Ima 80 godina i još neće u penziju
Izvesna panji, koja je referent za sistem nagrađivanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova je najstariji službenik u ministarstvima u Češkoj. No, nije u ovoj zemlji izuzetak po tome što radi u penziji
Te 1952. na Olimpijadi u Helsinkiju svet je zadivio atletičar Emil Zatopek, zvani češka lokomotiva, osvojivši sve zlatne medalje na dugim prugama (5.000, 10.000 metara i maraton), na engleski presto je sela kraljica Elizabeta, u bivšoj Jugoslaviji raskid sa SSSR je ubrzano eskalirao u kritiku i napuštanje staljinstičko-dogmatskog modela socijalizma, u Čehoslovačkoj je, posle staljinističkog procesa, obešen Rudolf Slanski. Te iste godine primljena je na posao u čehoslovačkom Ministarstvu za unutrašnje poslove, koji je vodio staljinistički dželat Vaclav Nosek, mlada, tada 18-godišnja službenica, koja se specijalizovala za nagrađivanje zaposlenih.
Stvar je u tome što ta dama, čije ime nije saopšteno iz razloga obavezne diskrecije o personalnim podacima zaposlenih u MUP, radi, sa četvorogodšnjom pauzom, i danas u ovom Ministarstvu (koje je, po podeli federacije, već više od 21 godine samo češko) i to na istom poslu.
Radi, dakle, 58 godina i apsolutni rekorder je i po stažu i po godinama života! Još jedna računica: počela je da radi 13 godina pre nego što se rodio njen sadašnji šef - ministar unutrašnjih poslova, Milan Hovanec. Uzgred rečeno, tokom njene dosadašnje karijere promenilo se na čelu Ministarstva 26 ljudi...
Godine joj nisu, prema oceni njenih pretpostavljenih, nimalo hendikep, naprotiv.
“Oni visoko cene, osim njenih stručnih kvaliteta, i njeno “istorijsko pamćenje” i orijentaciju u razvoju nagrađivanja u državnoj upravi kroz istoriju”, izjavio je portparol Ministarstva Bret Oliva. Uprkos godinama, njoj nije problem ni rad na računaru.
“Za nju, kao i za celi sektor u kome radi, bilo je nešto što se samo po sebi razume obavezno ovladavanje rada na računara i na Intrenetu”, dodao je. Uprkos tome što uskoro treba da proslavi osamdeseti rođendan, ona se ne sprema za penziju.
“Ona bi rado radila svoj posao sve dok se njene sposobnosti se mogu iskoristiti, i ako joj to zdravlje. dozvoli”, dodao je Oliva. U penziju je, inače mogla da ode još 1989.
No, to što ova stara panji radi i u penziji i to na istom mestu, nije nikakva retkost u Češkoj. Naime, više od petine Čeha, prema istraživanju AXE, već sada nastavlja da i po odlasku u penziju radi svoj posao, a to namerava da učini čak dve trećine budućih umirovljenika!
Više od Čeha žele da radi u penziji jedino Japanci, poznati kao fanatici rada i dobrovoljni robovi njegovog kulta. Češki penzioneri koji rade, veselo nazvani po birokratskoj skraćenici prdusi (pracujici duhodce tj penzioner koji radi), imaju sve veću ekonomsku i društvenu ulogu.
Za Čehe se, inače, smatra da, bar u Evropi, spadaju u radnije narode, slične po odnosu prema poslu susednim Nemcima, ali je ovoliki procenat ljubitelja rada u penziji, pomalo neočekivan. To, ipak, nije neko čudo ako se zna da i sada, posle šesdesete u Češkoj radi više od petine ljudi. Najviše ih je u Pragu i srednjoj Češkoj, najrazvijenijim regionima s najvećom zaposlenošću i potrebama za radnom snagom, gde radi preko trećine ljudi u penzionerskom veku.
Ponekad se čini da se u tome i preteruje jer ćete, na primer, u unformisanim obezbeđenjima banaka, trgovinskih i sportskih centara, u Pragu često naići na starce koji moraju na nogama provoditi po osam sati i zato se na njim jedva drže, a nisu retki ni oni koji u manjim flijalama banaka, koje čuvaju, spavaju uspravno.
U svakom slučaju, za prduha se bez preterivanja može reći da je junak češke ekonomije. Jer, time se u realnoj ekonomiji i životu snižava težina činjenice da su u Češkoj plate i penzije i dalje realno male (oko 800 tj 400 evra) i manje nego u zemljama na istovetnom stepenu razvijenosti, kao i od mogućnosti koje pruža bruto domaći proizvod. Ukratko, zaposlenost je maksimalizirana, svi rade, poboljšavajući istovremeno porodične budžete i razvojne performanse nacionalne ekonomike, umesto da samo „uživaju penziju“.
