Rusija hoće da uključe Mađarsku u projekte Severni i Turski tok

Jelica Putniković

„To je očekivano. Cela Jugoistočna Evropa je oštećena zbog toga što se ne gradi gasovod Južni tok. Sa eventualnim prekidom transporta ruskog gasa kroz Ukrajinu 2019. godine zemljama u ovom region će nedostajati znatne količine gasa. Logično je da se razgovara o tim strateškim temama,” kaže za Balkanmagazin Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, komentarišući to što će prilikom današnje posete Budimpešti ruski predsednik Vladimir Putin sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarati o tome da mađarske firme budu uključene u nove isporuke ruskog prirodnog gasa putem Severnog i Turskog toka.

Istog dana kada je Margot Valstrom, švedska ministarka spoljnih poslova izjavila da Švedska neće sprečavati korišćenje luke Karlshamn za izgradnju gasovoda Severni tok 2 iz Moskve je (juče) saopšteno da nije isključeno da mađaski partneri Gasproma budu uključeni u nove isporuke ruskog prirodnog gasa putem Severnog i Turskog toka.

Predsednik Rusije Vladimir Putin će danas, tokom svoje posete Budimpešti, sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarati i o saradnji dve države u okviru projekata Severni i Turski tok.

„Izrađujemo sa Gaspromom nove trase isporuka energenata kroz Severni tok i Turski tok, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. Odgovarajući na novinarska pitanje da li će se i na koji način razmatrati pitanje učešća Mađarske u ovim projektima Ušakov je rekao da se „sada razmatra i pitanje da li je moguće da jedan krak Severnog toka dođe do Mađarske.“

gasovodi

„To je očekivano. Cela Jugoistočna Evropa je oštećena zbog toga što se ne gradi gasovod Južni tok. Sa eventualnim prekidom transporta ruskog gasa kroz Ukrajinu 2019. godine zemljama u ovom region će nedostajati znatne količine gasa. Logično je da se razgovara o tim strateškim temama,” kaže za Balkanmagazin Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, podsećajući da je Mađarska bila ozbiljan zagovornik gradnje gasovoda Južni tok.

Mađarska, inače, sada polovinu ruskog gasa za svoje potrebe dobija preko Ukrajine a polovinu iz gasovoda Severni tok 1, preko austrijskog tranzitnog sistema.

A ako se ukine snabdevanje kroz Ukrajinu Mađarska, ali i ostale zemlje JIE, neće više moći da dobije dovoljno gasa čak i ako bude izgrađen Severni tok 2. Razlog je što nema dovoljno kapaciteta u postojećoj mreži, kojima bi se ovaj energent transportovao sa severa na jug.

"Želim da ukažem na to da u naftnom i gasnom sektoru postoje dobre perspektive za povećanje saradnje između Rusije i Mađarske", izjavio je Ušakov navodeći da Mađarska iz Rusije obezbeđuje 75 odsto svojih potreba za naftom i 60 odsto potreba za gasom, prenosi ruska agencija Tas s.

Mađarska, prema rečima Ušakova, već ima zapaženo učešće u eksploataciji energenata na teritoriji Rusije. Mađarski MOL razvija nafne bušotine u zapadnom Sibiru i planira povećanje proizvodnje.

"Saradnja u energetici je proaktivna, a brojke govore same za sebe. Postoje još uvek neke nedoumice oko Severnog toka 2, ali radimo na tome“, rekao je Ušakov.

I nedoumice Šveđana oko Severnog toka 2, odnosno, korišćenja luke Karlshamn za izgradnju ovog gasovoda su izgleda otklonjene. Ministarka spoljnih poslova ove zemlje Margot Valstrem je, kako prenosi ruski portal vz.ru, rekla da Stokholm nema ništa protiv toga da Nord Stream 2 AG skladišti cevi u ovoj luci.

Valstrem je izjavila da je švedska vlada donela niz mera i da korišćenje luke Karlshaman od strane kompanije Nord Stream ne ugrožava bezbednost zemlje.

Početkom septembra Margot Valstrom je izjavila da Stokholm ne podržava ideju izgradnje novih linija gasovoda Severni tok 2 po dnu Baltičkog mora, ali da ne nalazi pravni osnov za njegovu obustavu.

Tvrdnje deputata Hrišćansko-demokratske partije Mikaela Oskarsona da izgradnja gasovoda može da se blokira na osnovu odredbi međunarodnog prava, Valstrom je nazvala „praznom pričom“ i poručila da će njena zemlja u Evropskoj uniji učiniti sve kako bi gasovod bio građen uz poštovanje bezbednosnih standarda i očuvanje životne sredine.

„Zajedno sa baltičkim zemljama delujemo izuzetno aktivno u Evropskoj komisiji i u tu svrhu imenovali smo specijalnog izaslanika“, naglasila je Valstrom, koja je, takođe, izjavila i da Švedska, Estonija, Letonija i Litvanija imaju zajednički stav po pitanju bezbednosti u baltičkom regionu, između ostalog vezano za probleme do kojih može da dovede realizacija projekta Severni tok 2.

U decembru je, inače, ruski predsednik Vladimir Putin izrazio uverenost u realizaciju projekta Severnog toka 2.

„Nemam velike sumnje da će taj projekat biti realizovan. Mislim da će oni koji su zainteresovani za realizaciju ovog projekta dovesti ovaj posao do kraja. Gasprom, uprkos svim teškoćama, nastavlja da radi, naručuje cevi, tako da mislim da će oni koji su zainteresovani za realizaciju ovog projekta dovesti ovaj posao do kraja”, izjavio je Putin u razgovoru sa radnicima čeljabinske fabrike Eterno, koja proizvodi delove za cevovod.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...