Jeftina nafta ne odgovara nikome od naftaša

OPEK se dogovorio o smanjenju obima proizvodnje. Za sada još ništa konkretno nije precizirano a nije došlo ni do drastičnog smanjenja obima proizvodnje nafte, a barel je već poskupeo na 50 dolara. Zato je sada važno da ne dođe do spekulisanja informacijama na tržšitima i berzama, kaže Igor Juškov, vodeći analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i predavač na Finansijskom univerzitetu, čiji je osnivač Vlada Ruske federacije, komentarišući za Sputnjik Srbija efekte dogovora o smanjenje proizvodnje nafte za 1,2 miliona barela dnevno, koji su članice Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) postigle na sastanku u Beču 30. novembra, kako bi se stabilizovalo tržište naftom u svetu.

Hoće li se članice OPEK-a pridržavati sporazuma jer, ova asocijacija nema mehanizam kojim bi ih prisilila da se drže sporazuma?

Ovde zaista stoji pitanje u vezi sa onim što vidimo u praksi, a to je da je ranije, zaista, Saudijska Arabija manevrisala i manipulisala obimima proizvodnje nafte. Sa druge strane, ni ostale članice OPEK nisu tako strogo ispunjavale kvote koje su bile propisane. Ali, sada nije važno to što se dešava u vezi sa obimom proizvodnje i zemljama članicama OPEK, pa čak i u onim državama koje nisu članice OPEK, već je važno to kako će odreagovati berze i tržište cena, jer je trenutno presudna psihologija trejdera. OPEK se dogovorio o smanjenju obima proizvodnje. Za sada se još ništa konkretno nije dogodilo, odnosno, još nije došlo do drastičnog smanjenja obima proizvodnje nafte, a barel je već poskupeo na 50 dolara. Zato je sada važno da ne dođe do spekulisanja informacijama na tržšitima i berzama. To je sada najbitnije. Zato je sada ovde važno to što je postignut dogovor o smanjenju obima proizvodnje. Na osnovu ovog postignutog dogovora trejderi sada počinju da kupuju fjučerse. Stoga fjučersima sada raste cena, a to je sve još uvek samo na psihološkoj osnovi. Tek nam predstoji da vidimo šta će se dešavati. Ono što se odvija u okviru OPEK-a neće biti toliko važno, već mnogo zavisi od ponašanja i dogovora koji budu postignuti u trouglu Rusija - Iran - Saudijska Arabija.

Dogovoreno smanjenje predstavlja oko 1 % ukupne sadašnje svetske proizvodnje. Da li je to dovoljno da se smanji zasićenost tržišta i spreči dalje pojeftinjenje sirove nafte?

Radi o tome da cena nafte ne zavisi od toga koliko se prozivodi i koliko se troši. Sada se uvode kvote - ograničenja obima proizvodnje, ne da bi se napravio deficit na tržištu, već da bi se tržište izbalansiralo, odnosno da bi se stvorila ravnoteža između obima proizvodnje i potrošnje. Želja je, najpre, da se izbalansira tržište, a ne da se veštački napravi deficit. I zato je ovde čak taj jedan procenat bitan, odnosno sasvim dovoljan. Štaviše, konstantno raste obim potrošnje nafte u svetu. Bez obzira na to što u Evropi prave motore sa super niskom potrošnjom, upotreba nafte drastično raste u Indiji i u Kini. U principu, u svetu još uvek ima mnogo država gde ne postoji elektromreža, odnosno, gde se struja proizvodi putem generatora na naftu. Prošlog petka (3. decembra 2016.), naftna kompanija Lukojl je predstavila svoju prognozu razvoja naftne industrije u svetu do 2030. godine u kojoj se, između ostalog, govori da milijarda i dvesta miliona ljudi na Zemlji ima dostup samo uglju, kao izvoru energije. Odnosno u nekim slučajevima čak nemaju ni ugalj, već samo drvo i životinjski izmet kao izvor energije. Zato se u ovoj prognozi govori da se obimi proizvodnje nafte još mogu povećavati.

Hoće li se zemlje nečlanice OPEK-a, među kojima su Rusija i SAD, pridržavati ovog sporazuma?

Čini mi se pre da, nego ne, jer svi žele da cena raste i sve se čini u tom smislu, inače nikakav dogovor ne bi mogao biti postignut. Zato svi shvataju da je bolje proizvoditi manje, ali prodavati za veću sumu, nego prozivoditi mnogo i prodavati za sitan novac. Ne sme se zaboraviti da je nafta neobnovljiv resurs. Zato svi proizvođači žele da učine sve kako bi cena rasla. Nikoga na svetu, čak ni Amerikance, koji ne učestvuju u ovom sporazumu, ne zadovoljava cena. I oni bi hteli višu cenu, jer će u suprotnom polako doći do deficita nafte na tržištu. Zbog nepovoljnih cena već dve godine nema ulaganja ni u istraživanja novih nalazišta niti u neke nove projekte. Od zarade koja se sad ostvaruje može se samo održavati postojeća infrastruktura i realizovati projekti koji su započeli do pada cena nafte. U Rusiji, sa druge strane, postoji drugi problem, a to je što Ministarstvo energetike nema prava da sugeriše ili određuje kvote obima proizvodnje naftnim kompanijama. Zato je sada na predsedniku Rusije, vladimiru Putinu da na susretu sa predsednicima ruskih naftnih kompanija, blago rečeno „zamoli“ da se uzmu u obzir dogovorene kvote i da se ne proizvodi više od toga. Drugim rečima, predsednik Putin bi sad trebalo da uputi takvu molbu, odnosno predlog, koji ruski naftaši neće moći da odbiju.

Dogovor je postignut za prvo polugodište 2017. godine. Smatrate li da će za naredni period trebati novi kartelski dogovor ili će se tržište samo stabilizovati?

Upravo države će i sprovesti neku vrstu eksperimenta i zato je sporazum i potpisan na svega pola godine, da bi se, kao prvo, videlo da li će ga svi poštovati i kao drugo i mnogo važnije, da se vidi kako će se kretati cena. To jest, sada se čini sve kako bi se cena povećala i oni žele da vide da li će ovaj mehanizam funkcionisati u dugoročnoj perspektivi. Jasno je da je na dan potpisivanja sporazuma cena nafte "skočila" za tri do četiri dolara i sada barel košta oko 50 dolara. Ali, da li će se ova cena održati i u sledećih par meseci ostaje da vidimo, tada ćemo znati da li ovaj mehanizam funkcioniše ili ne. Ili pak, da li na cenu utiču i neki drugi faktori, jer ne smemo zanemariti ni efekat berzi, odnosno, koliko se novca okreće na berzama. Sada, u decembru, Federalne rezerve SAD bi trebalo da podignu stopu refinansiranja kredita, kako bi trejderima krediti bili što nepovoljniji. Drugim rečima, ako trejderi ne dobiju novac, ne mogu da kupuju fjučerse, a dalje, to znači i pad tražnje i oni postaju jefitiniji.

Koja je po Vama očekivana cene barela sirove nafte u 2017. godini?

Cena nafte raste i mislim da će posle 9. decembra, kada bi Rusija trebalo da potvrdi svoju privrženost ugovorima o smanjenju obima proizvodnje, potpuno moguće da će cena nafte porasti i do 60 dolara za barel. A sa druge strane, ako Federalne rezerve SAD još više podignu stopu, onda je mogući pad cene na 40 do 45 dolara za barel. Otprilike u maju biće jasno da li je ovaj mehanizam zaživeo ili će biti neophodne nekakve promene. Odnosno, ako u aprilu cena nafte bude 60 ili 70 dolara za barel, tada će verovatno sadašnji ugovor biti produžen. Sa druge strane, mora svima biti jasno i to da što viša bude cena nafte, to će biti realizovano više projekata u vezi sa proizvodnjom nafte iz škriljaca u SAD, jer ni njima nije isplativo ulaganje u novi tehnološki način proizvodnje ako su cene nafte ispod 40 dolara za barel.