Rusija i svetsko tržište nafte

U analitičkom izveštaju ORES-a od 10. avgusta, koji se bavi situacijom na svetskom tržištu nafte, ranije prognoze i procene su značajno revidovane. Kartel predviđa da će u periodu od 2016. do 2017. godine globalna potražnja za naftom rasti bržim tempom i da će sledeće godine dostići rekordan nivo od 95,41 miliona barela dnevno. (opec.org)

Prema proceni OPES-a ove godine bi trebalo da prirast prosečne dnevne potražnje za naftom dostigne 1,22 miliona barela. To je za 30.000 barela više od rasta progniziranog u julskom izveštaju ove organizacije. Sada u ORES pretpostavljaju da će na kraju 2016. nivo globalne potražnje dostići 94,26 miliona barela dnevno, u odnosu na 93,04 miliona barela zabeleženih u 2015. godini. Osim toga, u drugoj polovini 2016. godine očekuje se povećanje potražnje koje će premašiti 95 miliona barela dnevno. A do kraja 2017. godine, prema prognozama ORES-a, prosečan nivo dnevne potražnje će dostići rekordnih 95,41 miliona barela. Pritom, u drugoj polovini sledeće godine potražnja će nastaviti rast i “probiti” novi maksimalni nivo od 96 miliona barela.

Ako se uporede gore navedene brojke sa statistikom iz prethodnih decenija, može se konstatovati da je za poslednjih 30 godina potražnja za naftom u svetu porasla za više od 150 odsto. U 1987. odgovarajući pokazatelj iznosio je 63,107 miliona barela dnevno. (rbc.ru)

Još slikovitiji su pokazatelji dinamike rasta potražnje po regionima u svetu. Lider po ovom pokazatelju za period od 2016. do 2017. godine će biti Kina. Prema očekivanju ORES-a, potražnja za naftom u ovoj zemlji će se povećati za 270.000 barela. Na drugom mestu je Indija sa prirastom od 160.000 barela. U regionu Bliskog Istoka očekuje se ukupan rast potražnje za naftom od 180.000 barela. Među državama i regionima u kojima se očekuje značajan rast su SAD (povećanje od 150.000 barela), Afrika (110.000 barela) i Latinska Amerika (70.000 barela). U isto vreme za Evropu se predviđa neznatan pad potražnje.

Slične trendove predviđaju i eksperti Međunarodne agencije za energetiku (IEA). I prema njihovim podacima u 2017. bi trebalo da dođe do povećanja dnevne potražnje za naftom. Razlikuju se samo količinski pokazatelji. Dok u ORES-u predviđaju povećanje prosečne dnevne proizvodnje od 1,3 miliona barela u Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA) se pominje prirast od 1,2 miliona barela. (iea.org)

Međutim, ovo su uprosečeni podaci. Što se tiče maksimalnih opterećenja eksperti Agencije smatraju, da bi u 2017. globalna potražnja za naftom u pojedinim trenucima mogla preći nivo od 97,5 miliona barela dnevno – što je više čak i od proračunskog nivoa ORES -a (95,41 miliona barela dnevno).

I u ovom slučaju najveće interesovanje izaziva stav Saudijske Arabije. Prema podacima IEA ova zemlja je u julu ove godine povećala svoju proizvodnju nafte do rekordnog maksimuma u poslednjih osam godina - 33,39 miliona barela dnevno. A to je 680.000 barela više nego u julu 2015. godine. To se desilo u uslovima smanjenja proizvodnje u nizu drugih zemalja članica ORES-a, kao i izvan kartela.

Prema objavljenim podacima trenutno upravo Saudijska Arabija, kao i Iran, koji na sličan način povećava svoju proizvodnju nafte, predstavljaju dva ključna faktora rasta proizvodnje i, shodno tome, pada cene nafte u svetu. Pritom, u državama koje ne ulaze u sastav kartela, dnevna proizvodnja nafte ove godine bi mogla biti smanjenja za 900.000 barela. (rbc.ru)

U nastaloj situaciji logično je bilo očekivati od vlasti u Rijadu da preduzme korake usmerene ka korigovanju ovakvih trendova. I takvi koraci su već počeli da se naziru. Prvi je izjava ministra energetike Saudijske Arabije Halida el Faliha, izrečena u intervjuu za britanski The Financial Times, a nezvanična verzija ovog intervjua je još pre objavljivanja postala dostupna novinarima i berzanskim igračima. U intervjuu, koji je organizovala zvanična informativna agencija Sudijske Arabije Saudi Press Agency, el Falih je rekao da je njegova zemlja spremna da učestvuje u koordinisanim akcijama sa ciljem da pomogne u uspostavljanju ravnožene na tržištu nafte. (ft.com)

Kao mogući vremenski okvir za realizaciju ovih incijativa navodi se period između 26. i 28. septembra, za kada je zakazano održavanje Međunarodnog energetskog foruma u Alžiru. Prema informacijama iz Rijada zemlje članice ORES-a planiraju da održe neformalni sastanak “na marginama” ovog foruma i da pozovu zemlje koje nisu članice kartela, uključujući Rusiju, radi usaglašavanja potrebnih koraka u ovom pravcu. Istovremeno, održavanje sledećeg zvaničnog susreta zemalja ORES-a planira se za kraj novembra ove godine. (vestifinance.ru)

“Ukoliko nastane potreba za preduzimanjem bilo kakvih mera koje bi pomogle uspostavljanju ravnoteže na tržištu, mi smo spremni to da učinimo, naravno, zajedno sa ORES-om i velikim zemljama izvoznicima, koji ne ulaze u ORES”, izjavio je el Falih najavljujući da će na predstojećem sastanku zemalja izvoznica nafte ministri imati mogućnost da razgovaraju o situaciji na tržištu nafte i eventualnim akcijama na njegovoj stabilizaciji.

Komentarišući podatke koji ukazuju na rekordnu proizvodnju nafte u Saudijskoj Arabiji u julu ove godine saudijski ministar je rekao da to nije povezano samo sa sezonskim povećanjem domaće potražnje, već i sa potrebom da se zadovolje zahtevi drugih kupaca. (rbc.ru)

Čak i radna verzija ovog intervjua, koja je dospela u medije, bila je dovoljna da u roku od svega nekoliko sati cena nafte marke Brent poraste za 4,6% i po prvi put od 22. jula pređe nivo od 46 dolara. (ft.com)

Međutim, dugoročne posledice eventualnih koraka ORES-a, na čelu sa Saudijskom Arabijom, svakako će imati još značajniji i dugoročniji uticaj – naravno, samo u slučaju ako ti koraci budu preduzeti. I ovde dolazimo do pitanja strateških interesa i taktičkih koraka Rusije – pred kojom se u nastaloj situaciji otvaraju važna “vrata mogućnosti”.

Prva takva “vrata” su povezana sa objektivnim protivrečnostima između dve ključne organizacije, koje su odgovorne za analizu situacije na svetskom tržištu nafte – ORES i IEA. Izvori u IEA ističu da ova organizacija smatra da je potrebno ograničiti ili čak smanjiti udeo ORES-a na svetskom tržištu nafte, koji trenutno iznosi 40%. Pritom, kao što su tačno primetili u zemljama kartela, sama agencija “ne pruža nikakvu alternativu: kako smanjiti troškove proizvodnje u uslovima konstantog pada cene i nedostatka stabilnosti”. (inosmi.ru)

I to je sasvim razumljivo, imajući u vidu da je Međunarodna agencija za energetku samostalan organ Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja je u svojim redovima ujedinila SAD, vodeće zemlje Evropske unije i “ekonomije u razvoju”, ali ne i Rusiju. Prema tome, sukob interesa ORES-a i Agencije za energetiku može u izvesnoj meri biti rešen jačanjem saradnje između Saudijske Arabije i Rusije, kao vodećih proizvođača nafte u svetu. Ovu tezu je, između ostalog, objavio i kuvajtski list Kutab, koji Rusiju opisuje kao “najveću naftnu silu”.

“Krajnje je važna saradnja Rusije i ORES-a po pitanju povećanja proizvodnje. Saudijska Arabija sa svoje strane, takođe, treba da razume da je neophodna koordinacija po pitanju obima proizvodnje, koja će omogućiti upravljanje cenom nafte na svetskim tržištima,” naglašava kuvajtski list.

Druga “vrata mogućnosti” za Rusiju vezana su za sve veće socijalne i ekonomske probleme u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama članicama ORES, izazvane dugotrajnim niskim cenama nafte u svetu. Rezultati za 2015. pokazali su da je u zemljama članicam kartela po prvi put od 1998. zabeležen prvi kolektivni deficit budžeta. Prema podacima samog ORES-a, pad tržišta nafte koji je od 2014. rezultirao skoro duplim smanjenjem cena, uticao je na ekonomije zavisne od izvoza nafte. Ukupan kumulativni deficit budžeta članova ORES-a u 2015. godini iznosio je 99,6 milijardi dolara, za razliku od suficita od 238,1 milijardi dolara zabeleženog u 2014. godini. (vestifinance.ru). Dakle, Saudijska Arabija i druge zemlje članice ORES-a uskoro će biti primorane da započnu proces prilagođavanja svoje politike na svetskom tržištu nafte, što će stvoriti objektivu osnovu za saradnju sa Rusijom.

Treća “vrata mogućnosti” je gore pomenuta potencijalna dinamika globalnog rasta potražnje za energentima. U 2017. godini lideri po ovom pokazatelju će biti Kina i Indija – a u poređenju sa obe ove zemlje Saudijska Arabija je slabija od svojih konkurenata. Na kraju drugog kvartala Rijad je na indijskom tržištu ustupio lidersku poziciju Bagdadu. Prema podacima ministarstva naftne industrije Indije, Irak je u navedenom periodu izvezao u ovu zemlju 11 miliona tona nafte, a Saudijska Arabija 10 miliona tona. Pritom je Saudijska Arabija u 2015. izvozila u Indiju u proseku oko 900.000 tona više nego Irak.

U borbi za kinesko tržište Saudijska Arabija počinje da gubi od Rusije. Prema podacima kineske Carinske službe izvoz ruske sirove nafte u ovu zemlju u junu 2016. povećan je za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine – do 4 miliona tona. Istovremeno je prodaja nafte iz Saudijske Arabije u Kinu pala za 14% - do 4,6 miliona tona. (vestifinance.ru) Ovakva situacija daje za pravo Rusiji da može da računa na svoje pojačano prisustvo na naftnim tržištima sa najvećom dinamikom razvoja, uz istovremeno povećanje svog ukupnog globalnog udela.

Četvrta “vrata mogućnosti” su direktno povezana sa Evropom. Projektovano smanjenje potražnje za energentima sa ovog kontinenta stvara dodatne prepreke za dolazak na to tržište novih igrača, predvođenih Sjedinjenim Državama i američkom industrijom škriljaca, u kombinaciji sa isticanjem važnosti  postojeće infrastrukture naftovoda i dugoročnog ugovorenog izvoza iz Rusije.

Međutim, treba imati u vidu da svetsko tržište nafte trenutno karakteriše posebna nestabilnost zbog zaoštravanja situacije u različitim kriznim regionima sveta – od Sirije i Iraka do situacije oko Kine i Severne Koreje. Zbog toga, Rusija bi trebalo budno da prati sve ključne trendove, ne sputavajući se prevremenim obavezama ni sa Saudijskom Arabijom, ni sa zemljama članicama ORES-a.

(Autor je viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka)