Borisov forsira bugarsko gasno čvorište Balkan
Bojko Borisov je na 22. Svetskom naftnom kongresu u Istanbulu predstavio gasno čvorište Balkan i prioritete energetske politike Bugarske
Bugarski premijer Bojko Borisov je u svom izlaganju na na 22. Svetskom naftnom kongresu u Istanbulu predstavio projekat izgradnje evropskog gasnog čvorišta Balkan kao infrastrukturni projekat od velikog značaja za diverzifikaciju isporuka gasa za Evropu, piše bugarski analitičar Stoimen Pavlov za bnr.bg
Naglasivši da ovo čvorište može da obezbedi isporuke gasa iz Bugarske, Rumunije, Rusije i Azerbejdžana Borisov je podsetio da u istraživanjima gasa u bugarskom delu Crnog mora već učestvuju i neke od najvećih naftnih kompanija u svetu.
Ideju o gasnom čvorištu Balkan Borisov je izneo u Istanbulu u trenutku kada je Turska na putu da se pretvori u regionalnog lidera u skladištenju gasa. Putem predstojećeg puštanja u rad novih kapaciteta postrojenja za deponovanje gasa ispod jezera Tuz, Turska će svoj kapacitet skladištenja gasa povećati četvorostruko. Osim toga, u maju je ruska kompanija Gasprom počela izgradnju morske deonice projekta Turski tok, koja će prolaziti dnom Crnog mora do kopnenog evropskog dela Turske, a zatim i do Grčke. Činjenica da je Borisov, bez obzira na sve te okolnosti, prezentovao u Istanbulu projekat izgradnje gasnog čvorišta Balkan pokazuje da njegova vlada ne gleda na isporuke gasa za Evropu preko Bugarske kao na alternativu isporukama gasa preko Turske.
To potvrđuje i činjenica da je za vreme razgovora sa turskim premijerom Binalijem Jildirimom Borisov kao važan predstojeći korak odredio i izgradnju gasne interkonekcije između Bugarske i Turske, o kojoj se već odavno priča, ali projekat nije napredovao. Osim toga, Borisov je uverio da vlada na čijem je on čelu aktivno podržava i razvoj Južnog gasnog koridora u kojem je Turska glavni učesnik. Zajedno sa Severnim koridorom od Norveške, Istočnim od Rusije i Mediteranskim od Afrike, Južni gasni koridor biće četvrta velika osa za isporuke gasa za EU. Pored Turske kao ključne tranzitne zemlje, ovaj koridor predviđa i tranzitne trase dnom Crnog mora i istočnog dela Sredozemnog mora.
Opet u kontekstu interesa za obogaćivanje mogućnosti za isporuku gasa u regionu Bojko Borisov je učestvovao i u multilateralnom sastanku sa predsednicima Turske – Redžepom Tajipom Erdoganom, Azerbejdžana – Ilhamom Alijevim, Srbije – Aleksandrom Vučićem i sa predsednikom vlade Albanije Edijem Ramom. Bugarskoj pripada mesto u tom formatu razgovora pored svega ostalog i zbog okolnosti da se oko 80 odsto svih kompresorskih stanica na Balkanu nalazi na njenoj teritoriji.
U Istanbulu Borisov je ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku potvrdio spremnost za saradnju sa Rusijom na proširenju nacionalne infrastrukture za prenos gasa u skladu sa pravilima EU i nameru vlade Bugarske da obnovi projekat izgradnje druge nuklearne elektrane u Belenu, ukoliko se za njegovu realizaciju nađe privatni strateški investitor.
U stvari, u Istanbulu bugarski premijer nije najavio neke nove prioritete nego je precizirao već poznate namere u kontekstu promenjenih političkih realnosti u Sofiji nakon početka mandata nove koalicione vlade Bugarske. Međutim, ostvarenje tih prioriteta je u velikoj meri funkcija geostrateških realnosti, koje su do sada bile prepreka. Napredak u ostvarenju prioriteta i dalje zavisi pre svega od međunarodne situacije istočno od Bugarske.
