SRPSKA NOVA GODINA U POSTSOVJETSKIM ZEMLJAMA
Novu godinu po starom kalendaru, pored Srbije, obeležavaju Gruzija, Ukrajina, Jermenija i Moldavija
“Ngatzahik” na stolu, svežanj sena ispod stolnjaka, gatanje pred ponoć, celodnevni post - sve su to običaji u nekim postsovjetskim zemljama za praznik koji se kod nas naziva Srpskom novom godinom, a u tim zemljama pomalo paradoksalno - Stara nova Godina.
Reč je, naravno, o pravoslavnim zemljama koje su se dosetile da novogodišnje praznike produže, pa ih proslavljaju najpre po Gregorijanskom, a onda i po Julijanskom kalendaru.
U Ukrajini, na primer, to je nacionalni praznik ali se u raznim delovima zemlje proslavlja na različite načine - u jugositočnom i centralnom delu, Nova godina dočekuje se na ulicama uz pesmu i igru, dok se u zapadnom delu (katoličkom) gotovo i ne obeležava. Ruskojezično stanovništvo, po tradiciji, proslavlja dolazak Nove godine davaput - najpre uz odbijanje kremaljskog sata na Spaskoj kuli - pomisli želju, a onda kad prođe sat vremena (ukrajinsko vreme zaostaje za sat od moskovskog) prebacuje tv program na ukrajinske kanale.
Vertep, Ukrajina
Narod Guculi koji takođe živi u Ukrajini ima svoje autentične i veoma zanimljive običaje. Pred doček Nove godine ceo dan se ništa ne jede i ne pije. Sa prvom zvezdom se cela porodica okuplja u kući. Glava porodice unosi u kuću svežanj sena koji stavlja ispod stolnjaka i diduhi - ogroman snop od klasja pšenice i ovsa koji stavlja pod ikonu pored stola. Na stolu je obavezno velika porcelanska posuda sa kutijom - pšeničnom kašom u koju su dodati mleveni mak i šećer. Posle molitve svi jedu iz zajedničke posude i moraju da zahvate kašikom najmanje tri puta. A onda dolaze druga jela - po tradiciji, mora ih biti 12 i među njima obavezno pihtije i krvavice. Ukrajinska kuhinja je veoma bogata pa se zaista može naći za svakoga po nešto - i sarme s krompirom, i krompir sa pavlakom, razne vrste turšije, domaći hleb... Za desert - krofne s makom.
Religiozni praznici se u Ukrajini odlikuju zanimljivom tradicijom. Posle Božića koji se obično proslavlja u krugu porodice, 7. i 8. januara narod izlazi na ulice.
Veoma su zanimljivi i običaji u Jermeniji. Otkad postoji jermenski narod postojala su tri novogodišnja praznika - Amanor, Navasadr i prvi januar. Amanor je obeležavan pre nove ere i dočekivan 21. marta kada se proslavljalo buđenje prirode i obraćalo bogovima da godina bude rodna.
Kasnije se Nova godina slavila 11. avgusta. U praznovanju su učestvovali car i carica sa celom svojom svitom, kao i vojskovođe s celom vojskom. Ljudi su dolazili iz svih krajeva Jermenije u Jerevan. Smisao praznika bio je ujedinjenje naroda. Slavilo se nekoliko dana uz slatke napitke i lagana vina. Jelo se umereno. Odlukom katolikosa Semeona Jerevanskog, u 18. veku Nova godina počinje da se slavi 1. januara.
Drevna jermenska poslovica glasi: “Bez vina će Nova godina doći, bez ngatzaiha će zakasniti”. Cvet ngatzaih koji izaziva apetit, rastao je na obroncima planine Ararat i u davna vremena je bio najpoznatiji začin. Jermeni su ga sakupljali, sušili i slali po celoj zemlji. Tako je nastala tradicija da se za spremanje novogodišnjih jela obavezno koristi ngatzaih, jer on povezuje sve Jermene sa srcem domovine – planinom Ararart. I dan-danas taj začin je na novogodišnjem stolu obavezan kao i druga jela čija imena počinju na slovo “n”: nur (nar) i nuš (badem).
I narod Gruzije veoma svečano proslavlja Staru novu godinu. Imaju i Deda Mraza ali se on razlikuje od onog na koga smo mi navikli - odeven je u tradicionalnu čerkesku odeću i burku (ogrtač od čoje). Oko ponoći, cela porodica postaje hor - peva pesmu u kojoj se želi sreća i ljubav u Novoj godini. U Gruziji se sačuvala i tradicija slična našoj božićnoj - prvog dana Nove godine u kuću dolazi prvi gost “mekule” (adekvatno našem “položajniku”). Gruzini unapred pozovu prvog gosta - to je obično dobar, bogat čovek, sa mnogo dece. On obavezno donosi sa sobom slatkiše. Veruje se da od toga kakav je “mekule” zavisi kakava će biti Nova godina. Ipak, ako se pred kapijom slučajno nađe siromah - to se tumači kao najava velikog bogatstva. Prvog dana Nove godine ne ide se u goste bez poziva. Domaćin će sam pozvati one koje želi da vidi.
I Moldavija dočekuje Novu godinu po Julijanskom kalendaru. Običaj je da se po ceo dan ide u goste ili se dočekuju gosti. Oni koji dolaze, donose vino i vruće placinde (moldavska vrsta kolača koja liči na okruglu, a nekad i kvadratnu lepinju). Prvog dana Nove godine onaj ko dolazi u goste sipa po tepihu žito - da bi domaćini bili zdravi i bogati u Novoj godini.
Moldavski Deda Mraz
Moldavski Deda Mraz zove se Moš Krečun. Istoričari tvrde da se pojavio još u 14. veku kad je Moldavija bila mlada država i da je poklanjao deci glinene figurice. Moš Krečun ima belu bradu i crveni nos ali je odeven u narodnu nošnju sa velikom kapom optočenom krznom koja liči na generalsku. Ima džak od tkanog sukna i prati ga svita životinja na čelu s jagnjetom.
Srbi u Moskvi tradiocionalno dočekuju “srpsku” Novu godinu u srpskom restoranu u blizini ambasade koji ovde svi zovu “Kod Perke”. Mesto u sali se mora rezervisati bar petnaest dana ranije. Obično te noći, i još nekoliko sledećih, u restoranu svira živa muzika, a slavlje traje do zore. Tako je bilo i ove godine.
