OPEK se dogovorio – trgovci naftom i analitičari skeptični

Iznenadivši skeptike i razočaravši one koji su tvrdili da članice OPEK-a ne mogu naći zajednički jezik oko onoga od čega im, umnogome, zavisi budućnost zemlje članice Organizacije proizvođača nafte juče su se u Alžiru dogovorile o ograničavanju nivoa proizvodnje „crnog zlata“. Sam sporazum će, doduše, stupiti na snagu tek nakon sastanka OPEK-a u Beču, a koji se najavljuje za 30 novembar.

Datum početka sprovođenja sporazuma o smanjenju i „zamrzavanju“ nivoa proizvodnje biće uključen u preporuku posebne komisije i biće razmatran na sastanku OPEK-a u Beču, izjavio je predsednik konferencije OPEK, ministar energetike Katara Muhamed ben Salem el Sada.

Na kraju šestočasovnih pregovora i višenedeljnih neformalnih razgovora, OPEK je objavio da planira smanjenje proizvodnje na 32,5 do 33 miliona barela dnevno sa avgustovskog nivoa od 33,47 miliona barela dnevno, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Dogovor o smanjenju proizvodnje za 750.000 barela dnevno ostvaren je tokom neformalnog sastanka članica OPEK-a sa Rusijoim u Alžiru a postignut je nakon što se najveći proizvođač u naftnom kartelu, Saudijska Arabija, složila da Iran, koji intenzivira proizvodnju posle ukidanja višgodišnjih zapadnih ekonomskih sankcija, bude izuzet od smanjenja proizvodnje.

Podsetimo, Saudijska zalaganja za zamrzavanje proizvodnje završena su aprilu ove godine neuspešno, pošto je Iran odbio da učestvuje u dogovoru.

Slede teški pregovori

Ovo je, inače, dogovor o prvom smanjenju proizvodnje nafte u zemljama članicama OPEK-a od 2008. godine. Juče, nije, međutim, saopšteno od kada i koliko dugo će „zamrzavanje“ biti na snazi, ali su se čule najave da će OPEK pozvati i druge zemlje, proizvođače nafte, da se pridruže sporazumu.

Nije, takođe, poznato kako će se proveravati poštuju li članice sporazum. Detalji sporazuma, uključujući i kvote (podatke o tome koliko koja zemlja treba da smanji proizvodnju nafte) biće razrađeni kada se svih 14 članica naftnog kartela, koji proizvodi oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte, sastane u Beču 30. novembra, na sednici koju održava dva puta godišnje.

Analitičari ocenjuju da će tržište verovatno biti oprezno dok se ne razrade detalji sporazuma, i da će trgovci pažljivo pratiti da li će i nečlanice OPEK-a, poput Rusije, SAD i Kanade takođe „srezati“ proizvodnju.

„Nije bilo sporazuma u poslednjih osam godina, pa je razumljivo da će neki trgovci i dalje ostati skeptični", kaže anlaitičar kompanije CMC Markets, Aleks Furber, komentarišući da na skepticizam utiče nesigurnost trgovaca oko toga da li će nečlanice OPEK-a, naročito Rusija, sarađivati na smanjenju proizvodnje. „Oni pumpaju naftu na rekordnim post-sovjetskom nivoima, tako da tamo još uvek ima velikog viška ponude. To je ono što utiče na pesimizan u pogledu perspektiva na tržištu nafte u sadašnjem trenutku", izjavio je Furber za Frans pres.

Iz američke investicione banke Goldman Saks prognoziraju da bi odluka OPEK-a da smanji proizvodnju nafte mogla izazvati poskupljenje „crnog zlata” za čak 10 dolara po barelu.

„Plan o smanjenju proizvodnje će, verovatno pružiti podršku cenama, barem na kraći rok,” navodi se u izveštaju Goldman Saksa uz napomenu da će neizvesnost na tržištu potrajati i tokom narednih meseci.

Upozoravajući da proizvodne kvote uvek mogu biti premašene, čak i ako se najnoviji predlog ratifikuje na formalnom, novembarskom zasedanju OPEK-a analitičari Goldman Saksa ostaju pri svojim ranijim prognozama: da će procečna cena barela biti 43 dolara ove godine a da će naredne “skočiti” na 53 dolara, dok iz Sitigrupe predviđaju da će se do kraja godine cene nafte kretati u rasponu od 40 do 50 dolara za barel, dok će cena nafte tipa brent porasti na 60 dolara za barel u 2017. godini.

Iz naftnih krugova čuju se i komentari da zbog toga što članice OPEK-a proizvode više od 40 odsto svetske nafte koordinirano rezanje proizvodnje može imati direktnog uticaja na odnos između globalne ponude i potražnje. Iz Sitigrupe poručuju da još nisu predstavljeni detalji o proizvodnim kvotama svake članice, što će, kako kažu, izazvati ozbiljan spor.

Cene skočile pa pale

Već na prve vesti o postigmutom sporazumu o ograničavanju proizvodnje nafta je počela da poskupljuje.

Ali, nakon početne pozitivne reakcije na dogovor proizvođača o smanjenju proizvodnje među trgovcima naftom je prevladala skepsa oko OPEK-ovog dogovora i cene nafte su se, na međunarodnim tržištima, stabilizovale na novou ispod 49 dolara po barelu.

Najava iz naftnog kartela o prvom smanjenju proizvodnje u osam godina podstakla je juče rast cena nafte za 6,0 odsto, pri čemu su energetske kompanije u SAD-u i Aziji sledile ovaj obrazac ostvarujući ogromne dobitke, prenosi agencija Frans pres.

Vest o dogovoru je momentalno ohrabrila tržišta na kojima je američka laka nafta WTI skočila za više od pet posto, dok je severnomorska sirova nafta brent „uzletela“ za gotovo šest procenata.

Međutim, jutros oko 5,00 časova po Griniču, na trgovanju u Aziji nafta WTI je pala za sedam centi, na 46,98 dolara za barel, dok je brent oslabio za 18 centi na 48,51 dolar.

Analitičari oprezni

"Početna reakcija na sporazum bila je pozitivna ali OPEK tokom narednih nedelja mora ponuditi odgovore na neka ključna pitanja", tumači Tamas Varga iz londonske brokerske kuće PVM Oil Associates dok analitičari ING-a komentarišu da “s obzirom na toliku dozu neizvesnosti u pogledu pojedinosti, očekuju neuobičajene oscilacije na tržištu nafte do OPEK-ovog sastanka u novembru".

Odluku OEPK-a mnogi ocenjuju kao istorijsku jer dolazi nakon što je Saudijska Arabija, još 2014. godine, krenula sa strategijom da zatrpa tankere i zalihe sa što je moguće više nafte. Potez je ujedno došao u trenutku kada je proces balansiranja stanja na svetskom tržištu ponovno zastao, jer je nekoliko članica tog naftnog kartela, skupa sa Rusijom, poslednjih meseci povećavalo svoju proizvodnju.

“Iako je odluka doneta kako bi se povukla gornja crta u količini isporuke - i to sve dok se dugoročno ne smanji ukupna količina sirove nafte na tržištu, u ovom trenutku ima još vrlo važnih pitanja bez odgovora: Koje su to države koje će smanjivati proizvodnju, s obzirom da se očekuje da Nigerija, Libija i Iran neće biti među njima? Ko je taj koji će smanjivati barel-za-barel zbog moguće povećane proizvodnje iz Nigerije i Libije? Hoće li uslediti nezavisne procene proizvodnje ili će to zavisiti od brojeva pojedinih država, jer su one obično više? I, na kraju, kada će smanjivanje proizvodnje stupiti na snagu, pogotovo ako se ne dogovori pre kraja novembra, jer se u tom slučaju rezultati na tržištu mogu očekivati tek u januaru sledeće godine,” nabraja Ole Hansen, rukovodilac za analizu robnih tržišta u Saxo banci.

Mogući odgovori ukazuju da će upravo Saudijska Arabija morati biti ta država koja će najviše srezati svoju proizvodnju. Za očekivati je da ovo naftno kraljevstvo, verovatno, neće imati problema s proizvodnjom manje barela po višoj ceni, a pogotovo ako se uzme u obzir da ionako smanjuju proizvodnju u ovo doba godine, komentarišu iz Saxo banke.

Sastanak u Alžiru već je uticao na tržište kapitala, pa su hedž fondovi povećali ukupne kratke pozicije za 50 odsto još prošle nedelje, uoči očekivanih ovonedeljnih turbulencija. Dalji oporavak, donekle, zavisi od toga koliko će dalje rezati svoje pozicije. Cena brent nafte i dalje je ispod najviše vrednosti, kada je saudijski ministar za energetiku u avgustu ove godine prvi put krenuo s porukama o mogućem rezanju proizvodnje.

Ovim dogovorom OPEK profitira jer je pokazao  da poprilično nefunkcionalan kartel ponovno ima snage za dogovor o određenoj važnoj temi.

“Proizvođači nafte sa skupljim troškovima, naročito oni iz SAD, sa zadovoljstvom su dočekali takvu odluku - s obzirom na potencijal stabilizacije ili čak povećanje njihove proizvodnje. Ali, u ovom su slučaju najvažniji su detalji. Odluku je bilo jednostavno doneti u poređenju sa cenkanjem i oštrim pregovorima koji slede pre sastanka 30. Novembra,” naglašava Hansen ukazujući da će eventualno pridruživanje Rusije dodatno pogodovati ceni sirove nafte.

Hansen, inače, ne očekuje poskupljenje nafte iznad novoa koji je imala u julu ove godine.

A kako je potrebno tek dogovarati se oko brojnih a ključnih detalja u ovoj danskoj investicionoj banci prognoziraju da je raspon od 45 do 50 dolara za barel nafte i dalje najverovatnija cena u sledećim mesecima.

Uticaj dogovora OPEK-a na rast akcija na berzama

Akcije na ruskim berzama su danas porasle, potpomognute skokom cena energenata koji je usledio nakon iznenađujuće odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da smanji proizvodnju nafte.

Indeks Moskovske berze RTS, denominovan u dolarima, porastao je 2,5 odsto u ranom trgovanju, dok je indeks MICEX ojačao za 1,0 odsto, prenosi agencija Frans pres.

Ruska rublja, koja je 2014. godine izgubila gotovo polovinu vrednosti, blago je ojačala posle sinoćnjeg saopštenja OPEK-a, ali je ponovo jutros pala na 63,13 rubalja za dolar.

Rusija, čija je od energenata zavisna ekonomija već bila skliznula u recesiju zbog niskih cena nafte i zapadnih sankcija, bila je pogođena i skorašnjim padom cena nafte, navodi AFP.

Odluka OPEK-a da smanji porizvodnju, prva takve vrste za osam godina, prouzrokovala je, takođe, skok akcija na berzama u Aziji i u Evropi.

Glavna evropska tržišta akcija oporavila su se danas na početku trgovanja, pošto su cene akcija energetskih kompanija skočile nakon iznenadnog dogovora članica OPEK.

Referentni indeks Londonske berze FTSE 100 porastao je za jedan odsto na 6.917,76 poena na otvaranjui u odnosu na nivo na kom je zaključen juče na zatvaranju trgovanja, izveštava agencija AFP.

U evrozoni, indeks Frankfurtske berze DAX 30 napredovao je, takođe, za 1,0 procenat, na 10.545,60 poena, a pariski KAK 40 se popeo za 1,3 odsto.

Rast vrednosti indeksa usledio je posle OPEK-ovog saopštenja, objavljenog sinoć, da je postignut dogovor o smanjenju pumpanja "crnog zlata", prvi takve vrste u osam godina, što je na Volstritu, a kasnije i na azijskim berzama podgrejalo rast cena nafte, kao i rast vrednost akcija kompanija koje posluju u naftnom sektoru.