OPEK nastavlja sa smanjenom proizvodnjom crnog zlata
Kartel Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) se dogovorio da još devet meseci nastavi sa smanjenom proizvodnjom sirove nafte. Očekuje se da ovaj sporazum podrže i Rusija i zemalje proizvođači, nečlanice OPEK-a. Ipak, uz najavu američkog predsednika Donalda Trampa da će prodati čak polovinu nacionalnih strateških rezervi “crnog zlata” i činjenicu da Nigerija i Libija obnavljaju proizvodnju, a Irak planira nove projekte teško je prognozirati kada će se nivo svetskih zaliha nafte spustiti na petogodišnji prosek, a još teže po kojoj će se ceni barel prodavati krajem ove godine.
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) dogovorile su se danas u Beču da produže važenje sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte za još devet meseci, do marta 2018. godine, javlja agencija Rojters, pozivajući se na izjavu jednog neimenovanog delegata iz naftnog kartela a prenosi Tanjug.
Sa smanjenjem proizvodnje će, verovatno, nastaviti i nečlanice OPEK-a, na čelu sa vodećim proizvodjačem Rusijom, koja je od januara, u dogovoru sa OPEK-om, smanjila proizvodnju.
Agencije najavljuju da se nečlanice OPEK-a sastaju, takođe, danas.
OPEK-ovi rezovi u proizvodnji su, kako navodi Rojters, pomogli da cene nafte ponovo skoče iznad 50 dolara za barel tokom ove godine, što je pružilo podstrek proizvođačima, od kojih mnogi uveliko zavise od prihoda od prodaje energenata.
Saudijski ministar za energetiku Kalid al-Falih je ranije danas izrazio nadu da će već početkom 2018. godine doći do dovoljnog smanjenja globalne ponude, zahvaljujući sporazumu 24 zemlje - proizvođača o rezanju proizvodnje.
Članice OPEK-a su se, da podsetimo, 30. novembra prošle godine u Beču dogovorile da proizvodnju nafte smanje za 1,2 miliona barela dnevno u poređenju sa oktobarskim nivoom proizvodnje. Cilj dogovora je bio stabilizacija cene „crnog zlata”.
Jedanaest zemalja koje nisu u OPEK se 10. decembra dogovorilo da svoju proizvodnju smanje za ukupno 558.000 barela dnevno, s tim što je Rusija prihvatila da svoju proizvodnju smanji za 300.000 barela.
Sporazum je zaključen za prvo polugodište 2017. godine, a najavljeno je da će se o produžetku „kresanja“ proizvodnje razgovarati.
Zbog toga što je jeftina nafta izazvala velike problem svim zemljama proizvođačima uoči današnjeg skupa u Beču se iz izjava raznih zvaničnika i analitičara moglo zaključiti da su svi saglasni da se produži sporazum o smanjenju proizvodnje nafte.
Svi učesnici sporazuma o smanjivanju eksploatacije nafte u ovom trenutku su saglasni da on bude produžen za još devet meseci, izjavio je u sredu ministar nafte, elektroenergetike i vodnih resursa Kuvajta Esam el Marzuk.
I ovog puta, naravno, bilo je bitno da se članicama OPEK-a u produžavanju restrikcije proizvodnje priključi Rusija. Zato ne čudi što je početkom nedelje portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da „moguće devetomesečno produženje sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte ima za cilj regulisanje cene fosilnih goriva“.
„Ovde, pre svega, govorimo o zajedničkim naporima na regulisanju dinamike i promenama u cenama energetskih resursa“, odgovorio je Peskov novinarima na pitanje kako će Rusija imati koristi od proširenja takozvanog Bečkog sporazuma.
Koliko je danas p ostignuti sporazum bitan za zemlje – proizvođače nafte vidi se i po izjavi venecuelanskog ministar za naftu Nelsona Martinesa, koji je danas, pre dogovora rekao da je najvažniji zadatak članica kartela OPEK da stabilizuje naftno tržište i da smanji globalnu ponudu.
“Najvažniji zadatak je da regulišemo i stabilizujemo tržište, kao i da spustimo zalihe na njihov petogodišnji prosek. To je pre problem proizvođača, a ne izvoznika. Države koje imaju postrojenja za proizvodnju nafte su prvi put svesne potrebe regulisanja i stabilizovanja tržišta i smanjenja naše proizvodnje, kako bi se nivo zaliha spustio na petogodišnji prosek”, rekao je Martines novinarima u Beč.
Venecuela, koja je, inače, suočena sa dubokom recesijom i svakodnevnim uličnim protestima više hiljada ljudi, trenutno proizvodi oko 1,97 miliona barela nafte dnevno.
Nafta se ovih dana prodavala za više od 50 dolara po barelu. Konkretno, juče je na londonskom tržištu cena barela ostala gotovo nepromijenjena u odnosu na prethodno zatvaranje i iznosila je 54,40 dolara a značajnijih promena nije bilo ni na američkom tržištu, gde se barelom trgovalo po ceni od 51,67 dolara. Članice OPEK-a su juče izjavile da je njihova cena 51,34 dolara za barel.
Po kojoj će se ceni nafta prodavati do kraja ove godine zavisiće, svakako, ponajviše od ponašanja naftaša iz SAD, koji su, čim je nafta “odskočila” od cene od oko 30 dolara za barel počeli povećavati proizvodnju – pogotovo iz škriljaca. Uz najavu američkog predsednika Donalda Trampa da će prodati čak polovinu nacionalnih strateških rezervi “crnog zlata” i činjenicu da Nigerija i Libija obnavljaju proizvodnju a Irak planira nove projekte teško je prognozirati kada će se nivo svetskih zaliha nafte spustiti na petogodišnji prosek. Još teže je prognozirati po kojoj će se ceni barel prodavati krajem ove godine.
