Energetski i politički ustupci na relaciji Brisel - Moskva

BM

Evropska komisija podržava Rusiju u povećanju isporuke gasa kroz OPAL, ali tranzit kroz Ukrajinu nije samo ekonomsko nego i političko pitanje, pa se može očekivati da će EK sa Rusijom pokušati postići politički kompromis, piše ruska Gazeta.

Evropska komisija (EK) omogućila je Rusiji povećanje korištenja gasovoda OPAL, što smanjuje isporuke kroz Ukrajinu. Ali, to bi, prema ocenama nekih analitičara, pored snižavanja transportnih troškova i jeftinijeg gasa za evropsko tržište moglo značiti i traženje političkih ustupaka od Rusije, na koje će ona teško pristati, piše ruska Gazeta.

“Evropska komisija podržava Rusiju u povećanju isporuke gasa kroz OPAL, ali tranzit kroz Ukrajinu nije samo ekonomsko nego i političko pitanje, pa se može očekivati da će EK sa Rusijom pokušati postići politički kompromis”, piše Gazeta komentarišući da je malo je verovatno da će Moskva pristati na kompromis, “imajući u vidu ton trenutnih rusko-ukrajinskih odnosa”.

Juče je, Aleksandar Novak, ruski ministar energetike, nakon sastanka sa potpredsjednikom EK-a za energetsku uniju Marošem Šefčovičem, izjavio da “EK deli ruski stav o pitanju gasovoda OPAL”.

Novak je istaknuo da su sve odluke EK u vezi OPAL-a donete na osnovu evropskog zakonodavstva i da su, prvenstveno, motivisane interesima evropskih potrošača.

OPAL povezuje sever Nemačke i gasovod Severni tok s jugom Nemačke i zemljama srednje Evrope. Izgrađen je 2011. godine i ima transportni kapacitet od 36 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

EK je u početku ograničila Gasopromu zakup OPAL-ovih kapaciteta na 50 odsto, rezervišući drugu polovinu za ostale ponuđače. Rusija je više puta od EK tražila da omogući povećanje zakupa OPAL-ovih kapaciteta za Gasprom i to se napokon dogodilo u oktobru prošle godine, kada je EK omogućila Gaspromu korišćenje najmanje oko 80 odsto kapaciteta gasovoda, što je bitno za isporuku ruskog gasa Evropi bez protoka kroz Ukrajinu.

S odlukom EK nije bila zadovoljna Poljska, smatrajući da dominantni udeo Gasproma u OPAL-u kompromituje ulogu njenog LNG terminala na Baltiku i tranzit norveškog gasa, koji je Poljska planirala isporučivati na jug Evrope. OPAL nije najbolje “sjeo” ni Slovačkoj, koja je važna tranzitna zona za isporuku ruskog gasa Evropi preko Ukrajine.

Oglasila se i sama Ukrajina, odnosno tamošnja državna firma Naftogaz, upozoravajući da će povećanje zauzetosti OPAL-a za Gaspromov gas smanjiti tranzit kroz Ukrajinu za oko 14 milijardi kubika godišnje, uz gubitak tranzitnih taksi između 395 i 425 miliona dolara.

Severni-tok-gasovodi-2.jpg

Ekonomski gledano, za Evropu su znatno povoljnije isporuke ruskog gasa baltičkom rutom (OPAL-om), ali tu je i politički aspekt, upozorava Gazeta. Naime, potpuno popunjeni kapaciteti Severnog toka, uz mogućnost gradnje Turskog toka namenjenog snabdevanju južne Europe, iz tranzitne bi igre gotovo potpuno izbacili Ukrajinu, što Evropi ne odgovora iz političkih razloga.

Pritom se podseća na istupe Maroša Šefčoviča, koji se više puta zauzeo za očuvanje ukrajinske trase kao ključne za ruske isporuke gasa u Evropu. Očigledno je sada pred EK manevar, ne toliko između interesa EU i drugih aktera, nego između interesa zemalja članica, koji se ne podudaraju ili su čak i suprotni.

“Teško je reći na čiju će stranu stati EK - poljsku ili, na primer nemačku. Najverovatniji je kompromis, koji podrazumeva gradnju druge linije Severnog toka, uz delomično očuvanje ukrajinskog tranzita", piše list.

No, upozorava, takođe, da se postavlja pitanje odgovara li to Rusiji. Izgeda da sve, ipak, zavisi od ruskog odnosa sa Ukrajinom, koji se sve više pogoršava.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...