SREBRNI NAMEŠTAJ KRALJA SUNCA

Mnoštvo izložbi je organizovano u Versaju, ali ni jedna nije imala Veliki Apartman Luja XIV za scenografiju. Zato je izložba "Kada je Versaj bio ukrašen srebrom" posebna već u samom pristupu. Béatrix Saule, kustos versajskog dvorca, poželela je da rekonstruiše veličanstveni izgled dvora tokom sedam godina, od 1682. do 1689, kada je Kralj Sunce svoje prostorije ukrasio nameštajem od srebra. Čitava državna rezerva srebra, oko 20 tona, bila je data najboljim juvelirima, da načine dve stotine komada nameštaja i upotrebnih predmeta. Stolovi od 350 kilograma, sofe od 250 kilograma, ogledala od 425 kilograma, posude za hladjenje flaša od 400 kilograma, dok je balustrada koja je okruživala kraljev krevet težila čitavu tonu srebra. "Ovakav gigantizam mogao bi da se smatra za varvarski, da nije bilo juvelirskog rada i neverovatno lepih mitoloških scena i kraljevskih oznaka", kaže Béatrix Saule.

Versajski dvorac 

Nažalost, da bi finansirao rat, Luj XIV je morao da žrtvuje svoj nameštaj, te se o njemu zna samo na osnovu inventara Krunskog nameštaja, prema računima Kraljevskih zgrada, nacrtima Le Bruna sačuvanim u muzeju Louvreu i dokumentima ateljea Gobelins. Da bi se posetiocima približio utisak koji su imali kralj i dvorjani, sa različitih evropskih dvorova pozajmljeno je dve stotine komada nameštaja i ukrasnih predmeta od srebra, što predstavlja više od tri četvrtine do danas sačuvanog srebrnog nameštaja uopšte. Tražeći što tačniju sliku, organizator nije izložio više predmeta nego što ih je bilo na dvoru, a pri njihovom izboru se trudio da poštuje tri kriterijuma: poreklo predmeta, lepotu i upotrebnu vrednost.

Lav čuvar danskog prestola, Ferdinand Küblich, Kopenhagen, 1665-70, Srebro,

Dvorac Rosenborg

Poreklo predmeta je sa najbogatijih evropskih dvorova: Rosenborg, kolekcija danskih kraljeva; Windsor, kolekcija engleske kraljice; Marienburg, kolekcija princa od Hanovre; Hohenzollern, kolekcija princa Prusije; Forchtenstein, kolekcija princeze Esterhazy; Kremlj, kolekcija Romanova...  Sedam salona Velikog Apartmana koje vode ka Galeriji ogledala, tako su ponovo dobili nekadašnji sjaj. Izložba na pravi način oživljava veličanstvene trenutke Versaja, monumentalnog dvorca čija svrha nije bila samo kraljeva udobnost, nego i prikazivanje njegove veličanstvenosti, a time i snage zemlje.

Nameštaj od dvadeset tona srebra

Moda nameštaja od srebra započela je u 16. veku, kada se jedna španska princeza udala za bečkog cara i u miraz ponela svoj sto načinjen od srebra. Centralnoj Evropi se dopao ovaj luksuzni predmet, neki moćnici su sebi priuštili skupocene srebrne fotelje, kabinete i svećnjake, ali previsoka cena nije dozvolila veću produkciju. Sredinom 17. veka i otkrićem velikih rudnika u Južnoj Americi, započet je neverovatan razvoj primenjenih umetnosti zasnovanih na stvaranju velikih predmeta od srebra. Švedska kraljica Kristina je imala tron od srebra, Anne d'Autriche, žena Luja XIII dekorisala je svoj apartman u dvorcu Louvre velikim komadima načinjenim od srebra, dok je vruhunac dostignut na dvoru Luja XIV. Upotrebivši celokupnu državnu novčanu rezervu, dvadeset tona srebra, on je 1664. godine naručio nameštaj od srebra. Njegova svrha nije bio samo kraljev hedonizam, nego i želja da zaseni Evropu.

Sto sa sudjenjem Parisu, David I Schwestermüller, Augsbourg, 1659, Srebro i abonovo drvo,

Dvorac Forchenstein

S početka, ovaj je nameštaj bio čuvan u kraljevom magacinu, iznošen samo za velike ceremonije i prevožen u posebnim kožnim kutijama. Medjutim, 1682. godine, Luj XIV se odlučio da svoj dvor ustanovi u Versaju, te je srebrni nameštaj prirodno pronašao svoje mesto u Velikom Apartmanu. Iste godine, u zimu, kralj je započeo sa velikim zabavama tri puta nedeljno. U 18 časova, u Velikom Apartmanu, okupljali su se dvorjani uz zvuke violine i flaute, a potom se plesalo, kartalo ili se igrao bilijar. Kralj i zvanice krepili su se voćem, slatkišima, čokoladama, kafom, čajem i različitim alkoholima. Salon Mars, središte svih dogadjanja, bio je osvetljen lusterima i svećnjacima, čije se svetlo poigravalo na srebrnom nameštaju. "Srebrni bokali visoki dva metara nalazili su se pored ogromnih srebrnih posuda, izmedju geridona i ogledala. Ispred kamina nalazio se pribor za podržavanje vatre, takodje načinjen od srebra", kaže Béatrix Saule, komesar izložbe. "Ono što iznenadjuje zvanice, jesu hiljade sveća  koje, po pisanju Madeleine de Scudéry, čine noć lepšom nego što je dan, a zimu prijatnijom od proleća."

Sto sa grbom kralja Guillaume III, Andrew Moore, 1698-1699, Srebro, Dvorac Windsor

Nažalost, srebrni luksuz Kralja Sunca trajao je samo sedam godina. Povlačenje Nantskog edikta 1685. godine, učinilo je da desetine hiljada hugenota napuste Francusku. Samo za nekoliko godina, čitava protestantska Evropa okrenula se protiv Francuske. Da bi finansirao rat protiv Augsburške lige, kralj je decembra 1689. godine odlučio da pretopi svo državno srebro, pa i svoj nameštaj. Prvi komad poslat u parisku kovačnicu novca, bio je srebrni tron. Aristokratija nije ozbiljno shvatila ovaj gest, tako da je naljućeni kralj, za primer, samo za nedelju dana ispraznio Versaj, i u topinicu poslao dve hiljade predmeta. Lomljenje i pretapanje ovih umetničkih predmeta trajalo je pola godine. "Rat je umetnost koja uništava sve ostale", kazao je kralj tim povodom. Topljenjem 20 tona srebra, kralj je očekivao 6 miliona livri, 4 manje, nego što ga je koštalo da načini nameštaj. Medjutim, dobio je samo 2 miliona. Zato je narednih deset godina juvelirstvo u Francuskoj palo na niske grane, a glavni tok u dekorativnim umetnostima preuzelo je rezbareno i pozlaćeno drvo.

Kolekcije evropskih dvorova

Versajska izložba sačinjena je najvećim delom od predmeta donesenih sa danskog dvora, zahvaljujući dobroj koordinaciji sa Margretheom II i danskim parlamentom. Naime, dvorac Rosenberg (17. vek) zatvoren je zbog restauracije, te je kolekcija srebrnog nameštaja, najveća na svetu, trebala da se smesti u rezervu. Organizatori versajske izložbe tako su, bez većih smetnji, dobili kolekciju na pozajmicu. U salonu Apollon, nekadašnjoj prestonoj prostoriji, ujedinjeni su najlepši komadi iz dvorca Rosenborg - presto od srebra kraljice Sophie-Madeleine (1731) koga čuvaju srebrni lavovi, stolovi, fotelje, lusteri i svećnjaci. U salonu Abondance postavljena je monumentalna fontana od srebra i ebenovog drveta, poklon Fredericka III svojoj ženi 1649. godine. Inače, kolekcija danskog dvora, većim delom je nastala sredinom 17. veka. Vekovna borba Danske i Švedske za prevlast na severu, nagnala je Fredericka III da, tokom napada švedskog kralja Karla Gustava 1658. godine, skloni sve dragocenosti u dvorac Rosenberg u središtu Kopenhagena. Po završenom ratu, danski kralj je hteo da utvrdi svoj apsolutizam i rešio je da od svog dvorca načini vitrinu sopstvene vlasti. Nadahnut veličinom Luja XIV i luksuzom Versaja, on je stvorio jednu od najlepših arhitekturalnih, slikarskih i dekorativnih celina svog vremena.

Presto danske kraljice Sophie Madeleine, Niels Johnsen, Kopenhagen, 1731,

Srebro, drvo i gvoždje, Dvorac Rosenborg

Oponašajući Luja XIV, kraljevski dvorovi Evrope naručivali su nameštaj ili ogromne ukrasne predmete od srebra, najčešće u Augsburgu gde se, od sredine 17. do sredine 18. veka, nalazila prestonica najvećih majstora. Čitave dinastije juvelira izradjivale su predmete za evropske dvorove. Duge pripreme nacrta, složene tehnike izrade i pažljivo odabrana estetika, činile su te umetničke predmete izuzetno skupim, pa su ih čak i dvorovi plaćali u ratama. Medjutim, za razliku od nameštaja Luja XIV, ovi komadi bili su načinjeni od drvene strukture pokrivene debelim srebrnim pločama ornamentisanim različitim tehnikama. Danas od čitave augburške produkcije očuvalo se samo šezdesetak predmeta, od kojih je polovina izložena u Versaju..

Salon Abondance

Izložba se završava u čuvenoj Galeriji ogledala, gde je, prema grafikama i slikama, rekonstruisan srebrni tron Luja XIV, upotrebljavan samo za izuzetne prilike. Tamo je on i 1686. godine primio ambasadora Sijama koji je prošao kroz svih sedam salona, video verovatno najlepšu kolekciju savremenog nameštaja, slika, arhitekture i dekoracije tog vremena i stigao u Galeriju ogledala. Na suprotnoj strani, na visokom postolju, nalazio se ogroman presto od srebra, okružen visokim srebrnim kandelabrima. Do Kralja Sunca se dolazilo tepihom sa utkanom zlatnom i srebrnom žicom, a Kralj Sunce je bio odeven u crni pliš ukrašen dijamantima i zlatom. Ambasador je dugo ostao klečeći i pognute glave, sve dok Luj XIV nije rekao da ne bi bilo loše da podigne glavu i pogleda ga, kada je već prešao toliki put.

Rekonstrukcija srebrnog prestola Luja XIV u galeriji ogledala

Pored Béatrix Saule, kustosa versajskog dvorca i komesara izložbe, ključni čovek postavke bio je Jacques Garcia, stručnjak za 17. vek. On je prihvatio ponudu da postane "dekorator Kralja Sunca", stvarajući atmosferu koja bi mogla da odgovara uslovima od pre tri veka. Izabravši mesto i temu, organizatori su se potom odlučili da primene sve muzeografske principe da bi što bolje rekonstruisali istorijsku i estetsku tačnost minulog vremena. Posebna pažnja bila je posvećena osvetljenju na osnovu arhiva i dokumenata. Složenim proračunima došlo se do neophodnog broja posebnih "električnih sveća" koje trebaju da dočaraju autentičnu atmosferu kraljevskog apartmana. Tako se svetlucanje sveća odbija na srebrnim površinama u polumraku, dajući značaj i nedavno restauriranim ukrasima i reljefima versajskih salona.