Crta se nova gasna infrastruktura Evrope

Operater sistema za transport gasa Slovačke, kompanija Eustream saopštila je da ima nameru da izgradi gasovod od svoje zemlje do bugarsko-turske granice. Smatra se da će ovaj gasovod biti ključni element novog sistema isporuka ruskog gasa u Evropu kroz Tursku.

Evrokomesar za energetiku Maroš Ševčovič je dobio od ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka potvrdu da je Rusija odlučila da zaustavi projekat Južni tok, đto znači da je Rusija i zvanično EU potvrdila da je zaustavila projekat Južni tok.

Ranije ove nedelje predstavnici zemalja EU koji su učestvovali u Južnom toku tražili su od EK da se situacija razjasni, piše Glas Rusije.

EU birokrate stopirale Južni tok

Komentarišući razloge za odustanak od Južnog toka bivši nemački kancelar Gerhard Šreder okrivljuje evropsku birokratiju i njene „zamke“.

Šreder je to rekao na zatvorenom sastanku rusko-evropskih poslovnih krugova u Moskvi, prenosi Tanjug izveštaj agencije Tas.

"Razumem Gasprom, koji je, uz podršku ruskog predsednika, objavio odustajanje od dalje izgradnje gasovoda. Zašto? Najvažniji razlog je to što je Evropska unija sve vreme nastojala da spreči izgradnju Južnog toka, u početku pomoću gasovoda Nabuko, koji je na kraju zbog rizika 'sahranjen', a zatim pomoću birokratskih trikova", kazao je Šreder ističući primer Bugarske, na koju je EU vršila pritisak, koji je na kraju rezultirao time da ona nije dala potrebne dozvole.

"Znam što to znači, jer radim u Severnom toku. Svaki dan kašnjenja košta. Zato mi je jasno, iako mi nije drago, što je Južni tok zaustavljen", rekao je Šreder na sastanku koji je inicirala turska građevinska kompanija Renesans konstrakšen, a organizator poslovnog programa je Kreon enerdži.

Šreder je ukazao na to da je još jedan razlog odustajanja od projekta Južni tok - pad tražnje gasa u Evropi i rastući gubici. Kompanija koja sve plaća mora i na to da obrati pažnju, dodao je.

"Ali glavni razlog je odbijanje Brisela da prizna da Južni tok daje mogućnost za poboljšanje snabdevanja Evrope gasom. To je već istorija", rekao je bivši kancelar Nemačke.

"Što se tiče sporazuma Rusije s Turskom, to je odluka suverenih država, u koju ne treba da se mešamo. One će dobiti mogućost za privredni rast, kojeg su se ostale evropske zemlje odrekle", ukazao je on.

Šreder je naglasio da Rusija i Gasprom nisu napravili grešku i neće odustati od ozbiljnog tržišta kakvo je Evropa i skrenuo pažnju na to da ne treba prekidati ekonomske veze, nego ih jačati kako bi i politički odnosi bili bolji. Potrebno je podržavati sve moguće veze.

"Ne treba voditi međunarodnu politiku sankcijama i kontrasankcijama nego obratiti pažnju na očuvanje poverenja među kompanijama i među ljudima koji u njima rade", zaključio je Gerhard Šreder.

Slovačka – novi gasni lider (?)

Preliminarna cena slovačkog projekta iznosi 750 miliona evra. „Gasovod bi počeo u slovačkom selu Velike Kapušani u blizini granice sa Ukrajinom, a završio bi se na bugrasko-turskoj granici“- piše bratislavsko internet izdanje vEnergetike pozivajući se na izvore u kompaniji Eustream.

Pretpostavlja se da će polovina trase ići već postojećim gasovodom, a da će deo koji nedostaje biti izgrađen na teritoriji Rumunije. Izgradnja bi trebalo da bude gotova u roku od tri godine, a kapacitet do 20 milijardi kubnih metara, prenosi Glas Rusije.

Operativna i brza reakcija slovačke državne energetske kompanije svedoči da evropski tranziteri i potrošači već sada žure da zauzmu svoje mesto u stvaranju novog sistema evropskih gasnih tokova. Inicijativu za izgranju novog koridora dala je Rusija, čime omogućava da se gas nesmetano prodaje Turskoj i da se isključi sabotirajuće delovanje Trećeg energetskog paketa EU. Turska nije članica EU, stoga teoretski može da isporučuje gas kupljen u Rusiji. Posledično, Evropska komisija ne može da govori o nekakvom gasnom „monopolizmu Gasproma“. Osim toga, isporuke gasa preko Turske i Grčke, mogu da uključe u tranzitne maršrute nove države, koje ne bi bile učesnice prethodnog „Južnog toka“- konkretno tu se misli na Slovačku. A to podrazumeva ne samo plaćanje za tranzit, već i povećanje kapaciteta čitavog sistema koji je zasnovan na interesima maksimalnog broja igrača.

Posebno bi ovde trebalo podvući pitanje resurnih mogućnosti isporuka. Pretpostavljeni kapacitet slovačkog gasovoda može da popuni isključivo Rusija. Drugi isporučioci jednostavno nemaju dovoljno resursa- rekao je za „Rosija sevodnja“ šef ruskog Fonda nacionalne energetske bezobednosti Konstantin Simonov:

Gas sa azerbejdžanskog izvora „Šah Deniz“- jedina je varijanta za EU, ako se izuzme Rusija. Ali, to je samo 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. A više nema gasa za Evropu nema ni Iran, ni Irak ni Turkmenija.

Obustavu gradnje „Južnog toka“ slovački list SME vidi kao „brisanje energetske karte budućnosti“. Ovome bi trebalo dodati faktor oštrog pada cena nafte. „Pad cene nafte bio je suštinski i brz i takvo kretanje naftnog tržišta stvara visok stepen nejasnoća i neizvestosti“- govori direktor finansijske kompanije White Funds Management u Sidneju – Angus Gluski. U takvim okolnostima, potražnja za energentima i sigurnim isporukama u Evropi se još više povećava. I ruski projekti najviše ispunjavaju ove uslove.