Jeftina nafta i dalje uzima danak

Cena nafte bila je prošle nedelje na nivou kao u aprilu – barel se prodavao za manje od 45 dolara. Zbog toga što su izgledi za oporavak dvetske ekonomije pogoršani, što je proizvodnja i dalje veća od potražnje a zalihe „crnog zlata” popunjene barel sirove nafte prodavao se prošle nedelje na londonskom tržištu po 41,89 dolara a na američkom tržištu za 40,60 dolara.

U odvojenom izveštaju Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) saopštila je da je referentna cena barela košarice njene nafte u u četvrtak iznosila 39,79 dolara, što znači da je pala za 70 centi u odnosu na prethodni trgovinski dan.

Svetske agencije izveštavaju da su na oba tržišta cene prošle nedelje pale na naniže nivoe u tri meseca nakon što su podaci američke vlade pokazali neočekivani rast zaliha sirove nafte i benzina. Rast zaliha predstavlja dodatni tas za globalno tržište, koje je već prezasićeno rafinerijskim proizvodima u vreme kada zbog usporavanja rasta privrede slabi potražnja za „crnim zlatom”.

Zasićenost na tržištu neutralizovala je uticaj prekida u snabdevanju iz Libije i Nigerije, posebno nakon što su visoke zalihe naftnih proizvoda bacile sumnju na potražnju rafinerija.

„Američki komercijalne zalihe su dobar pokazatelj prevelike ponude na globalnom tržištu nafte“, rekao je analitičar Tamas Varga iz londonske firme PVM Oil Associates komentarišući da bi rekordno visoke zalihe i prevelika ponuda mogli spustiti cene na oko 30 dolara za barel pre nego se ponovno oporave. „A mogli bismo videti i korekciju prema gore, pre ponovnog spuštanja na niži nivo“.

I Stefan Brenok iz brokerske firme PVM je skeptičan: „Sve se više sumnja u skoro okončanje neravnoteže u ponudi nafte. Cene nafte trebale bi nastaviti uzlaznom putanjom, međutim, taj će rast najmanje do kraja iduće godine biti prigušeno ogromnim zalihama.“

Zbog stalne prevelike ponude američka banka Goldman Saks objavila je prošle nedelje da se u skorije vreme ne očekuje veliki oporavak cena.

„I dalje očekujemo da će cene nafte ostati na nivou od 45 do 50 dolara za barel do sredine 2017. godine - uz rizik pada u kratkom roku“, saopšteno je iz ove banke.

Jeftina sirova nafta navela je rafinerije na povećanu proizvodnju, što je ove godine nagrizlo margine u Americi, Europi i Aziji, spustivši prihode proizvođača nafte i rafinerija.

„Margine ostaju na negativnoj putanji. Čini se da je to jasan signal prevelike ponude na tržištima rafinerijskih proizvoda u Atlantskom bazenu“, kaže Jason Gamel iz američke investicione banke Džeferis.

Na cenu nafta utiče i iranski izvoz glavnim kupcima u Aziji (Kina, Indija, Japan i Južna Koreja), koji je skočio u junu za 47,1 odsto u odnosu na 2015. godinu, na 1,72 miliona barela dnevno, što je najviši nivo u više od četiri godine. Povećanje prodaje najnoviji je znak da agresivni potezi Teherana u cilju vraćanja tržišnog udela, izgubljenog tokom međunarodnih sankcija, daju rezultate.

Tržište nafte muči prevelika ponuda poslednje dve godine. Nafta je pojeftinila za čak 70 odsto između 2014. i početka 2016. godine, kada se na londonskoj berzi prodavala najjeftinije u poslednjih 13 godina – otprilike za 27 dolara za barel.

Cene su se otad delomično oporavile, ali su i dalje ostale niske, pa naftne kompanije izveštavaju o slabim poslovnim rezultatima.

Jeftina nafta „nagriza“ prihode Šela

Tako je Rojal Dač Šel u četvrtak objavio da su poslovali sa padom tromesečne dobiti za više od 70 odsto na godišnjem nivou zbog jeftinih nafte i gasa, koji su im „nagrizli“ prihode. Neto dobit Šela iznosila je u drugom tromesečju jednu milijardu dolara, dok je pre godinu dana bila 3,8 milijardi dolara.

„Niže cene nafte i dalje predstavljaju izazov za poslovanje, posebno u proizvodnji“, rekao je izvršni direktor Šela Ben van Beurden.

Mihir Kapadia, izvršni direktor Sun Global Investmentsa kaže, međutim, da su cene još uvek pod pritiskom zbog prevelike ponude i pada potražnje na ključnim međunarodnim tržištima.

Total u minusu i pored povećanja proizvodnje

Neto dobit francuske kompanije Total u prvom polugodištu 2016. godine smanjena je za 34 odsto u odnosu na period januar-juni prošle godine — do 3,694 milijarde dolara, saopštila je ova kompanija. U istom periodu prošle godine ovaj pokazatelj je iznosio 5,634 milijarde dolara, piše rns.online/energy.

U prvom polugodištu prihod kompanije je pao za 20 odsto i iznosi 70,056 milijardi dolara.

Obim investicija u izveštajnom periodu smanjen je za 38 odsto — do 9,474 milijardi dolara.

Pritom je kompanija u prvom polugodištu povećala proizvodnju ugljovodonika za četiri odsto — do 2,452 miliona barela naftnog ekvivalenta dnevno. Proizvodnja nafte i gasno kondenzata porasla je za tri odsto — do 1,269 miliona barela dnevno, a proizvodnja gasa za šest procenata.

Briitiš Petroleuma „kreše“ investicije

Dobit naftne kompanije Briitiš Petroleum (BP) je, zbog nižih cena nafte i slabih rafinerijskih marži gotovo prepolovljena u drugom tromesečju u odnosu na prethodnu godinu, javljaju svetske agencije.

Prilagođena dobit BP-a pala je u proteklom tromesečju na 720 miliona dolara, što je 44 odsto manje u odnosu na 1,3 milijarde dolara ostvarenih u istom period 2015. godine.

Iz BP najavljuju, takođe, još jedno smanjenje planiranog budžeta za investicije tokom 2016. godine. Kako su objavili, na "ispod 17 milijardi dolara".

To je posledica jeftine nafte - zbog prevelike proizvodnje, a slabe potražnje, s obzirom na usporavanje rasta globalne svetske privrede.

Da podsetimo, od sredine 2014. godine cene nafte “potonule” su sa više od 100 na manje od 30 dolara za barel a u februaru ove godine sirova nafta je bila najjeftinija tokom poslednjih 13 godina. Od tada je, doduše, cena nafte “skočila” više od 70 odsto, pa se poslednjih nedelja barel “crnog zlata” uglavnom prodavao po ceni od 45 do 50 dolara.

BP je objavio i da je "podvukao crtu" pod svoje obveze vezane za katastrofu 2010. godine u Meksičkom zalivu. Početkom ovog meseca BP je saopštio da će konačni račun za otklanjanje posedica ove ekološke katastrofe iznositi 61,6 milijardi dolara.

Aprila 2010. godine eksplodirala je naftna platforma Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu, uzrokujući najgoru ekološku katastrofu u američkoj istoriji.