Afera oko LNG Hrvatska

BM

Samo nekoliko dana pošto se vlada Hrvatske pohvalila da joj je odobreno 102 miliona evra za gradnju LNG terminal na Krku hrvatski Nacional otkriva da je revizija pronašla niz nepravilnosti u LNG Hrvatskoj - milioni su potrošeni na dupliranje dokumentacije a koncept je promenjen bez poštovanja procedure.

Iz hrvatskog Nacionala tvrde da raspolažu dokumentom - revizijom poslovanja LNG Hrvatska, koja je napravljena po narudžbini vlasnika firme, HEP-a i Plinacra, a koja baca prilično loše svetlo na rad te kompanije proteklih godina. Ne samo to, već revizija postavlja i pitanje finansiranja gradnje LNG terminala, koji je dobio otprilike trećinu sredstava iz EU fondova, prenosi portal Energetika-net.

Hrvatska vlada je u petak, 17. marta na svom Twitter profilu objavila da je Hrvatskoj odobreno 102 miliona evra za projekt LNG terminala na ostrvu Krk. Projekat LNG terminala na Krku finansira se iz Instrumenata za povezivanje Evrope (CEF), a odluka je doneta na sastanku Koordinacionog odbora CEF-a.

Projekt LNG terminala predviđa izgradnju plutajućeg terminala, a trenutno se nalazi u postupku konačnog odabira strateških ulagača i sprovođenja obvezujuće faze postupka za zakup kapaciteta terminala.

Početak rada LNG terminala očekuje se u 2019. godini, preneli su tada hrvatski mediji, navodeći da je ukupna vrednost projekta procenjena na oko 363 miliona evra.

“Danas smo dobili odlične vesti iz Evropske komisije. Za izgradnju LNG terminala na Krku odobreno nam je 102 miliona evra bespovratnih EU sredstava”, kazao je ministar zaštite okoline i energetike Slaven Dobrović, precizirajući da je odobreno sufinansiranje studija u iznosu od 50% i radova u iznosu od 27,94%, što ukupno iznosi 102 milionana evra.

Dobrović je rekao kako će ovaj projekt sigurno podiće hrvatsku privredu i hrvatsku industriju.

“Sigurnost snabdevanja gasom biće, realizacijom ovog projekta, neosporno potvrđena, a iskreno verujem da će pojava drugih pravaca snabdevanja doprineti pojeftinjenju gasa za krajnje korisnike u Hrvatskoj”, poručio je Dobrović.

Afera je izbila kada je Redakcija hrvatskog Nacionala obelodanila da je revizija pronašla niz nepravilnosti u LNG Hrvatskoj - milioni su potrošeni na dupliranje dokumentacije, a koncept je promenjen bez poštovanja procedure.

„Kašnjenje u aktivnostima otkupa zemljišta za izgradnju LNG terminala i prikupljanja ponuda za zakup kapaciteta i terminskog planiranja radi promene koncepta (prelaska sa kopnenog na plutajući terminal), povećani kapitalni i operativni troškovi, prelaz na plutajući terminal bez poštovanja procedure i redosleda odlučivanja, dupliranje dokumentacije, odnosno naručivanje i izrada projektne dokumentacije koja se u značajnoj meri poklapa sa prethodno izrađenim studijama izvodljivosti, te nedefinisane granice projekta, što će prouzrokovati dodatne troškove prilikom spajanja na gasovod Republike Hrvatske“ kratka je rekapitulacija spornih aktivnosti firme koja je osnovana 2010. godine a koja, suprotno Društvenom ugovoru, do danas nije dobila Nadzorni odbor.

Revizija je rađena za period od januara 2013. pa do decembra 2016. godine, kada su na čelu firme bili Jurica Medun i Mladen Antunović, a revizija koju je prošle godine naručila sama LNG Hrvatska kod KPMG-a nije pronašla finansijske nepravilnosti u firmi.

Nacional piše da je LNG Hrvatska u novembru prošle godine kod EU fonda CEF istovremeno prijavila dva projekta: projekat izgradnje terminala u ukupnoj vrednosti 363,2 miliona evra i projekat finansiranja studija za FSRU LNG terminal (plutajuća jedinica sa skladištem gasa i postrojenjem za regasifikaciju) vredan 1,5 miliona evra, pa je od Instrumenta za povezivanje Evrope zatraženo sufinansiranje u visini od 50% vrednosti oba projekta, odnosno oko 181,6 miliona evra za izgradnju LNG terminala i 747.000 evra za projekat izrade studija za FSRU.

CEF je prošle nedelje za oba projekta odobrio iznos od 102 miliona evra, odnosno sufinansiranje studija u iznosu od 50%, koliko je i zatraženo, no drugi projekat pristao je sufinansirati samo sa 27,94%, odnosno oko 101,2 miliona evra, dakle, upola manje od zatraženog iznosa. Prema planu, ostatak potrebnih sredstava trebao bi obezbediti kreditom Evropske investicione banke i vlastitim sredstvima u visini od oko 95,5 milona evra.

U reviziji se, uz sve navedene podatke, dodaje i kako nije posve jasno odakle će se obezbediti tih 95,5 miliona evra kao i to da je izvor tih sredstava „nejasan“.

Zaključak revizije o „nejasnom“ izvoru finansiranja „vlastitim sredstvima“ sasvim je logičan, potvrdio je Nacionalu neslužbeni izvor koji, takođe, postavlja pitanje odakle LNG Hrvatska misli da obezbedi taj novac, posebno ako se zna da ta firma nije profitabilna i da zavisi od spoljnih sredstava finansiranja.

Na Nacionalovo pitanje odakle će se nabaviti traženih 95,5 miliona evra, iz Plinakrovog sektora za odnose s javnošću odgovaraju da „bi se ostatak sredstava osigurao ulaskom strateških partnera i zajmom jedne ili više banaka“

„U ovom trenutku još uje rano govoriti o detaljnom modelu finansiranja projekta izgradnje LNG terminala“, dodaju iz Plinakra.

Stoga će novo vodstvo LNG Hrvatska biti stavljeno pred zadatak da osim 95,5 milona evra nabavi i dodatnih 80 miliona evra koji su nužni za projekat, a koje nisu dobili od CEF-a, piše Nacional.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...