Turski tok jača saradnju Srbije i Turske

Aleksandar Antić i Berat Albajrak, srpski i turski ministri rudarstva i energetike su tokom bilateralnog susreta u okviru 22. svetskog naftnog kongresa u Istanbulu potvrdili dobre i prijateljske odnose između dve zemlje.

Ministri su ocenili da između dve zemlje postoje veliki potencijali za dalje jačanje i unapređenje saradnje na svim poljima, a posebno u oblasti energetike, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Antić je preneo naš interes za diversifikaciju gasnog snabdevanja Republike Srbije, i u tom smislu - interes za saradnju sa Republikom Turskom. Dogovoreno je da o pitanjima od najvećeg interesa na polju energetske saradnje dvojica ministara odrede saradnike koji bi bili u neposrednom kontaktu.

Turski ministar naglasio je da je za Republiku Tursku, Republika Srbija ključna zemlja na Balkanu, sa kojom želi dalje jačanje svestrane bilateralne saradnje. Dvojica ministara dogovorila su se da se do kraja godine održi bilatetalni sastanak u Beogradu ili Istanbulu, kako bi se nastavili razgovori.

Potvrda tome biće i susret predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Republike Turske Redžepa Taipa Erdogana, kao i učešće predsednika Republike Srbije na Svetskom naftnom kongresu u Istanbulu.

Turski tok kroz Srbiju sve relaniji

“Projekat gasovoda Turski tok postaje sve realniji. Trudim se da uvek budem realista. Svi koraci i sve tendencije, sva dešavanja i u Bugarskoj i spremnost Mađarske da bude deo tog projekta, kao i korespondencija da se on realizuje u skladu sa Trećim energetskim paketom, ide u prilog da taj projekat postaje sve realniji”, rekao je Antić za TV Prva u Istanbulu, gde učestvuje na Svetskom naftnom kongresu.

Prolazak gasovoda Turski tok preko teritorije Srbije, koji predsednik Aleksandar Vučić smatra najvećom razvojnom šansom Srbije, sve je izvesniji, pošto su madarske vlasti i ruski Gasprom potpisali sporazum o produžetku kraka tog gasovoda preko teritorije Bugarske i Srbije do Madarske.

“Novi gasovod za transport prirodnog gasa do Mađarske bi trebalo da bude završen do kraja 2019, a Srbija i Bugarska su već potpisale sporazume potrebne za otpočinjanje planova za gasovod”, izjavio je nedavno madarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.

Predsednik Vučić je pre par dana izjavio da je, nakon neuspeha sa Južnim tokom za Srbiju od ključnog značaja novi dogovor, o čemu je, kako kaže, razgovarao i sa direktorom Gasproma Aleksejom Milerom i sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim.

Vučić je najavio da će Turski tok biti tema njegovih budućih razgovora tokom posete Turskoj, a najverovatnije i u Solunu.

“Dakle, Rusi rade Turski tok i oni prelome cevovod blizu tursko-bugarske granice i on ide ka Istanbulu i najvećim turskim gradovima. Ranije je bila ideja da se dalje ide kroz Tursku, Grčku, Makedoniju i Srbiju. Danas postoji još realnija ideja pošto Bugari prave Evropski centar za primanje gasa sa različitih strana. A najvećim delom je to ruski gas”, objasnio je nedavno Vučić i prokomentarisao da su “Bugari našli mudro rešenje”, za koje, kako veruje, imaju podršku i Nemačke.

“Srbija bi u tom slučaju preuzela gas na granici sa Bugaskom i zato bi morala da sagradi gasovod, sama ili, na primer, uz pomoć Rusije, što bi bilo lakše”, dodaje Vučić precizirajući da bi Srbija na granici primala 9,8 milijardi kubnih metara gasa. “Mi smo tranzitna zemlja, ali od nas idu krakovi ka Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Prišini, Hrvatskoj i dobijamo tranzitne takse. Svaki gasovod koji prolazi kroz Srbiju nama odgovara, ali ovo je najbolja varijanta. Ovo je velika razvojna šansa za našu državu, ekonomiju, industriju. Kompletnu gasnu mrežu bismo izgradili” rekao je nedavno predsednik Srbije za Sputnjik.

Turski tok bitan i za Tursku i za Evropu

Turski tok biće ključni projekat da se osigura snabdevanje Turske gasom i da se diversifikuju rute gasa ka Evropi, rekao je turski ministar energetike Berat Albajrak na svečanom otvaranju Svetskog naftnog kongresa u Istanbulu na kojem će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izveštava Tanjug.

Ovaj projekat predviđa izgradnju gasovoda preko Crnog mora do evropskog dela Turske i dalje ka granici sa Grčkom. Deonica ispod mora biće duga 910 kilometara a kopneni deo prolaziće kroz Tursku u dužini od 180 kilometara.

Međuvladin sporazum o Turskom toku Rusija i Turska su potpisale 10. oktobra 2016. godine. Prvi deo predviđen je za snabdevanje turskog tržišta gasom, a drugi za južnu i jugoistočnu Evropu. Svaki ogranak imaće kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ukupni troškovi projekta procenjeni su na oko 11,4 milijardi evra.