Južni tok je mrtav!?!

Rusija je odustala od svađe sa političarima Evropske unije i objavila da je projekat gradnje gasovoda „Južni tok” „mrtav”. Kao neposredni razlog odustajanja od gradnje gasovoda, koji je isplaniran da bi zamenio nesigurni transit ruskog gasa ka evropskim potrošačima preko Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin je naveo to što je Bugarska suspendovala dozvolu za gradnju „Južnog toka” svojom teritorijom.

Povodom zatvaranja projekta „Južni tok”, ruski ministar energetike Aleksandar Novak, rekao je da je „to je lična odluka predsednika Putina”, prenela je ruska agencija Tass.

Bez Bugarske „Južni tok” nema gde da izađe na kopno iz Crnog mora.

Projekat „Južni tok” u fazi kada mora da počne „izgradnja gasovodnog sistema u Crnom moru”, ali da Rusija još nije dobila od Bugarske odobrenje za to.

„Investiranje stotina miliona dolara u gasovod, koji bi morao da se zaustavi na ulazu u bugarske vode je jednostavno apsurdno. Nadam se da to svako razume”, naglasio je Putin.

„Rusija ne može da nastavi s projektom izgradnje gasovoda „Južni tok”, jer se Evropska unija tome protivi. Evropska komisija okleva da da „zeleno svetlo” za projekat snabdevanja južne Evrope gasom preko Bugarske, zaobilazeći Ukrajinu. Ako Evropa ne želi da sprovede (projekat) „Južni tok”, onda on neće ni biti sproveden”, objavio je juče predsednik Rusije Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare u Ankari s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

I Alekseja Milera, predsednika Upravnog odbora Gasproma rekao je juče da je projekat izgradnje gasovoda „Južni tok” mrtav.

Putin je rekao i da će svoj gas Rusija preusmeriti ka je Rusija potencijalno spremna da izgradi „gasni čvor“ na tursko-grčkoj granici, za snabdevanje Evrope gasom, kako bi kompenzovala gubitak „Južnog toka“.

 Projekat je otkazan. To je to”, rekao je Miler novinarima u Moskvi, a prenosi agencija Rojters.

Govoreći o tome da će Gasprom izgraditi novi gasovod ka Turskoj, sa kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, dakle, istog kapaciteta kao što je bio planiran i „Južni tok” Miler je najavio da će u kapacitet tog novog gasovoda, koji će kretati od kompresorska stanica „Ruskaja”, koja je prvobitno planirana za „Južni tok”, da će novi gasovod kroz Tursku omogućiti transport oko 50 milijardi kubika do čvorišta na grčkoj granici. Gasprom će formirati novo pravno lice u Rusiji zaduženo za gasovod do Turske.

Mada je Miler istakao da će taj novi gasovod uključivati i kapacitet od 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što treba da zameni tranzit ovog energenta kroz Ukrajinu, zemlje koje su se „Južnom toku” nadale da bi izbegle nove ukrajinske gasne krize sada su u još većoj neizvesnosti. Jer, pitanje je hoće li i kada taj novonajavljeni ruski gasovod ka Turskoj biti izgrađen i da li će imati taj famozni krak ka balkanskim zemljama - ka potrošačima koje sada strepe da će Ukrajina zimus rešiti da krade ruski gas, da će zbog toga Gazprom zavrnuti slavine svojih gasovoda ka Evropi ili, da će Rusija reši da u sve otvorenijem sukobu sa Briselom, koji joj pooštrava sankcije, početi da koristi gas…

Uz to, odluka Rusije da odustane od „Južnog toka“ sasvim sigurno će pogoditi Srbiju. Pre svega zbog toga što ćemo tako ostati bez alternative od snabdevanja gasom preko Ukrajine, a time i bez mogućnosti da se obezbedimo od nove gasne krize jer, situacija u Ukrajini je i dalje „rovita“. Uz to, gradnja gasovoda koji bi išao od Turske ka Evropi da zameni ukrajinsku tranzit ruskog gasa, kao i „Južni tok“, takođe, treba da se gradi teritorijom zemalja koje su članice EU: Grčke, Bugarske...

Dakle, pitanje je da li će i kada biti izgrađen. Ako su Rusi ozbiljni sa izjavom da odustaju od „Južnog toka“ onda je Srbija, pa i Mađarska, na primer, koja je ovih dana i zakone menjala da bi omogućila gradnju ovog gasovoda, izigrana – biće kolaterlana šteta u svađi Brisela i Moskve. Nemačka je sebi i svojim zapadnoevropskim susedima obezbedila alternativu za Ukrajinu, izgradivši Severni tok. A Srbija i balkanske zemlje sada zavise od političke igre moćnika.

Osim što gubi mogućnost da obezbedi energetsku bezbednost u snabdevanju gasom Srbija sa propadanjem projekta gubi investiciju koja je trebalo da uposli deo naše građevinske operative.

Ipak, gradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju je deo međudržavnog naftno-gasnog sporazuma Srbije i Rusije, pa treba sačekati zvanično obrazloženje Beogradu iz Moskve.

Takvo obrazloženje verovatno čekaju i druge zemlje čije su kompanije partneri „Gaspromu“ u projektu „Južni tok“: Italija, Francuska, Nemačka, Austrija, Slovenija, već spomenute Mađarska i Bugarska. U ovaj projektat uloženo je do sada ne samo puno novca već previše vremena da se od njega odustane – jednostrano. Uostalom, potpisani su mnogi međudržavni ugovori pa će o svemu imati šta da kažu i pravnici.