Nova epizoda u gasnoj balkanskoj sagi

Takmičeći se u dodvoravanju Rusima ne bi li ih motivisali da se predomisle i baš do njihove obale Crnog mora postave cevi kojima će ruski gas stizati ne samo do potrošača u Turskoj, odnosno, Bugarskoj već moći i da se transportuje na sever, ka evropskim potrošačima bugarski premijer Bojko Borisov i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otvaraju novu stranicu u političkim igrama oko toga ko će i kojim koridorima snabdevati Evropu prirodnim gasom.

Političkim jer, do ekonomskih dogovora je još daleko. Teško je poverovati da će vlast u Kremlju lakoverno poverovati u iskrenost turskih i bugarskih političara da će ovoga puta istrajati u namerama da grade Južni, odnosno, Turski tok.

Uostalom, Bugarima, koji su sa startom gradnje Južnog toka odustali pod pritiskom američkih i briselskih diplomata sam ruski predsednik Vladimir Putin je otvoreno rekao da će Moskvi biti potrebne veoma čvrste garancije Bugarske i Evropske Unije kada je reč o povratku na projekat izgradnje gasovoda Južni tok.

„Rusija je pretrpela štetu nakon obustave izgradnje Južnog toka. Sada vidimo da Bugarska ponovo želi da razgovara o tom pitanju. Samo namere nam nisu dovoljne, neophodne su veoma čvrste garancije pravnog karaktera da će taj projekat biti realizovan. Međutim, njih nema. Rusija nikada nije politizovala pitanja ekonomske saradnje. Prvo smo predlagali projekat Južni tok, Želja nam je bila da gas dođe do južne Evrope, direktno do naših korisnika. Međutim Evropski parlament je blokirao taj projekat, a zatim je Evropska komisija poslala pismo Bugarskoj da stavi tačku na izgradnju gasovoda (jer taj gasovod ne poštuje Treći energetski paket i krši evropske propise o konkurenciji). Kao rezultat Rusija nije dobila neophodne dozvole od Bugarske da započne radove na teritoriji te zemlje,“ podsetio je Putin u izjavi na konferenciji za štampu koju je držao u Sankt Peterburgu a koju prenosi ruska agencija Tass.

Da podsetimo, Ruski Gasprom je potom, krajem 2014. godine, otkazao izgradnju Južnog toka.

Komentarišući izjavu Erdogana da Turska namerava da gradi Turski tok Putin je rekao da bi prva faza izgradnje tog gasovoda mogla da počne veoma uskoro.

„Nema sumnji u pogledu implementacije projekta izgradnje gasovoda Turski tok, kojim će se isporučivati ruski gas Turskoj. Njegova realizacija bi mogla da počne uskoro. Od samog početka gledamo na Turski tok kao na priliku proširenja naše saradnje sa Turskom i sa Evropom u gasnoj sferi, a ne kao na alternativu projektu Južni tok,” rekao je Putin pojašnjavajući da je jedan segment Turskog toka „ekskluzivno predviđen za domaće potrošače u Turskoj, i taj segment ne bi trebalo da bude predmet bilo kakvih sumnji, a njegova implementacija bi mogla da počne u najskorijoj budućnosti.”

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je izjavio da je zvanična Ankara spremna da Evropi vrati isporuke prirodnog ruskog gasa putem gasovoda Turski tok, navodeći da će taj projekat biti realizovan.

Erdogan je najavio i da će Turska projektu za izgradnju nuklearne centrale Akuju dodeliti status strateške investicije.

„Postigli smo saglasnost o tom pitanju,” kazao je Erdogan na konferenciji za novinare, prenosi Tass.

Po pitanju ova dva gasovoda oglasio se i ruski ministar energetike Aleksandar Novak, izjavivši da su Južni i Turski tok zasebni projekti i da ih ne treba suprotstavljati.

Zanimljivo je, međutim, da Novak tvrdi kako, uprkos izjavama bugarskih vlasti oobnovi projekta Južni tok Rusija nije dobila nikakav zvaničan zahtev iz Sofije.

Ova Novakova izjava baca sumnju na istinitost tvrdnje bugarskog premijera Bojka Borisova, koji je uoči posete Erdogana Rusiji pre nekoliko dana izjavio da su Sofija i Moskva dogovorile formiranje radnih grupa koje će pronaći način za obnavljanje radova na dva energetska projekta: gasovodu Južni tok i nuklearnoj centrali Belene.

„Bugarska i Rusija su se dogovorile da će formirati radne grupe za obnavljanje ruskih energetskih projekata, uključujući izgradnju gasovoda Južni tok,“ prenela je reči bugarskog premijera agencija Bloomberg.

Po pitanju izgradnje Turskog toka Novak je rekao da bi sporazum između Ankare i Moskve o ovom projektu mogao biti potpisan već u oktobru ove godine a da bi polaganje prvog od četiri cevovoda mogao biti završen već 2019. godine.

U vreme kada se najavljivalo da će Rusija kroz Crno more do turske obale graditi gasovod bilo je reči o četiri cevi čiji je ukupan kapacitet 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Jedna cev je najavljivana za turske potrošače a ostale bi gasovodom od oko 180 kilometara dužine trebale da stignu do tursko-grčke granice, dakle, do granice Evropske unije. Ruska ideja je bila da tu bude gasni hab, od koga bi svi oni koji žele da troše ruski gas morali da grade odvodne gasovode.

Govoreći sada o tome da li će se graditi samo jedan ili još tri cevovoda Novak je rekao da „bez garancija EU ne može biti reči o njihovoj izgradnji“.

„Neophodne su čvrste garancije Evropske unije i Evropske komisije da će ta infrastruktura biti potrebna, iako njih još uvek nema. Mi smo zainteresovani da taj projekat realizujemo u potpunosti. Sad treba raditi na tehničkim pitanjima“, istakao je Novak napominjući da je Turska izrazila spremnost da ubrza sve moguće procedure kako bi izgradnja prve faze Turskog toka počela što pre.

Ako se ima u vidu činjenica da je Erdoganov put u Moskvu na neki način bio i u marketinške svrhe – da se Briselu pokaže da Turska neće više moliti da je prime u EU (Turska podnela zahtev još 1959. godine, pristupila joj kao pridružena članica, potpisivanjem Sporazuma iz Ankare 1963. godine, podnosi zahtjev za puno članstvo EU 1987. godine, da bi je lideri EU prihvatili 1999. kao „zemlju kandidata“, s tim da su pregovori o punopravnom članstvu počeli tek 2005. godine) lako je zaključiti da će se garancije EU po pitanju preostale tri cevi teško dobiti.

Situacija je, zapravo, takva da se po pitanju gradnje ruskih gasovoda preko Balkana, bilo da oni idu teritorijama zemalja članica (Grčke, Bugarske, Ruminije) ili nečlanica (Makedonije i Srbije) ništa nije promenilo od 2014. godine. Određeni političko - birokratski lobi – ne samo u Briselu već i u mnogim članicama EU i iz SAD i dalje će činiti sve da spreči nove pravce za tranzit ruskog gasa ka evropskim potrošačima.

To su isti oni koji su se protivili i gradnji gasovoda Severni tok 1 i sada se bune što je Rusija sa nemačkim kompanijama BASF i EON, francuskim Endžijem, austrijskim OMV-om i holandsko-britanskim Šelom dogovorila gradnju Severnog toka 2.

I kod početaka projekta Južni tok a potom severnih i gasovoda ka Turskoj zagovornicima ideje da ne treba graditi nove gasovode od Rusije ka Evropi jedan od glavnih argumenata je bila Ukrajina, odnosno, da Gasprom ne treba 2019. godine da obustavi transit svog gas aka evropskim potrošačima kroz ukrajinski gasovodni sistem. Svi oni se, navodno, mnogo sekiraju što će Ukrajinci ostati bez sigurnog prihoda od tranzita ruskog gasa. U zbilji ove krododilske suze su izazvali sasvim drugi porivi: antiruski (baltičke zemlje – bivše članice SSSR) i geopolitički (SAD).

Zbog navodnih geopolitičkih posledica zvanično su protiv Severnog toka 2 protestvovali i premijeri Mađarske, Poljske, Slovačke, Češke i Rumunija, a italijanski je EU upozorio da će gradnja Severnog toka 2 umesto ruskih gasovoda preko Balkana podeliti Evropu na severnu i južnu.

Kao da ona već nije podeljena. Bar u ekonomskom smislu jer, severnoevropske zemlje su svakako bogatije i, sve je jasnije, kao članice EU su ravnopravnije od onih južnih, siromašnijih. To se vidi po tome kako je brzo napravljen gasovod Severni tok 1 i kako će briselske propise (ne)poštovati kod gradnje Severnog toka 2.

Rusima je to, očigledno je, jasno. I oni pored ekonomskih razloga, da što više svog gasa plasiraju evropskim potrošačima imaju i geostrateške razloge da grade gasovode. Tom logikom naterali su zapadnoevropske zemlje da uprkos sankcijama Moskvi zbog Ukrajine sa Gaspromom planiraju da grade Severni tok 2.

A balkanske zemlje će, zbog toga što same ne mogu da se izbore za svoje interese, morati da čekaju da se Moskva sa SAD i njihovim lobistima u briselskoj diplomatiji izbori da preko Balkana gradi svoj gasovod. Možda taj gasovod neće biti u većinskom ruskom vlasništvu ali ne treba sumnjati da će se njime prevoziti ruski gas. Uostalom, Rusija je na svojoj obali Crnog mora kod grada Anape već napravila kompresorsku stanicu, cevi na bugarskoj obali za gradnju podmorskog dela već čekaju, od 2014. godine… samo treba videti koji modalitet će biti dogovoren za finansiranje.

Tu je sada lopta u dvorištu južnoevropskih članica EU. Ne samo kod Bugarske za Južni ili Grčke za Turski tok. Ako zaista hoće da odbrane svoj interes, da svojim firmama obezbede zaradu od tranzita ruskog gasa preko Balkana treba da reaguju Italija, Austrija, Mađarska... Jer, niti je Južni tok planiran samo zbog balkanskih zemalja niti bi se Gasprom baš usrećio samo sa potrošačima na Balkanu. I nije zbog njih planirao gradnju one dodatne tri cevi Turskog toka gasovoda preko Crnog mora do Turske.

Geostrateške gasne igre se nastavljaju jer i evropskim političarima i Rusima je poznato da će Evropi trebati sve više gasa, čak i kada bude izgrađen Severni tok 2, a kako sada stvari stoje američki gas iz škriljaca je skuplji od ruskog gasa a balkanskom rutom, takozvanim južnim gasnim koridorom, u dogledno vreme je izvesan samo transit ruskog gasa.