Bolje i kastriran nego u doživotnom zatvoru

Povodom učestalih teških sadističko-seksualnih zločina ovih dana u Srbiji otvorena je diskusija o kastraciji seksualnih delikvenata kao načinu da se bitno smanji društvena opasnost od takvih ponašanja.

Češka sa ovom problematikom ima dosta iskustva i jedna je od retkih zemalja u Evropi koja primenjuje hiruršku kastraciju (postoji i takozvana hemijska, privremena dok se uzimaju lekovi). Zbog toga je nekoliko puta bila na udaru kritika Saveta Evrope, koji je čak tražio da se sa hriruškom kastracijom prekine. U tome je najglasniji bio Odbor Saveta protiv mučenja, koji je tvrdio da je kastracija ponižavajuća i dehhumanizujuća i da Česi primoravaju zatvorene seksualne zločince da se podvrgnu operaciji. Ta optužba je u Pragu energično odbačena, ukazujući da se pacijenti operišu isključivo na predlog seksologa i uz svoju saglasnost.

Istovremeno, iz Praga se nije odbacivala mogućnost da se pređe na hemijsku kastraciju ali pod uslovom „ako se pokaže da je ona isto tako efikasna kao i hirurška“. Što se tiče stručnjaka, oni tvrde da je ta dilema još odavno razrešena: utvrđeno je da hemijska kastracija u većini najtežih slučajeva nije dovoljno pouzdana i bezbedna.

Grupa eksperata Saveta Evrope posetili su pre nekoliko godina psihijatrijske bolnice i zatvore u Češkoj. U svom izveštaju zamerili su da se kastracija u Češkoj prečesto primenjuje jer je za poslednjih 10 godina kastrirano oko stotinu ljudi. Kastracija se, inače, primenjuje u samo nekoliko zemalja Evrope, ali veoma retko. Podatak za Češku je, međutim, pogrešan jer uključuje i druge kastracije koje se vrše u nekim slučajavima raka prostate kod starijih ljudi, tako da je broj kastriranih devijanta oko tri puta niži.

Kastracija i humanost

Eksperti su razgovorali s kastriranima. Samo dvojica su im rekli da su kastrirani na svoj zahtev, ostali kažu da je to bilo na predlog seksologa.

„Pacijenti više tako postupaju što je to jedina mogućnost da ne ostanu doživotno zatvoreni, nego što se s time saglašavaju“, zaključuje se u izveštaju.

Iako se to nigde otvoreno ne kaže u ovom kao i u drugim sličnim izveštajma za Savet Evrope, prisutna je odbojnost prema kastraciji i kada je jasno da je u suprotnom pacijent osuđen na doživotnu detenciju.

„Samo su dve alternative. Ili ih kastrirati na njihov zahtev i uz njihovu saglasnost, i potom posle izvesnog vremena lečenja pustiti ih kućama. Ili ih držati doživotno zatvorene u detencionim ustanovama - zatvorskim ili psihijatrijskim, što se u dosta evropskih zemalja smatra humanijim. Ja mislim da je za svakog čoveka bolje imati perspektivu u celini normalnog života, nego veći deo njega provesti u detenciji“, smatra jedan od vodećih čeških seksologa-psihijatara Ivo Prohaska. On podvlači da se kastracija tiče samo opasnih seksualnih delikvenata, na primer sadističkih ubica.

U tome ga podržava ugledni seksolog Ondržej Trojan koji tvrdi da se prilikom odlučivanja o kastraciji radi o teškoj unutrašnjoj borbi kod svakog devijanta i da je zato „svaka saglasnost dobrovoljna  - pod znacima navoda“. Bira se manje izmedju dva zla.

„Bio sam nedavno na svetskom kongresu u Južnoj Africi o lečenju seksualnih devijanata. Švajcarci su tamo predstavili radove u kojima se podržava hirurška kastracija, jer je bezbednija, jednostavnija i ekonomičnija. U suprotnonm pacijent je upućen ne detenciju, koja je skupa, a on nema slobodu“.

Kastrirani nekro-sadista, sada pažljivi ljubavnik

Pre tridesetak godina, uoči Spartakijade u tadašnjoj Čehoslovačkoj, 16-godinji Jirži Straka ubio je i silovao tri žene, silovao još pet, još dve žene pokušao da ubije, a nekoliko stigao samo da opljačka. Postao je neka vrsta praškog Džeka Trboseka, izazvao je ogroman strah i publicitet. Od novinara, kojima inventivnost nije bila jača strana, dobio je nadimak „spartakijadni ubica“. Medicinski, radilo se o tipičnom slučaju nekro-sadizma, koji se smatra najtežom formom seksualne devijacije jer u njenom nosicu seksualno uzbuđenje izaziva samo potpuno „umirivanje“ žrtve tj smrt.

Ovaj rudarski šegrt u Kladnu, nedaleko od Praga, koji se čak nekim ženama koje je napadao poveravao, uhvaćen je posle nekoliko meseci i već u policijskom autu priznao prvo ubistvo. Kao maloletnik, najviše je mogao da biti osuđen na 19 godina. U zatvoru je bio više puta surovo pretučen i prema nekim tvrđenjima to ga je dovelo do odluke da pristane na kastraciju.

Posle kastracije i desetogodišnjeg zatvora usledilo je devetogodišnje lečenje u najvećoj češkoj psihjatrijskoj biolnici, na praškim Bohnicama. Krajem 2004. uz veliki publicitet i podgrejavanje straha od strane tabloida, Straka je otpušten sa obaveznog lečenja i potom se sasvim izgubio iz vida javnosti. Pre tri-četiri godine saznalo se da je promenio prezime u Novak (to je najčešće ovdašnje prezime, kao u Srbiji Petrović), posećuje jednom mesečno pshijatrijsku ambulantu, završio je kurs za pekara, povremeno radi, povremeno je bez posla, živi sa izvesnom Ruženom s kojom se zbližio tokom lečenja u Bohnicama. Od rođaka Ružene novinari su uspeli da iskamče da ona za njega kaže da je - „pažljivi ljubavnik“!