Petrolejske neizvesnosti

Teško je prognozirati da li su se Saudijci dovoljno umorili od rata cenama „crnog zlata“ sa Rusijom i ostalim proizvođačima sirove nafte, koliko će ostale članice OPEK-a imati snage da se izbore za svoje interese i uspeti da izglasaju „zamrzavanje“ proizvodnje... Sigurno je, međutim da jeftina nafta nijednoj od zemanja, velikih proizvođača ove strateške sirovine ekonomski ne odgovara, tako da se preispituju politički interesi onih koji su ovaj petrolejski rat započeli i sada je samo pitanje da li će se već sutra u Alžiru, na proširenom sastanku OPEK-a (učestvovaće i Rusija) dogovoriti bar zamrzavanje proizvodnje na dostignutom nivou jer, male su šanse da će bilo koja od petrozemalja pristati na smanjenje proizvodnje. Rusija je, uostalom, to već izričito poručila.

Članice i nečlanice OPEK-a sastale su se juče na energetskom forumu u Alžiru, gde će sutra (28. septembra) pokušati da postignu sporazum o poskupljenju nafte putem ograničavanja proizvodnje.

Na tom neformalnom sastanku učestvovaće i Rusija, najveći svetski proizvodjač nafte.

Proizvođači nafte su se, da podsetimo, u aprilu sastali u Kataru, ali nisu uspeli da postignu dogovor o ograničavanju prozivodnje, pošto je Iran, koji želi da oporavi sopstveni izvoz posle višegodišnjih sankcija, odbio da podrži sporazum.

Nafta je, inače, juče pokupela u, kako javljaju svetske agencije, “nervoznoj trgovini na međunarodnim tržištima u kontekstu pokušaja trgovaca da procene šanse za uspeh sastanka na kojem će najveći svetski proizvođači raspravljati o merama potpore tržištu.”

Na londonskom tržištu barel je poskupeo 73 centa u odnosu na prethodno zatvaranje i prodavao se po ceni od 46,62 dolara, dok je u petak pojeftinio 1,76 dolara. Na američkom tržištu barel se prodavao za 45,02 dolara, što je 54 centa više u odnosu na cenu od petka, kada je trgovanje završeno sa cenom koja je bila u minusu 1,84 dolara.

Naime, u petak su naftna tržišta bila pod uticajem iščekivanja da će Saudijska Arabija i Iran postići preliminarni dogovor o zajedničkim merama, koje bi dovele do uspeha neformalnog sastanka u Alžiru. Zbog toga su trgovci koji spekulišu s cenama sirove nafte u petak „srezali“ pozicije na najniži nivo u poslednjih mesec dana.

U domenu spekulacija su i izjave o rezultatima sutrašnjih pregovora. Bjarn Šieldrop iz SEB-a podseća da zbog neplaniranih prekida proizvodnja članice OPEK-a proizvode dva miliona barela manje nafte dnevno i kaže da su zbog toga šanse za dogovor vrlo male.

“Zemlje s takvim problemima verovatno se neće odreći obnove pune proizvodnje. Sastanak će završiti bez rezultata jer je situacija previše komplikovana. Kako da donesu odluku o zamrzavanju nivoa proizvodnje kada su Libija i Nigerija na pragu obnove proizvodnje?", komentariše Šieldrop.

Saudijci menjaju taktiku

Naftno tržište se oporavlja, ali je još slabo, rekao je juče predsednik saudijske naftne kompanije Saudi Aramko (Saudi Arabian Oil Co) Amin Naser.

"Iako naftno tržište izlazi iz svoje najveće krize, i dalje je slabo. Investicije u proizvodne kapacitete nafte i gasa u celom svetu odložene su ili se od njih odustalo, što je dovelo do slabljenja ponude", rekao je Naser na konferenciji o energetici u Dubaiju, dva dana uoči neformalnog sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) na kojem će se razgovarati o zamrzavanju proizvodnje nafte da bi se smanjivanjem ponude došlo do poskupljenja.

Prema Naserovim rečima, naftno tržište se postepeno dovodi u ravnotežu uprkos nestabilnosti i cene bi vremenom mogle da se poboljšaju, ali bi, kako je naveo, nestabilnost mogla potrajati "i u bliskoj budućnosti".

Saudijska Arabija i Rusija, dva najveća svetska proizvodjača nafte, nisu do sada preduzele nikakve mere u cilju zaustavljanja rasta ponude koji od sredine 2014. godine dovodi do obaranja cene, što je posledica ekspanzije proizvodnje američke sirove nafte i strategije OPEC-a da zadrži svoj udeo na tržištu.

OPEC je pokrenuo pitanje zamrzavanja proizvodnje, čemu se protivi Iran, koji pokušava da povrati svoj udeo u globalnom tržištu nafte nakon ukidanja ekonomskih sankcija Zapada.

Smanjenje proizvodnje uz „ako“

Saudijska Arabija je, inače, ponudila da smanji sopstvenu proizvodnju nafte ukoliko Iran pristane na ograničavanje svoje produkcije u ovoj godini, javile su svetske agencije u nedelju.

Najnovija ponuda, koju tek treba da prihvati ili odbaci zvanični Teheran, predstavljena je ovog meseca, tvrde za agenciju Rojters tri neimenovana izvora upoznata sa pregovorima.

Zvanični Rijad je spreman da spusti proizvodnju na niže nivoe zabeležene početkom ove godine u zamenu za iransko zamrzavanje proizvodnje na aktuelnom nivou koji iznosi 3,6 miliona barela dnevno, poručili su isti izvori.

"Saudijci su spremni na smanjenje, ali Iran mora da pristane na zamrzavanje", izjavio je jedan od izvora.

U naftaškim krugovima se čuje komentar da bi Saudijskoj Arabiji, uoči prodaje Aramca odgovarala stabilna cena nafte između 50 i 60 dolara za barel. Ova zemlja, inače, proizvodi rekordnih 10,7 miliona barela nafte dnevno, što je nešto manje od proizvodnje Rusije, koja je izbila na čelo liste najvećih proizvođaća „crnog zlata“, i SAD.

Prema septembarskom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, proizvodnja sirove nafte u SAD, uključujući i tečni prirodni gas iznosila je 12,2 miliona barela dnevno.

Saudijci, inače, tvrde da mogu proizvesti 12,5 miliona barela sirove nafte dnevno - ako to žele.

“Ruska Federacija je 8. septembra postigla istorijski maksimum. Počeli smo dnevno da proizvodimo više od 11 miliona barela nafte. Juče je proizvedeno 11,75 miliona barela“, rekao je zamenik ministra energetike Rusije Kiril Molodcov tokom govora na Tjumenskom inovacionom nafto-gasnom forumu.

Prošle godine Rusija je proizvela rekordna 534 miliona tona nafte, što je 1,4 odsto više nego 2014. godine, izbestio je Sputniknews.

Rusija ne namerava da smanji proizvodnju nafte

Nepostizanje sporazuma u Alžiru o merama stabilizacije tržišta nafte neće biti od ključnog značaja za Rusiju, rekao je novinarima ruski ministar energetike Aleksandar Novak.

„Za nas, u principu, postizanje sporazuma nije ključno, ali smatramo da bi mogao da se ubrza proces balansiranja tržišta. To je korisno za sve“, rekao je Novak u nedelju (25. septembra), odgovarajući na novinarska pitanje kako na Rusiju može da utiče eventualni neuspeh sporazuma za stabilizaciju tržišta nafte u Alžiru.

Prošle nedelje je, inače, Novak izjavio je da pitanje smanjenja proizvodnje nafte nije na dnevnom redu i da Rusija neće predlagati smanjenje proizvodnje nafte za pet odsto na sastanku OPEK-a u Alžiru, već samo njeno zamrzavanje.

„Postoje predlozi za zamrzavanje, ali ne i za smanjenje proizvodnje (za pet odsto). Ovakva opcija, u krajnjem slučaju, prema informacijama koje sada dobijam tokom razgovora sa drugim ministrima, sa drugim državama, ne predlaže se“, dodao je šef Ministarstva energetike Rusije.

Temi zamrzavanja proizvodnje nafte je udahnut život nakon što je 2. septembra predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da Rusija podržava sporazum OPEK-a o ograničavanju rasta proizvodnje nafte. Šef ruske države je izrazio nadu da će drugi proizvođači nafte podržati ovu inicijativu.

Rusko-saudijski naftni dogovor

Direktno uključivanje Rusije u rad OPEK-a mnogi tumače i kao predznak novog saveza naftaški h država. Hoće li biti formiran neki novi petrolejski kartel biće jasnije veoma brzo.

U svakom slučaju, dva najveća takmaca u trci u povećanju proizvodnje nafte, Rusija i Saudijska Arabija potpisale su 5. septembra izjavu o zajedničkoj stabilizaciji tržišta nafte. Ministar energetike Rusije nazvao je ovo „istorijskim trenutkom“ u odnosima između članova OPEK-a i onih koji to nisu, dok stručnjaci veruju da bi to mogao da bude predznak novog saveza koji će konačno zameniti OPEK, piše Sputnik.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak i saudijski ministar energetike, industrije i prirodnih resursa, Halid bin Abdulaziz el Falih složili su se da sarađuju na stabilizaciji tržišta nafte i obezbeđivanju stabilnih dugoročnih investicija. Zajednička izjava potpisana je u kineskom gradu Hangdžou na marginama samita G20, a nakon sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i saudijskog zamenika prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Dvojica ministara izjavila su da su obe zemlje priznale da je zamrzavanje proizvodnje nafte najefikasnije moguće sredstvo za obezbeđivanje stabilnosti na tržištu nafte.

Vodeći stručnjak iz Saveza proizvođača nafte i gasa Rusije, Rustam Tankajev, smatra da bi ova izjava mogla da bude predznak novog saveza koji će konačno zameniti OPEK.

„Rusija i Saudijska Arabija čine otprilike 21 odsto proizvodnje svetske nafte. Obe izvoze do 400 miliona tona godišnje, uz ukupan obim međunarodnog prometa od 2,1 milijarde tona godišnje“, rekao je Tankajev u intervjuu za televiziju RT. „To znači da Rusija i Saudijska Arabija čine zajedno malo manje od 40 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog obrta. I ako se međusobno slože, a zatim im se pridruže Iran, Irak, Katar i Kuvajt, koji takođe imaju niske operativne troškove proizvodnje, novi savez moći će da radi na svetskom tržištu. I, zaista, nije bitno da li će savez biti zvanično formiran,“ smatra ovaj ekspert i dodaje da je OPEK praktično umro pre više od dve godine, kada je podeljen u dve grupe, koje ne mogu ni o čemu da se dogovore.

Alžir se nada dogovoru

Alžir računa na odluku OPEK-a o zamrzavanju ili smanjenju nivoa proizvodnje nafte zemalja proizvođača na predstojećem sastanku članica organizacije, izjavio je na konferenciji za medije u nedelju (25. septembra) ministar energetike Alžira Neuredin Buterfa.

„Nameravamo da donesemo zajedničku odluku koje će podržati sve, bilo da je povezano sa zamrzavanjem ili sa smanjenjem nivoa proizvodnje. Cilj nam je da se dogovorimo o vremenskim okvirima njegove primene“, rekao je ministar Buterfa komentarišući da niko ne želi da ode sa sastanka „praznih ruku“.

Buterfa je, takođe, izrazio nadu da će sastanak u Alžiru dobiti zvaničan status. „Generalni sekretar OPEK-a Muhamed Barkindo ima mogućnost da sastanku u Alžiru da zvanični status i mi radimo na tome da on bude zvaničan“, istakao je alžirski ministar.

Irak priželjkuje poskupljenje

Bilo šta, samo neka nafta poskupi, poručeno je minulog vikenda iz  Iraka.

Irak je članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), podržaće bilo kakav sporazum koji će doprineti poskupljenju  nafte,  saopštile su vlasti u Bagdadu uoči sastanka proizvođača nafte u Alžiru.

U saopštenju iračkog ministra za naftu DŽabara al-Luaibija navodi se da je Irak postavio gornju granicu proizvodnje nafte na između 4,75 miliona i pet miliona barela dnevno, prenosi američka agencija AP.

"Utvrđenom politikom Irak će zadržati udeo koji ima na globalnom tržištu nafte",izjavio je Al-Luaibi.

Ostaje, dakle, da se vidi ko će u ovom odmeravanju snaga odneti pobedu. Na prvi pogled cilj im je svima isti - da što više zarade od prodaje nafte. Ali, to je i najveći kamen spoticanja u ovoj maratonskoj trci, gde na startu nisu svi bili na istoj startnoj poziciji i gde ne mogu svi biti pobednici. A pitanje je i ko će, uopšte, stići do cilja, i po kojoj ceni.