Turski tok može da startuje ali…

Jučerašnji Sporazum između Rusije i Turske o operativnom puštanju u rad gasovoda Turski tok i početku isporuke gasa preko Turske u decembru 2016. godine, koji su u Ankari potpisali Aleksej Miler, generalni direktor Gasproma i Taner Jildiz, turski ministar za energetiku i prirodne resurse stavio je, doduše, tačku na sve one spekulacije o tome da je sve izglednije odlaganje izgradnje ovog gasovoda zbog nemogućnosti dogovora između turske državne kompanije Botas i Gasproma, ali i podstakao sve protivnike ovog projekta u Evropi i SAD da, čini se orkestrirano, otpočnu sa novom kampanjom protiv takozvane zavisnosti evropskih potrošača od ruskog gasa.

Jer, ruski projekti gradnje gasovoda, najpre Južni a sada i Turski tok, kojima Gasprom pokušava da obezbedi alternativni transit svog prirodnog gasa – umesto tranzita preko Ukrajine - na meti su spekulacija i lobista, koji pokušavaju da ih osujete. Reč je o geopolitičkim, strateškim lobiranjima, u kojima se građanima Evrope, a pre svega zemalja kojima sada ruski gas uglavnom ili stopostotno stiže preko Ukrajine lansiraju priče da Evropa ne treba da svoju energetsku bezbednost zasniva na ruskom gasu.

U celu priču se, prilično diplomatski nevešto upleo i srpski predsednik Tomislav Nikolić, koji je juče, uoči svog današnjeg puta u Moskvu za jedno rusko glasilo izrekao poprilično konfuzne komentare po pitanju gradnje gasovoda Turski tok teritorijom Srbije. Ma koliko se sada iz predsedničkog kabineta pravdaju da su delovi njegove izjave izvučene iz konteksta i demantuju da nije tačna u medijima preneta Nikolićeva izjava “da izgradnja Turskog toka preko Srbije nije moguća” jasno je da je državni vrh napravio još jedan gaf u srpsko-ruskim diplomatskim odnosima. U nevreme. Jer, sasvim je isgurno da će se to odraziti na eventualne razgovore koje će Nikolić imati u Moskvi sa ruskim kolegom, Vladimirom Putinom.

Srbija – tranzitna zemlja i za Turski tok

Umesto da je naš državni vrh napravio srpsku strategiju - kako da Srbiji obezbedi isti status za Turski tok kao što smo imali za Južni (podsetimo: Rusi su obećali finansiranje trase gasovoda kroz Srbiju i mogućnost da potrošeni iznos otplatimo kroz tranzitnu taksu) Nikolić je pokazao da ne zna da Mađarska nije odustala od Južnog toka, da ne zna da je Mađarska inicijator da se Turski tok gradi trasom od Grčke preko Makedonije i Srbije do Mađarske, dakle, da ne zna da nećemo biti samo kupac već i tranzitna zemlja.

Da se treba pripremiti za eventualne pregovore sa Rusima oko Turskog toka ukazuje i to što će za 20 dana (28. maja) u Beograd doći prvi čovek Gasproma Aleksej Miler. Naime, 28. i 29. maja se u Beogradu održava 18. godišnja skupština Evropskog poslovnog kongresa (European Business Congress), čiji domaćin je Srbijagas.

Miler je predsednik European Business Congress a, svakako dobra vest je što će ovaj međunarodni skup privrednika otvoriti srpska premijer Aleksandar Vučić. Ne treba sumnjati da će se na marginama ovog događaja, zapravo, razgovarati i o Turskom toku jer, glavna tema skupa je Budućnost energetike Evrope: Njena struktura i mesto na globalnom tržištu.

Srpski političari, dakle, imaju još 20-ak dana da se pripreme, da odluče da li će budućnost energetike Srbije bazirati na ruskom, azerbejdžanskom ili gasu iz američkih gasnih škriljaca, koji su nam, preko hrvatskog LNG terminala na Krku obećali američki političari nakon što je ruski predsednik Putin objavio da Južnog toka neće biti.

Treba imati u vidu i da je 23. aprila ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin srpskom premijeru Aleksandru Vučiću preneo poziv ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da poseti Moskvu. Ali, premijer Srbije Aleksandar Vučić za sada još ne planira put u Moskvu, preneo je list Danas u ponedeljak informaciju iz kabineta predsednika Vlade.

Srbije nema na trasi južnog gasnog koridora

Pri tome, treba da imaju u vidu da je energetska bezbednost Evrope već sada mnogo sigurnija od energetske bezbednosti Balkana i Srbije. Jer, Nemačka je za sebe i svoje susede odmah posle gasne krize 2006. godine otpočela da gradi i već je završila gasovod Severni tok, kojim se snabdeva ruskim gasom.

Nama na Balkanu iz prestonice EU Brisela obećavaju da ćemo energetsku bezbednost i nezavisnost od gasa iz Rusije obezbediti gasom iz Azerbejdžana. Problem je, jedino, što gasovodom TANAP do Turske treba da stiže samo 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje a odatle da se, gasovodom TAP transportuje 10 milijardi za potrošnju u Grčkoj, Albaniji, Italiji, Hrvatskoj, Bugarskoj... Da bi se, eventualno, prikopčala na taj azerbejdžanski gasni koridor u Bugarskoj Srbija bi mogla da izgradi gasovod Niš-Dimitrovgrad. Ali, kao ni za finansiranje Južnog ili Turskog toka Srbija ni za ovaj gasovod nema novca. Uz to, problem je i što ova dva gasovoda (TANAP i TAP) još nisu izgrađena i što tih 10 milijardi nikako ne mogu nadomestiti tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, čiji prekid je Rusija najavila već za 2019. godinu. A Turskim tokom, čiji ukupan kapacitet treba da bude 63 milijarde kubnih metara gasa će do gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici stizati 50 milijardi kubika.

Problem je, naravno, i to što Rusima sa gradnjom Turskog toka ne ide sve glatko, kao što nije išlo ni sa Južnim tokom. Iz Brisela stalno stižu upozorenja da će EU insistirati da se poštuju njihove direktive a Rusi odgovaraju da će dovesti gas do tursko-grčke granice a odatle da ga Evropljani mogu preuzeti, ako im treba.

To “preuzeti” zapravo znači da bi evropski potrošači morali sami izgraditi gasovod kojim će od Grčke gas biti transportovan na sever i zapad.

I, tu se priča, na prvi pogled, ponovo vraća na situaciju iz vremena kada se govorilo o gradnji Južnog toka. Jer, Grčka je, kao i Bugarska članica EU.

Ali, Rusija sada ne sklapa međudržavne sporazume o gradnji gasovoda.

“Rusija je spremna da razmotri pružanje finansijske pomoći grčkim kompanijama koje će raditi na izgradnji gasnog transportnog sistema u Grčkoj”, izjavio je juče ruski predsednik Vladimir Putin posle telefonskog razgovora sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom.

Kako je saopštila Pres-služba Kremlja, obe strane su naročitu pažnju posvetile zajedničkim infrastrukturnim planovima, kao i pitanjima energetske saradnje, poput gradnje gasnog transportnog sistema u Grčkoj koji je deo novog projekta za transport ruskog gasa preko Turske do evropskih zemalja, prenosi ruska novinska agencija Tass.

Gasna obećanja i spinovanja

Ovakva ponuda odmah je uznemirila čini se najveće protivnike ideje o gradnji novih gasovoda iz Rusije ka Evropi – SAD. Odmah je stigla najava da će se specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za energetska pitanja Amos Hohstajn, sastati sa grčkim ministrom spoljnih poslova i ministrom za održivi razvoj, životnu sredinu i energetiku, kako bi razgovarali o alternativi Turskom toku, saopštila je Pres-služba grčkih ministarstava za rusku agenciju RIA novosti.

“Na ovom sastanku, koji će se održati na Hohstajnovu inicijativu, raspravljaće se o energetskim temama koje su u obostranom interesu", navodi se u saoopštenju Pres-službe grčkih ministarstava.

Američki ministar energetike Ernest Monis prethodno je izjavio da SAD planiraju da predstave Grčkoj alternativni gasovod, koji bi išao od Azerbejdžana, dok bi prema tvrdnjama grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa, ovaj gasovod mogao ići i preko teritorije Bosne i Hercegovine i Albanije.

Iz ovih informacija može se zaključiti da je reč o nekoj modifikovanoj trasi Jadransko-jonskog gasovoda (IAP), koji je najavljivan od Albanije preko Crne Gore do Hrvatske I dalje na sever do Italije.

TANAP, TAP i IAP, inače, treba da čine mrežu gasovoda nazvanu Južni koridor.

Srbije, doduše, nema u ovom gasnom umrežavanju. Kao ni Makedonije.

Podsetimo, Mađarska je, doduše, inicirala da se ove dve zemlje nađu na trasi Turskog toka, od Grčke do Mađarske, pa dalje ka evropski potrošačima. Već je pre mesec dana (7. aprila) održan i sastanak ministara spoljnih polova Turske, Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske u Budimpešti, na kome je zaključeno da bi ovaj projekat dalje trebalo da vode ekspertske grupe.

Dobra stvar za Srbiju, pa i Makedoniju je što smo dobro locirani i što bi bilo prirodno da Turski tok ka mađarskoj ide našom teritorijom. Ali, tu tek treba pregovarati a nema informacija da su ekspertske grupe počele da rade.

Lobisti protiv ruskih gasnih projekata u ovom delu Evrope svakako ne miruju. Pitanje je, samo, dokle su spremni da idu. Jer, u Makedoniji su, na primer, počeli politički nemiri. Postavlja se pitanje da li su dirigovani i hoće li se prolongirati i(li) pretvoriti u sukobe širih razmera i tako omesti planove za gradnju kopnenog dela Turskog toka kroz ovu zemlju? Grčka, koja je pred bankrotom, takođe je trusno područje.

Gasprom već danas može da počne sa polaganjem cevi za gasovoda Turski tok kojim će se gas iz Rusije dopremati do Evrope preko Turske, izjavio je danas generalni direktor Gasproma, Aleksej Miler.

Sada ostaje samo da se vidi kada će početi i šta će ruski političari pre toga uraditi, kako bi sprečili da Turski tok doživi sudbinu Južnog. Ko će pobediti, oni kojima je stalo do energetske bezbednosti Evrope ili antiruski lobisti?