GRČKI "ODLIV MOZGOVA" SE NASTAVLJA

Početkom maja, u razgovoru za atinski dnevnik Katimerini, Nuriel Rubini, američki ekonomista iransko-turskog porekla, pohvalio je grčku ekonomiju:

"Sada postoji politička neizvesnost zbog vaših predstojećih izbora i ko će da pobedi. Međutim, tržište ne reaguje na tu neizvesnost [...] To znači da verovatno postoji osećaj da je deo obnovljene ekonomske stabilnosti prilično utemeljen."

Prema analizama Alfa banke i Eurobanke, tokom perioda 2010-2020, Grčka je izgubila polovinu bruto vrednosti maloprodaje, a šest stotina hiljada mladih stručnjaka napustilo je zemlju

Nestala četvrtina trgovačkih preduzeća

Rubinijeva procena grčke ekonomije deluje kao podrška premijeru Kirjakisu Micotakisu koji će se boriti za drugi mandat na parlamentarnim izborima 21. maja. Međutim, prilike u grčkoj ekonomiji su još uvek daleko od temeljne stabilnosti. Prema analizi Alfa banke, četvrtina grčkih maloprodajnih preduzeća potpuno je nestala u deceniji od 2010. do 2020. godine, što je pokazatelj visoke cene koju je sektor platio tokom finansijske krize, a potom i tokom samog početka pandemijske krize.
Samo u prvim godinama finansijske krize, u periodu 2010-2014, sektor maloprodaje je izgubio 61 odsto svoje bruto vrednosti, da bi se kasnije povratio, smanjivši kumulativni gubitak na 49 odsto u deceniji 2010-2020. U istoj deceniji, sektor maloprodaje kumulativno je izgubio 30 odsto prometa, što je povezano sa činjenicom da su hiljade preduzeća bile prinuđene na zatvaranje, ali i da je ukupna potrošnja pala, što je pogodilo čak i ona preduzeća koja su izdržala pritisak.

Mladi su redovno protestovali tokom kriznog perioda, tražeći bolje uslove za školovanje i rad

Stav grčkih emigranata

Ovakav razvoj događaja doveo je do toga da su hiljade radnika izgubile posao, a kumulativno smanjenje zaposlenih u maloprodaji dostiglo je 13 odsto, kako je prikazano u studiji "Trgovina na malo, poslovni trendovi i ponašanje potrošača u Grčkoj", koju su uradili specijalisti Alfa banke iz odeljenja Ekonomske studije.

Još jedan od važnih pokazatelja ekonomske nestabilnosti grčke privrede su i mladi stručnjaci koji su zemlju napustili tokom druge decenije ovog veka. U ovogodišnjoj studiji Odseka za međunarodne i evropske studije univerziteta Makedonije, pod nazivom "Stav grčkih ekonomskih emigranata iz vremena krize prema Grčkoj", ukazuje da stručnjaci nemaju poverenje u ekonomiju svoje otadžbine. Cilj ankete sa grčkim emigrantima, koji žive u šest različitih zemalja – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Holandija i Ujedinjeni Arapski Emirati, bio je da se sagledaju stavovi onih koji su otišli tokom godina "odliva mozgova".

Dve trećine ispitanih reklo je da nemaju nameru da se vrate u Grčku u narednih pet godina. Četvrtina je izjavila da bi to moglo da bude jedna od mogućnosti, a samo pet odsto je bilo sigurno da će se vratiti u otadžbinu prilično brzo.

"Grčki emigranti smatraju da u praksi ne postoji nikakav podsticaj koji bi se mogao staviti na vagu njihovog izbora da se vrate u Grčku", zaključuje se u istraživanju.
Mogući faktori koji bi ubedili ove emigrante da se vrate kući bili bi da fokus tržišta i vlade bude na istraživanju i inovacijama (38%), uspostavljanje nagrađivanja prema zaslugama u izboru kadrova (28%) i pouzdanost države za građane (14%). Analitičari tumače rezultate kao proizvod osećaja razočaranja u grčku ekonomiju i politiku, ali i njihovim trenutnim dobrim životnim standardom.
Njima su glavni razlozi za emigraciju bile finansijske teškoće (78 odsto), a danas, 87 odsto kaže da im je finansijski dobro, što znači da im je životni standard značajno porastao.
Međutim, istraživanje je pokazalo da se oni još uvek nisu društveno integrisali u novom mestu stanovanja. Polovina njih se druži sa Grcima, četvrtina sa emigrantima iz drugih zemalja i četvrtina je prijatelj ili u društvenom krugu sa lokalnim stanovništvom.

Da bi se iz inostranstva vratili u Grčku, mladi stručnjaci žele da vlada postane pouzdana za sve građane, da podržava inovacije i da se poštuje nagrađivanje prema zaslugama

Kako vratiti stručnjake u zemlju?

Povratak Grka koji su otišli u inostranstvo jedan je od najvećih izazova treće decenije 21. veka. Međutim, uzevši u obzir destruktivnu četvorogodišnju vladavinu Kirjakosa Micotakisa i Nove demokratije, sa velikom verovatnoćom još jednog mandata, jedino što može da se učini nije vraćanje emigranata, nego usporavanje odliva stručnjaka iz zemlje. Migracioni odliv grčkih državljana dostigao je vrhunac tokom godina velike recesije u Grčkoj i ostao visok tokom godina velike stagnacije. Iako u opadanju, zbog sanitarne krize vezane za korona virus, Grčka ne uspeva da ostvari pozitivnu migracionu putanju.
Kako je istaknuto u nedavnoj studiji Eurobanke, u 2021. godini, iako se privreda oporavila od recesije izazvane pandemijom, migracijski tok je ostao negativan (odliv). Rezultat pokazuje da još uvek postoje strukturalne karakteristike u grčkoj ekonomiji koje sprečavaju preokret ove pojave.
Ekonomisti ističu da je pravi pokazatelj ekonomskog oporavka jedne zemlje stvaranje povratnog toka onih koji su otišli, a bilo ih je dosta. Prema podacima Eurostata, od 2010. do 2021. godine odliv ljudskog kapitala dostigao je 592.200 ljudi (Grčka ima 10,5 miliona stanovnika) . Istovremeno, dolazna migracija iznosila je 342.900 ljudi, što znači neto odliv od 249.300 ljudi.
Kako ističu finansijski analitičari Eurobanke, što se više poboljšavaju prilike za grčku privredu, uz manje neizvesnosti i nezaposlenosti, stvaraju se uslovi za povećanje investicija i obezbeđivanje više i bolje plaćenih poslova. U takvim uslovima bila bi veća mogućnost da se imigracioni odliv u poslednjih 12 godina pretvori u priliv, sa blagotvornim efektima za privredu i društvo u celini. Međutim, prilike su vrlo složene, jer odliv mozgova odražava šire produktivne i strukturalne slabosti ne samo privrede, nego i grčkog društva u celini.