Norveška: viškovi nafte postaju štetni, ljudi se odvikli od rada

M.L.

Naftno bogatstvo, koje Norvežanima obezbedjuju prosperitet, počinje paradoksalno da im škodi – navikli su na visok standard i sve teže im pada da rade. Trend uvideli i poolitičari, zalihe nafte neizbežno sve tanje
(foto, norveška bušotina u Severnom moru)

Norvežani su i petak počeli da nazivaju “fridag” tj slobodni dan, ukazuje u nedavnom izveštaju nacionalni statistički zavod. Državne železnice registruju da su petkom prigradski vozovi u regionu Osla poluprazni, kao subotom i nedeljom. Putarina koja se u petak naplati na autoputevima pored većih gradova,, znatno je niža nego radnih dana, a nešto malo viša nego u subotu i nedelju. Sličan trend počinje da se javlja i kad je u pitanju ponedeljak...

Prema OECD, Norvežani godišnje odrade oko 1.420 sati, dok taj prosek u okviru zemalja-članica ovog kluba razvijenih tržišnih ekonomija, iznosi  oko 1.760 sati. Pri tome je naknada po satu u Norveškoj najviša na svetu, a oko dva puta veća nego u SAD, Japanu i V. Britaniji.

Trend su već uočili norveški političari, kao i veći poslodavci.

"Ide nam tako dobro da da selimo industriju i radna mesta u inostranstvo i to nas ne zabrinjava, jer nam je dobro - ali se time samo zavaravamo", izjavio je britanskom dnevniku  Fajnešnel Tajms (The Financial Times) norveški ministar saobraćaja i potpredsednik vladajuće stranke Progres Ketil Solvik-Olsen.

Prema njemu, zemlji preti tzv holandska bolest. Zemlja, koja otkrije velika prirodna bogatstva, mora se suočiti s velikom tražnjom te sirovine i rastom svoje valute, što šteti konkurentnosti njenih izvoznika u drugim granama. „A kad Norveška iscrpi rezerve nafte, ekonomija će joj naglo pasti, jer ostaje bez svog glavnog oslonca¨, upozorava Solvik-Olsen.

"To je skoro neizbežno kada stvari idu dobro tako dugo", smatra šefica  Saveza poslodavaca NHO Krist Skogen Lund. "Moja deca, kojima je 14 i 11 godina, nisu u životu upoznala ništa drugo, osim prosperiteta. Naravno, da to utiče na nas", dodala je ona.

 Deo prihoda od nafte Norveška već godinama ulaže u korist budućih generacija u državni fond, koji sada ima vrednost od oko 200 milijardi eura. Na taj način pokušava se da se ostatak ekonomije što je više moguće odeli od naftnog bogatstva. Ekonomisti uipozoravaju, međutim, da uprkos snazi svoje privreda, Norveška ostaje veoma osetljiva na kretanje cena nafte.

Usled iscrpljivanja naftnih rezervi može se narednih godina smanjiti priliv novca u državnu blagajnu.

"Celi naftni bum se bliži svom kraju", tvrdi Knut Anton Mork, glavni ekonom norveške Handelsbanken. Od naftne privrede zavise radna mesta mnogih ljudi koji bi zbog slabosti ostalog dela privreda teško našli posla negde drugde.

Glavni rizik ove situacije analitiřari ne vide u nedostatku radnih mesta već u izbegavanju rada.To ilustruju i raširena upotreba  izraza "nave", izvedenog od NAV, što je skraćenica za naziv norveškog zavoda za zapošljavanje koji isplaćuju naknade ljudima za vreme dok su nezaposleni. Nave, tj nezaposleni koji živi od te naknade, je lane proglašeno za reč godine.

Još jedan važan fenomen jeste visoka stopa bolovanja odnosno odsustva s posla zbog bolesti. Iako su Norvežani, prema svim svetskim zdravstvenim statistikama, jedan od najzdravijih (i najsportskijih) naroda na svetu,  imaju veoma visoku stopu bolovanja od 5,5 posto, najvišu među 35 članica OECD.

Naftnom fondu koji treba da osigura prosperitet u budućnosti, zasad ide više nego dobro. Svake godine u fond se prikupe znatna sredstva koje se potom investiraju u akcije i akvizicije po celom svetu. Novac je veoma dobro investiran pa je lane, na primer, dao profit od 13 posto.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...