poslova i spoljnoekonomskih veza Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je Budimpešta potpisala s Gaspromom sporazum o produžavanju Turskog toka kroz Bugarsku i Srbiju u Mađarsku.

„Jedina realna mogućnost diversifikacije energetskih tokova jeste priključivanje na južni gasni koridor“, naglasio je tada mađarski političar.

Novo Međumorje

„S ekonomske tačke gledišta glavni problem gasnog koridorda Sever – Jug je cena. Biće teško, ako ne i nemoguće, dogovoriti se o boljoj ponudi cene za gas od one koju nude Rusi“, smatra poljski politikolog Bartoš Beker.

S druge strane, projekat ima i svoje geopolitičke razmere.

„Novi zajednički izvori energije i infrastruktura doprinose planovima Poljske o konsolidaciji Istočne Evrope pod nezvaničnim poljskim rukovodstvom“, tvrdi politikolog.

Još jedan karakterističan detalj projekta jeste njegovo teritorijalno poklapanje s projektom Međumorje o kojem se u Poljskoj govorilo tridesetih godina prošlog veka. On je podrazumevao stvaranje bloka država Istočne Evrope, orijentisanog na Englesku i Francusku, protiv Nemačke i Sovjetske Rusije. Sada, smatraju eksperti, Poljaci stvaraju novo Međumorje, orijentisano na SAD.

„Stvaranje gasnog koridora Sever – Jug, u kojem će glavnu ulogu igrati Poljska, poslednja je varijacija starog pristupa anglosakonskoj politici čiji je cilj razdvajanje Evrope i Rusije projektom Međumorja, navodi poljsko-američki politikolog Džejf Arnoldski. Ova shema je geopolitička tema vladajuće partije Pravo i pravda“, uveren je stručnjak.

Prema njegovom mišljenju, teško da će projekat biti realizovan u obliku u kojem je zamišljen: kako usled unutrašnjih problema u zemljama Istočne Evrope i nestabilne političke situacije u svakoj od njih, tako i iz prostog razloga što gasni koridor Sever – Jug neće moći da obezbedi neophodne količine gasa da bi se nadoknadio gas iz Rusije.

„To je novi primer kako se nova Evropa iz antiruskih pobuda hvata za slamku umesto da uzme u obzir bazne geopolitičke činjenice i mogućnosti“, smatra politikolog.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...