Evropljani protiv američkog antiruskog diktata
Evropski privrednici pobunili su se protiv američkih sankcija Moskvi, a nemački preduzetnici se zalažu za to da projekat gradnje gasovoda Severni tok-2 ne bude ispolitizovan. Istovremeno iz Brisela je Bugarska dobila odobrenje za isporuku ruskog gasa za hab Balkan.
Dok Amerikanci na sve načine pokušavaju da izglasaju pooštravanje ekonomskih sankcija Rusiji i zapadnim kompanijama koje u njoj rade ili sarađuju sa firmama iz ove zemlje evropski, posebno nemački privrednici su sve glasniji u osudama nastojanjima SAD da im komanduje da ne posluju sa ruskim firmama – posebno onim iz sektora energetike, a Brisel je otišao i korak dalje pa je odobrio Bugarskoj isporuku ruskog gasa za hab Balkan.
Evropska komisija je Bugarskoj odobrila isporuku ruskog gasa za centar za distribuciju gasa Balkan, potvrdili su danas za Bugarski radio iz Ministarstva energetike Bugarske.
U pismu koje je potpisao komesar EU za energetiku Migel Arijas Kanete Brisel podržava razvoj gasnog čvorišta i podseća da Bugarska treba da završi radove na izgradnji i unapređenju energetske infrastrukture, uključujući gasne interkonekcije sa Grčkom i Srbijom.
Podsetimo, 19. jula je premijer Borisov saopštio da je tražio odobrenje Brisela za uspostavljanje direktne veze sa Turskim kojom će se zemlja snabdevati ruskim gasom.
Istovremeno su se nemački preduzetnici usprotivili politizaciji izgradnje gasovoda Severnog toka 2.
Izvršni direktor Istočnog komiteta nemačke ekonomije Mihael Harms je istakao da će Severni tok-2 doprineti da se kompenzuje smanjenje proizvodnje gasa u Evropi, piše Ruska reč.
“Severni tok-2 će doprineti da se kompenzuje smanjenje proizvodnje gasa u Evropi. Odbacujemo bilo kakve pokušaje da se ovaj projekt ispolitizuje, rekao je Mihail Harms, izvršni direktor Istočnog komiteta nemačke ekonomije u Berlinu, na godišnjoj konferenciji komiteta.
Izgradnja gasovoda Severni tok-2 treba da počne 2018. godine i završi se do kraja 2019. godine. Gasovod dug 1.220 kilometara prolazi po dnu Baltičkog mora od ruske obale do obale Nemačke, prenosi TASS.
Kapacitet svake od dve grane gasovoda biće 27,5 milijardi kubnih metara godišnje. Novi gasovod će udvostručiti kapacitet prvog Severnog toka i direktno će povezati ruske resurse sa evropskim potrošačima.
Asocijacija evropskih privrednika (AEB) ne podržava američko uvođenje dodatnih ekonomskih sankcija Rusiji, saopšteno je danas iz tog udruženja u Briselu.
“Ne podržavamo američko uvođenje dodatnih ekonomskih sankcija i apelujemo na Sjedinjene Države, Evropsku uniju i ruske vlasti da pronađu političko rešenje koje će sprečiti dalje pogoršanje uzajamnih odnosa", navodi AEB, a prenosi ruska agencija TASS.
"Uvođenje sankcija otežava normalno vođenje poslovnih aktivnosti i, takođe, može da dovede do ozbiljnog pada proizvodnje i radnih mesta u relevantnim sektorima", dodaje se u saopštenju evropske asocijacije koje prenosi Tanjug.
AEB je naročito zabrinut zbog čcinjenice što "sankcije SAD posebno pogađaju interese evropskih kompanija i evropskih zemalja u energetici, ali i u drugim sektorima, koji su povezani sa Rusijom".
Asocijacija "ponavlja stav da je protiv bilo kakvih ekonomskih sankcija ili ograničenja slobodne trgovine ili investicija, i podržava deeskalaciju političkih tenzija na svim stranama", dodaje se u saopštenju.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u utorak zakon kojim se pooštravaju jednostrane sankcije SAD protiv Rusije, Irana i Severne Koreje. Međutim, da bi sankcije bile uvedene mora da ih usvoji i američki Senat. Ako ih Senat usvoji američki predsednik Donald Tramp potom može taj zakon da potpiše ili na njega da stavi veto.
