EU se plaši ulaska Gasproma u TAP

BM

Gasprom bi mogao pomrsiti planove EU da smanji zavisnost od ruskog gasa, jer razmatra mogućnost da svoj gas tranportuje gasovodom TAP posle 2020. godine, ističe Rojters.

Najavom da bi se, posle 2020. godine mogao uključiti u trku za snabdevanje Evrope gasom Transjadranskim gasovodom (TAP) Gasprom bi mogao pomrsiti planove Evropske unije da smanji zavisnost od ruskog gasa, upozorava Rojters a prenosi SEEbiz.eu.

Rusija je najveći snabdevljač gasom Evrope - podmiruje dve trećine evropskih potreba za tim energentom. Evropska unija odlučila je, međutim, proširiti popis izvora nabavke, pa je prioritetom proglasila novi Južni gasni koridor, kojim planira nabavljati gas iz Azerbajdžana.

Završna karika tog projekta, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje treba da bude TAP, koji će se na turskoj granici nadovezati na Transanatolijski gasovod (TANAP) i preko Grčke i Albanije kroz jadransko podmorje izlazi na teritoriju Italije. Na covaj gasovod trebalo bi da se priključi i Hrvatska, preko Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), koji će prolaziti i kroz Crnu Goru.

Iz Gasproma su u januaru stigle poruke da bi ruski div mogao pomrsiti evropske planove, napominje Reuters.

Tada je zamenik predsednika uprave Aleksander Medvedev rekao da u Gaspromu razmatraju uključivanje u projekat putem sistema aukcija, koji svim potencijalnim dobavljačima treba da jamči jednak pristup gasovodu.

Medvedev je kazao kako nije siguran da će Azerbajdžan moći sam puniti gasovod, dodajući da bi Rusija mogla priskočiti i nadoknaditi eventualne manjkove u drugoj fazi projekta, koja predviđa proširenje transportnih kapaciteta nakon 2020. godine.

“Tako cevovod neće ostati prazan”, rekao je Medvedev.

U prvoj će fazi jedini dobavljač gasa za TAP biti konzorcijum na čelu s Britiš Petroleumom, koji trenutno razvija gasno polje Šah Deniz II u Azerjbadžanu. U drugoj će fazi kapacitet gasovoda će biti udvostručen, a dobavljači će se birati na otvorenim aukcijama.

Pojedini dioničari TAP-a, uključujući talijanski Snam i belgijski Fluxys, poručili su da ne bi imali ništa protiv uključivanja Gasproma, a neimenovani izvori iz Evropske unije napominju da ne mogu sprečiti učešće ruske kompanije na aukcijama.

Upozoravaju, ipak, da bi se ulazak ruskog gasa u TAP možda kosio s uslovima koje su postavili finansijeri projekta, poput Evropske investicione banke (EIB). Iz banke su poručili da sprovode dubinsku analizu projekta.

U Briselu napominju da bi u slučaju TAP-a možda mogli suspendovati propise o ravnopravnom tržišnom takmičenju, kako bi isključili Gasprom, ali bi taj postupak trebale pokrenuti kompanije i vlade, koje učestvuju u projektu.

Intervencija bi mogla biti protumačena kao odustajanje od zacrtanog, isključivo tržišnog regulisanja cena gasa, napominje Rojters.

Gazprom pristupom TAP-u nastoji odbraniti udeo na evropskom tržištu od potencijalnih izazivača, uključujući one na istočnom Mediteranu i u severnoj Africi, kažu izvori u industriji.

“Baza oko Izraela, Kipra i Egipta mogla bi konkurisati ali, ako Rusija napuni TAP, neće biti lako”, ukazuje visoko pozicionirani izvor u italijanskoj industriji.

Iz Britiš Petroleuma poručuju da bi u prošireni TAP mogli ubrizgati dodatne kubike gasa iz azerbajdžanskog polja. U utorak su objavili da su prošle godine u poljima Šah Deniz proizveli oko 10,7 milijardi kubnih metara gasa, što je 8,1 odsto više nego 2015. godine. Proizvedeno je i 2,5 miliona tona kondenzata, 8,7 odsto više nego u 2015. godini.

Analitičari su, ipak, skeptični u vezi sa povećanjem snabdevača iz tog izvora u Azerbajdžanu, upozoravajući da domaća potražnja naglo raste dok proizvodnja na starim poljima stagnira.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...