Petrolejsko proklizavanje

Iako su Dunav i Sava zaledili, pa država zabranila plovidbu, Srbiji ne prete poremećaji u snabdevanju naftnim derivatima, kako bi se moglo zaključiti iz jučerašnjeg saopštenja iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

“Izuzetno niske temperature u Srbiji, ali i čitavom regionu, stvorile su ovih dana ozbiljne probleme u logistici motornih goriva. Snabdevanje tržišta Srbije nije ugroženo, ali ukoliko prekid plovidbe Dunavom i Savom i problemi u železničkom saobraćaju budu potrajali, može doći do određenih poremećaja. Ovome treba dodati i probleme u radu pojedinih rafinerija kao i probleme u transportu kroz druge zemlje,” saopšteno je juče iz UNKS-a.

"Prema podacima za prvih devet meseci ove godine oko 12% benzina, 33,5% evrodizela i čak 54% TNG-a koje se potroše na tršištu Srbije potiče iz uvoza i pri tome se za transport dominantno koriste upravo rečni i železnički transport.

S obzirom da već nekoliko dana nema novih doprema derivata nafte u Srbiju rečnim putem, zatim da postoje ozbiljna ograničenja kada je železnica u pitanju, uvoznici koji srpsko tržište snabdevaju sa oko 1/3 goriva, troše zalihe koje su formirali krajem prošle godine, i sve više se okreću daleko skupljem drumskom transportu goriva.

Sem za snabdevanje benzinskih stanica i krajnjih potrošača drumski transport, naročito većih količina goriva se uopšte ne koristi, jer je neracionalan i u velikoj meri podiže troškove poslovanja. Međutim, pošto su dunavski terminali blokirani, da bi očuvale snabdevenost tržišta na zadovoljavajućem nivou uvoznici su primorani da koriste upravo kamionski prevoz, pa ukoliko ovakvi vremenski uslovi potraju to se može odraziti i na snabdevenost i na cenu goriva", poručili su iz UNKS-a.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trvrde, međutim, da teretni železnički saobraćaj funkcioniše.

“Nema poteškoća u odvijanju robnog železničkog saobraćaja”, saopšteno je iz MGSI, a da mogu prevesti sve potrebne količine naftnih derivate tvrde i u Akcionarskom društvu za železnički prevoz robe Srbija Kargo.

Prema informacijama koje je Balkanmagazin dobio u Transnafti, javnom preduzeću koje se bavi tranzitom nafte kroz srpski deo JANAF-a (Jadranskog naftovoda, koji povezuje Omišalj u Hrvatskoj sa pančevačkom rafinerijom Naftne industrije Srbije) kroz naftovod se u rafineriju sirova nafta pumpa bez problema.

Da ih neće ni biti potvrđuje i pisanje hrvatskih medija, koji izveštavaju da su 10. januara „Jadranski naftovod (Janaf) i tvrtka NIS iz Srbije, u vlasništvu ruskog Gazpromnefta, potpisali ugovor o transportu i skladištenju nafte i naftnih derivata u 2017. godini ukupne vrednosti 250 miliona kuna”.

Prerada nafte u Pančevačkoj rafineriji, inače, nije ugrožena i isporuke naftnih derivata iz rafinerije se odvijaju normalno.

Ne moraju, naravno svi vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji, među kojima su i naftne kompanije koje imaju svoje rafinerije u susednim ili zemljama u okruženu, da se snabdevaju gorivom proizvedenim u Srbiji.

Ali, nameće se, ipak, pitanje: Ako ne mogu da dopreme gorivo iz svojih rafinerija rečnim transportom zašto ne razmišljaju o tome da naftne derivate, ipak, dok ledeni talas ne prođe, nabave u Pančevu?

Prema informacijama Balkanmagazina rafinerija u Pančevu i pored hladnoće redovno isporučuje gorivo, a raspolaže sa zalihama naftnih derivata koje mogu da podmire celokupnu potrošnju Srbije za duži vremenski period.

To potvrđuje i Mirjanu Filipović, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije, koja kaže da je „snabdevanje svim energentima, pa i naftnim derivatima stabilno. Rezerve su raspoređene tako da do njih može da se dođe i kopnenim putevima, tako da stanje na rekama nije od krucijalnog značaja za dostupnost naftnim derivatima.”

U okviru Ministarstva rudarstva i energetike, inače, stalno zaseda Radna grupa za sigurnost snabdevanja energijom i energentima na teritoriji Republike Srbije, koja detaljno prati  situaciju u vezi sa pouzdanim i optimalnim snabdevanjem tržišta energentima.

„Članovi Radne grupe su predstavnici ministarstva i svih relevantnih energetskih kompanija na tržištu Republike Srbije. Shodno do sada dobijenim izveštajima, nije uočen značajniji problem u snabdevanju energijom i energentima. Takođe, Naftna industrija Srbije a.d, kao najznačajniji učesnik na tržištu derivata nafte u Republici Srbiji, u svojim izveštajima nije ukazala na mogućnost poremećaja u snabdevanju derivatima nafte“, kaže Filipović za Balkanmagazin, napominjući da se  u vezi sa snabdevanjem tržišta Republike Srbije - u slučaju vanrednih situacija – elementarnih nepogoda, određene količine derivata nafte čuvaju kao robne rezerve u Republičkoj direkciji za robne rezerve i koriste kao pomoć lokalnim samoupravama.

Ministarstvo rudarstva i energetike započelo je, inače, i formiranje obaveznih rezervi nafte, koje se mogu koristiti u slučaju poremećaja u snabdevanju energijom i energentima i radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza.

U tim rezervama su sada zalihe za desetak dana. One treba da “narastu” do količine kojom može da se podmiri potrošnja tokom 90 dana prosečne dnevne potrošnje iz prethodne godine.

To je ono na šta smo se obavezali tokom priprema za pristupanje Evropskoj uniji. Te robne rezerve se, inače, finansiraju iz maloprodajne cene goriva – finansiraju ih, dakle, kupci a ne naftne kompanije.

Filipović napominje i da „na tržištu Republike Srbije postoji više kompanija koje obavljaju delatnost trgovine na veliko derivatima nafte, a koje raspolažu određenim količinama komercijalnih rezervi, koje su neophodne u cilju ispunjenja preuzetih obaveza prema sopstvenim kupcima.

Tu se, naravno, nameće pitanje: Imaju li trgovci naftnim derivatima na lageru te komercijalne zalihe naftnih derivata? I, ako ih imaju, zašto ih ne koriste?

Opravdanje da ih je iznenadio sneg u januaru nije baš validno, tim pre što se Dunav zaledio i nedavno – februara 2012. godine.

Moglo bi se zaključiti da je ovo upozorenje zapravo uvertira za neka nova poskupljenja goriva.