Ko je koliko inteligentan u Evropi?

Šta je to inteligencija? Definicija inteligencije je nastala od latinskih reči inter što znači “među” i legere u prevodu “brati, skupljati”. Sklapanjem ova dva pojma i njegovim uopštavanjem dolazimo do značenja - uviđati međuveze ili međuodnose u pojmovima sa kojima se susrećemo i na osnovu kojih gradimo predstavu o svetu koji nas okružuje. Inteligencija predstavlja jednu od najispoljenijih dimenzija ličnosti pomoću koje se mere individualne razlike.

Tokom istraživanja ovog pojma postojale su dileme da li je inteligencija sposobnost rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama ili je to sposobnost apstraktnog razmišljanja, razumevanja uzroka i posledica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost učenja i prilogođavanja nekom zadatom cilju. Dok su neki inteligenciju videli i kao sposobnost lakog i brzog učenja i sticanja novih sposobnosti.

Mapa evropske inteligencije Jakuba Mariana

Vrste “pameti”

Postoje tri osnovne kategorije inteligencije:

Apstraktna ili verbalna inteligencija koja obuhvata mogućnost pojedinca da se koristi pojmovima i terminima (rečima), da uviđa njihovo značenje i da ih funkcionalno kombinuje.

Praktična inteligencija koja podrazumeva spretnost u rukovanju predmetima i stvarima u sredini u kojoj živimo (manipulativne sposobnosti), i mogućnosti psihomotornog reagovanja u problemskim situacijama.

Socijalna inteligencija koja kategoriše umešnost u interakciji sa ljudima.

Generalizacija  inteligencije sa narodima deo je jedne antropološke teorije rasnog i etničkog karaktera u okviru etnopsihologije koja više nije predmet ozbiljnijih analiza. Tako je češki matematičar i lingvista Jakob Marian objavio je na svom sajtu kartu Evrope po prosečnom koeficijentu inteligencije građana pojedinih država.

Balkanci na začelju?

Karta “pameti” naroda u Evropi izrađena je prema podacima nemačkog psihologa Heinera Rindermanna do kojih je došao u svojim istraživanjima. Jakub Marian navodi da na koeficijent inteligencije u velikoj meri utiče kvalitet obrazovnog sistema, odnosno niži koeficijent prvenstveno ukazuje na slabiju pristupačnost kvalitetnog obrazovanja, a ne na urođenost manje inteligencije. Obrazovanje, po definiciji, nije argument za analizu inteligencije ni pojedinaca, a ni naroda. Obrazovanje može biti samo katalizator za podsticanje oblika inteligencije.

Po toj karti se vidi da je Balkan, pre svega delovi bivše Jugoslavije, u zoni “niže inteligencije” što se ne može  generalizovati. Niža inteligencija na osnovu obrazovnog statusa se po ovoj analzi može sagledati  u Albanij koja je na samom evropskom začelju s prosečnim koeficijentom 83. U stopu je prati Bosna i Hercegovina (84), a tu su i Turska (88) i Makedonija (88). U Hrvatskoj je prosečni koeficijent 90, u Srbiji 91, a u Sloveniji 99. Najviši prosečni koeficijent izmeren je u Finskoj (103).

Ako bi analizirali učinak u kreativnosti, broju stručnjaka, snalaženju naroda kroz vekove i njihovom opstanku, broju značajnih i umnih ličnosti koje su sve posmatrane države dale za kulturni i duhovni ali i ekonomski život Evrope, onda ova karta i nema snagu argumenata. Ovde se pre otvara pitanje jednog  nenaučnog, pseudonaučnog i delom rasističkog pristupa izučavanju nacija.