Iranski zaokret u SOKAR-ovoj priči o uvozu gasa

Nepredvidiva priča o naporima Azerbejdžana da restrukturira gasni bilans odjednom je poprimila neočekivani zaokret: State Oil Company of Azerbaijan Republic (SOCAR), državna naftna azerbejdžanska kompanija je prekinula pregovore o kupovini gasa od Rusije i sada razmatra uvoz gasa iz Irana.

Ne radi se o tako velikim količinama i, pre svega se odnose na gas za dopunjavanje njihovih podzemnih skladišta, ali ističe paradoks da zemlja koja postaje veliki izvoznik gasa zavisi od uvoza gasa da zadovolji domaće potrebe.

Što se tiče azerbejdžanske državne naftne kompanije SOKAR, koja je zadužena i za poslove sa gasom, problem je pojačan i potrebom da se fokusira na druga dva gasna pitanja: potez da postane najveći akcionar u grčkom operateru Desfa i da obezbedi finansiranje 58 odsto izgradnje Transanatolijskog gasovoda (TANAP) vrednog 9,3 milijarde evra.

Predsednik SOKAR-a Rovnag Abdulajev komentarisao je sva ova pitanja u obraćanju medijima 5. septembra.

Najviše iznenađuje pitanje uvoza gasa. Azerbejdžan proširuje svoje podzemne skaldišne kapacitete u Galmazu i Garadagu na 3,5 milijarde metara kubnih sa planovima da to poraste, eventualno, do pet milijardi kubnih metara. Za obezbeđivanja pritiska u skladištima neophodan im je jastučni gas i za te potrebe hteli su da uvezu tri milijarde kubnih metara od Gasproma.

“Trenutno nam je potrebno nekoliko milijardi kubnih metara jastučnog gasa za ubrizgavanje u skladišta i testiranja njegovih pravih kapaciteta”, rekao je Abdulajev. Komentarišući posao sa Gaspromom Abdulajev je rekao da “smo planirali da kupimo jastučni gas ali predloženi uslovi snabdevanja nam nisu odgovarali. U tom smislu počeli smo pregovore sa Iranom”.

Abdulajev je, takođe, izjavio da su, kada je iranski predsednik Hasan Rohani posetio Baku (8. avgusta) energetski razgovori bili fokusirali na uvoz jednog do dve milijarde kubnih metara iranskog gasa.

“Ova ponuda se suočava sa činjenicom da Iran ima poteškoće da dopremi gas u severne regione zimi, dok leti Iran nema mogućnost da skladišti gas - zbog prakse konzervacije izvora”, rekao je Abdulajev.

Poslednji statistički izveštaji za Azerbejdžan pokazuju da je količina gasa u podzemnim skaldištima smanjena poslednjih godina. Dok je u 2013. godini Azerbejdžan uskladištio oko 198,3 miliona kubnih metara gasa tokom 2014. godine iz skladišta je povukao 280,2 miliona kubnih metara, a tokom 2015. godine još 302,2 miliona kubnih metara.

Azerbejdžan ostaje u problemima sa snabdevanjem domaćeg tržišta gasom zato što je skoro sav gas iz polja koja povećavaju proizvodnju, što se u prvom redu odnosi na proizvodnju iz prve i druge faze gigantskog polja Šah Deniz, već ugovoren za isporuku u inostranstvo, dok se količine raspoloživog gasa za domaću upotrebu smanjuju.

Kako bi se smanjila tražnja za gasom elektrane više troše naftu, tako doprinoseći rast uvoza nafte sa svega 21.2 miliona metričkih tona u 2014. do 137 miliona metričkih tona u 2015. godini.

U daljim komentarima Abdulajev je istakao da bi cena koju SOKAR treba da plati za preuzimanje DESFA (Hellenic Gas Transmission System Operator S.A. - operatora grčkog gasnog transportnog sistema) trebalo da bude prepolovljena zbog prekršaja u originalnim pravilima i proceduri nadmetanja. To se pre svega odnosi na grčke poteze da smanji DESFA-inu imovinu sa oko milijardu evra prema proceni SOKAR-a na oko 800 miliona evra . Ova promena bi značajno promenila mogućnost SOKAR-a da obezbedi povraćaj investicije.

“Naša kompanija i naš partner Snam pregovaraju sa grčkom vladom. Čekamo objašnjenje i nećemo odustati od kupovine udela u grčkom gasnom operatoru”, rekao je Abdulajev.

Kada je Abdulajev rekao da hoće da prepolovi cenu koji SOKAR treba da plati, nije bilo jasno da li to odražava činjenicu da, da bi izbegli kršenje EU regulative, SOKAR sada nudi da otkupi 49 odsto udela u DESFA-i, umesto ranije ponuđenih 66 odsto. Italijanski Snam i verovatno još neke druge kompanije bi kupile 17 odsto udela koje Sokar više ne želi.

Komentarišući TANAP Abdulajev je istakao da “finansiranje projekta nije problem”. Azerbejdžan je tražio spoljnu podršku za projekat vredan 9,3 milijardi dolara, u kom SOKAR ima udeo od 58 odsto. Razgovori o finansiranju su već obavljeni, a nastavak razgovora će biti obavljen naredne godine.

“SOKAR ima vremena koliko god mu treba”, rekao je Abdulajev, govoreći o finansiranju svog dela 1.850 kilometara dugog gasovoda koji predstavlja ključnu centralnu infrastrukturnu deonicu projekta poznatog kao Južni gasni koridor, vrednu 39 milijardi dolara.

TANAP, kako je ocenio šef SOKAR-a, ide ispred plana sa već zavarenih 850 kilometara cevi. Linija bi trebalo da bude otvorena u drugom polugodištu 2018. godine. Prve isporuke gasa bi trebalo da budu šest milijardi metara kubnih godišnje Turskoj i 10 milijardi kubnih metara godišnje zemljama iza Turske, pre svega Italiji. Ove isporuke su u planu za 2020. godinu.

Pored ovoga, Baku i Ašgabat još pregovaraju o povezivanju turkmenistanskih kaspijskih gasnih polja sa azerbejdžanskim gasnim sistemom,  kako bi turkmenistanski gas mogao da se dopremi do Azerbejdžana ili prosledi ka Turskoj i Evropi putem Južnog gasnog koridora.

Možda je bila srećna slučajnost da su istog dana kada je Abdulajev govorio o prelasku sa uvoza gasa iz Rusije na Iran i smanjenju cene za kupovinu DESFA, kao i obezbeđivanju finansija za TANAP, ministri saobraćaja Azerbejdžana, Turske i Turkmenistana potpisali deklaraciju u Ašgabatu, kojom se obavezuju da će stvoriti Trans-kaspijski transportni koridor koji bi služio kao ključna sekcija na novoj železničkoj i drumskoj liniji između Pekinga i Londona.