Nesigurna i tržišta za bogataše
Posle uspešne godine, industriju luksuznih predmeta očekuju nesigurna vremena
Više nego ijednoj drugoj industriji, trgovini luksuznim predmetima potrebno je da se ljudi osećaju dobro dok troše novac. Tako je na nedavnoj konferenciji u Moskvi, Bernard Arno koji je na čelu "Moet Hennessy Louis Vuitton“ ("LVMH"), najveće svetske kompanije za luksuzne predmete, opširno govorio u cilju da odagnastrahove investitora o uticajima američke kreditne krize, moguće recesije i slabog dolara na ovu industriju. Zaista, Arno je rekao da očekuje da se prodaja skoro udvostruči u sledećih pet godina, zahvaljujući velikim potraživanjima novih tržišta širom planete.
Nakon opadajućeg perioda na početku decenije kada su, zbog terorističkih napada na Ameriku, nastupa epidemije SARS-a i rata u Iraku, ljudi manje putovali na međunarodnim relacijama i načelno imali manje apetita za frivolne stvari, za ovu industriju poslednje tri godine bile su izvrsne. Sudeći prema "Bain", konsultantskoj agenciji, prodaja luksuznih predmeta porasla je za 9% u 2006. godini i to na 159 milijardi evra i dostići će oko 170 milijardi evra ove godine, što bi predstavljalo udvostručenu vrednost iz 1996. godine. Evropa ostaje najveće tržište sa oko 40% prodaje, mada se najveći porast prodaje beleži u Kini, Rusiji, Srednjem Istoku i nekim latinoameričkim zemljama.
Može li ova industrija zaista ponovo da se udvostruči i to za upola manje vremena? Analitičari iz "Citigroup" kažu da je prodaja luksuznih predmeta za Božić ove godine bila uspešna, ali da je potrebno više opreznosti u tekućoj godini zbog opadanja potražnje ove robe u Americi. Ugodno je misliti da su luksuzni predmeti izolovani od široke ekonomije, zato što su potrošači dovoljno bogati da to ignorišu, kaže Luka Solka, analitičar iz "Bernstein Research". Ali ako samo imućni ljudi predstavljaju kupce, to ovu industriju čini nestabilnom.
Iako luksuzne firme osvajaju tržište u Aziji i Americi, one će i dalje osećati promene vrednosti najjačih svetskih valuta. Glavnina industrijske produkcije je u evrozoni i to u Francuskoj i Italiji. Čak se i optimistični Arno žalio na nedavno održanom godišnjem sastanku svoje firme, da je evro dostigao nepojmljive vrednosti u odnosu na dolar i jen. Kompanije luksuznih dobara mogle bi da usmere više od svoje produkcije u zemlje sa slabijom valutom i jeftinijom radnom snagom (kao što je Kina), ali neke mušterije, naročito azijske, žele elitizam i kvalitet izrade udružen sa evropskim ručnim radom.
Ali bar su prodaje u novonastalim tržištima u velikom porastu. Melani Floke, analitičar luksuznih predmeta u investicionoj banci "JPMorgan", kaže da ovaj rast nije dovoljan da nadoknadi pad prodaje u Americi. Kineske i ruske mušterije čine oko 7%, odnosno 4% globalne prodaje luksuznih predmeta respektivno, u poređenju sa 16-18% koliko čine američki kupci. Uprkos tome, evropske firme se drže svojih planova u Njujorku, prestonici američke mode. "Gucci" otvara svoju najveću prodavnicu u "Trump Tower", sjajnom neboderu na njujorškoj Petoj Aveniji. "Ermenegildo Zegna“ će takođe otvoriti radnju na Petoj Aveniji, a nedavno su "Dolce&Gabbana“ preuredili svoj prodajni prostor na Medison Aveniji.
Klaudija D’Arpicio iz "Bain“ misli da bi proizvođači luksuznih predmeta trebalo da prate Armanija i pažljivije odvoje svoje mušterije različitim prozivodnim linijama i različitim rangom cena. Ona predviđa da će industrija doživeti solidne stope rasta do 10% godišnje u skorije vreme. Ovo znači da bi industrija mogla da se udvostruči za deset godina i za to vreme Kina će verovatno nositi više od četvrtine, a možda i trećinu svetske potrošnje luksuznih predmeta. Ipak ružičasta predviđanja Arnoa izgledaju malo verovatna. Budući da Amerikanci smanjuju svoje životne izdatke, preveliki optimizam je luksuz koji čak ni ova industrija ne može sebi da priušti.
