Firma Južni tok Srbija preživela iako je projekat Južni tok mrtav

Iako je ruski predsednik Vladimir Putin pre skoro dva meseca saopštio da je Rusija odustala od gradnje gasovoda Južni tok, prvi čovek Gasproma, Aleksej Miler potom rekao da je “Južni tok mrtav” a ruski premijer Aleksandar Medvedev pojasnio da "odluka koju je donela Rusija nema politički, a pogotovo ne emotivni karkater” i apostrofirao da je to “pravna odluka" od mnogih političara, analitičara i stručnjaka za ovaj sektor energetike mogu se čuti komentari da bi ovaj energetski infrastrukturni kapacitet, ipak, mogao vaskrsnuti, ako ne ove za koju godunu, kada se steknu uslovi, na primer, možda kad istekne ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu (2019.godine)…

U međuvremenu je Gasprom od svojih evropskih partnera, italijanskog ENI-ja, francuskog EDF-a i nemaškog Vinteršala otkupio njihove akcije u firmi Južni tok tranzit (koja je oformljena da bi gradila podmorski deo Južnog toka). Zemlje, koje su sa Gaspromom ugovorile da se Južni tok gradi njihovim teritorijama, u saradnju sa domaćim gasnim kompanijama još čekaju.

Srbija (kao ni druge države na zacrtanoj trasi ovog gasovoda) još nije dobila zvanično obaveštenje o odustajanju najveće ruske gasne kompanije od gradnje cevovoda kojim je preko Crnog mora do Bugarske pa zatim kroz Srbiju, Mađarsku, Austriju, Sloveniju i Italiju gas trebalo da stiže do potrošača u ovim zemljema i dalje kao i Južnog toka. I neće.

Na pitanje Balkanmagazina “Kada će se to desiti?” iz ove kompanije smo dobili odgovor: “Kao što znamo, predsednik Putin je objavio otkazivanje projekta 1. decembra 2014. godine i to je bilo zvanično saopštenje o finalnoj odluci za sve uključene strane.”

U Gaspromu nisu spremni da komentarišu ni to kako će odustajanje od Južnog toka uticati na međudržavni energetski sporazum Srbije i Rusije.

“S obzirom da je ovo pitanje vezano za međudržavni sporazum, trebalo bi ga uputiti Ministarstvu energetike,” preporučeno nam je iz Gasproma.

Nešto više informacija Balkanmagazin je dobio u odgovoru na pitanje “Šta će biti sa firmom Južni tok d.o.o. u Srbiji?”

“Pošto je projekat Južni tok otkazan, kompanija Južni tok d.o.o. neće biti funkcionalno proaktivna nekih godinu-dve. Zajedno sa Srbijagasom smo definisali aktivnosti, kako bi kompanija izmirila tekuće obaveze. Kompanija neće biti likvidirana i možda će se, shodno tome, koristiti u rusko-srpskoj energetskoj saradnju,” objašnjavaju iz Gasproma.

Ostali smo, takođe, i bez odgovora na pitanje “ Planira li Gasprom da ponudi Srbiji da finansira gasovod kojim bi gas iz haba u Turskoj preko Srbije išao na sever Evrope?”

“Ne možemo komentarisati ovo pitanje,” šturo su odgovorili iz Gasproma.

Ova ruska firma je, da podsetimo, Srbiji ponudila da finansira gradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju s tim da joj se uložena sredstva vrate kroz tranzitnu taksu tek kada gas “poteče”.

U sadašnjoj situaciji, kada je Rusija odustala od gradnje Južnog toka i odlučila se da kroz Crno more izgradi samo podmorski gasovod Turski tok do gasnog skladišta na turskoj obali, u blizini granice sa Grčkom pitanje je kako će odatle ruski gas stizati do potrošača. Jer, najavljeni kapacitet Turskog toka je 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Toliki kapacitet je planiran i za Južni tok a Aleksej Miler je ranije izjavio da je gasovod Turski tok jedinstvena maršruta za buduće isporuke ruskog gasa, koje sada idu preko Ukrajine.

Iz Moskve evropskim kupcima poručuju da će im gas ubuduće prodavati na granicama EU i da sami treba da izgrade gasovode kojima će ga transportovati.

Pitanje je, samo, ko će te gasovode graditi, odnosno, finansirati jer, Maroš Šefčovič, slovački političar i potpredsednik Evropske komisije za energetiku uniju je posle posete Rusiji (14. januara) rekao je da je "veoma iznenađen" ruskim potezom i da se nada da će se naći bolje rešenje od preusmeravanja gasa za evropske potrošače ka Turskoj.

U maniru lisice iz basne o kiselom grožđu Šefčovič je Rusima poručio da treba napredovati ka energetskoj uniji i tražiti druge mogućnosti, koje će pomoći da se diversifikuju energetski izvori i uvozi gas iz drugih oblasti, da Rusija ne drži EU u takvoj neizvesnosti oko isporuka gasa.

Srbija, na žalost, nije Slovačka, daleko je od gasovoda kojima se zapadnoevropske i zemlje na severu kontinenta snabdevaju gasom. Za sada je gas dobija samo preko Mađarske, a čak i da Srbijagas bude restrukturiran po instrukcijama EU, na čemu insistira EBRD - da bi joj odobrio kredit za gradnju gasovoda NIŠ-Dimitrovgrad, što bi je povezalo sa Bugarskom energetska bezbednost joj ne bi bila povećana jer Bugarska je, takođe, sada povezana samo na gasovode koji transportuju ruski gas preko Ukrajine.