Filoksenija - grčko gostoljublje

Grčko gostoljublje poznato je već hiljadama godina, još iz vremena antičkog sveta. Ono je ukazivalo na određenu dobrotu i solidarnost među ljudima u odnosu na zlu sreću i zamke koje su bogovi postavili iz zabave. Takođe, gostoljublje je predstavljalo neku vrstu moralne pobede nad strahom od drugog, od stranaca. Istovremeno, ono je bilo i savršen odgovor na vanredne situacije, zbog čega Menelaj, na primer, dočekuje Telemaha, a da ga ne poznaje: "Evo hleba ... Jedite! Kada završite, reći ćete ko ste."

Pored toga što je gostoljublje vrhunski društveni čin, ono je oduvek imalo božansku suštinu. Zato je gostoljublje obred i ritual koji se javio znatno pre nego pravna, etička i politička misao. Bio je to nepisani zakon, postavljen iznad porodičnih zakona.

Telemah je stigao kod Menelaja da bi saznao više o svom ocu Ulisu. Pre nego što ga je pitao za ime, kralj Sparte ga je ugostio

Domaćini i gosti

Sedajući za sto u bilo kom grčkom kafeu, restoranu ili taverni, pošto vam personal poželi dobar dan, ispred vas će staviti čašu vode, što je pravi gest gostoljublja. Pozvani u dom Grka, bićete počašćeni i neprekidno nutkani, a kao gost, morate da poštujete domaćine i da im ukažete čast prihvatajući ponuđeno slatko, vodu, kolače, kafu...

Gostoljublje se proširuje i na restorane i taverne, kada Grci uzmu račun i sve plate, učinivši na taj načine sebe "domaćinom" čak i u uslovima van kuće. Svojim gostima će reći – platićeš ti kada ja dođem u tvoj grad. Međutim, u Zapadnoj Evropi, najčešće se račun u restoranu deli na ravne časti.

Milioni turista koji svakog leta borave u Grčkoj učinili su da gestovi gostoljublja postanu manje vidljivi i utopljeni u turističku profesionalnost. Međutim, predusretljivi Grci, videvši strance koji se nesigurno osvrću oko sebe, rado će, nepozvani, ponuditi pomoć i obaveštenja. U Zapadnoj Evropi, prilaženje i nuđenje pomoći ljudima shvaćenio je kao psihološka agresija i fizička opasnost.

Gostoljublje Avramovo, savršen simbol božanske suštine čina prihvatanja stranaca u svom domu

Božanska suština gostoljublja

Grčko gostoprimstvo nije obična ljubaznost, nego je deo njihovog sistema vrednosti. Već sama reč gostoljublje "φιλοξενία" (filoksenija) znači "voleti stranca", dok reč "ξενία" (ksenia), nastala od imenice "ξένος" (ksenos) "stranac", označava gostoprimstvo. Važno je podsetiti se da je u vreme preindustrijskih društvenih zajednica, strancu gostu nuđen obrok, pa i prenoćište, računajući da će neko drugi to isto učiniti za njih ili njihove bližnje. Istovremeno, stranac je, u to vreme, predstavljao i potencijalnu opasnost, pa je domaćinova ljubaznost i predusretljivost mogla namernika da odvrati od zlodela.

Bivajući pravoslavni hrišćani, Grci znaju da je gostoljublje jedan od Božjih zakona. Starozavetna knjiga Stvaranja pripoveda nam da su u dom Avrama i Sare naišla tri putnika koje su oni ugostili pod mamvrijskim hrastom. Tri putnika bila su tri andjela, trojični Bog, koji je za gostoljublje, ovaj ostareli par, nagradio rođenjem deteta. Kasnije, u Novom zavetu, Hristos potvrđuje važnost gostoljublja, kazavši da onaj ko ugosti stranca, ugostio je njega sâmog, Hristosa.

Grčko gostoprimstvo istorijski ide dalje od hrišćanskog učenja i tradicije. Još je u Homerovo vreme čast i vrednost čoveka bivala procenjivana po tome kako je on dočekivao goste. U antičkoj Grčkoj, gostoljublje predstavljalo je jednu od najvažnijih ljudskih osobina. Zevs, vrhovni bog, slao je goste po čitavoj zemlji i ako bi neki dom loše primio stranca ili ga odbio, to je bila uvreda sâmom Zevsu, a time i svim ostalim bogovima, što je moglo da donese tešku kaznu.

Primer je kiklop Polifem koji je odbio gostoprimstvo Ulisu i proždrao njegove saputnike. Boginja Atina, zaštitnica gostiju, pomogla je Ulisu da kazni Polifema, domaćina koji se neprilično ponašao. Međutim, i gosti moraju da poštuju domaćine, inače se loše provedu, o čemu nam ponovo svedoči Odiseja. Ulis je uz Atininu pomoć kaznio Penelopine pohlepne goste i udvarače koji su kroz nedopustivo ponašanje izgubili čast, a potom i život.

Ulis kažnjava svog domaćina Polifema koji je, proždirući svoje goste, izneverio božansku suštinu gostoljublja

Odnos prema drugom ljudskom biću

U određenim društvenim zajednicama, gostoljublje i darežljivost nisu samo načini da se ostvare savezi, nego su načini da se dođe do moći i uticaja i da se postane važna ličnost zajednice. Vrlo slični su i grčki običaji, posebno kada domaćini bez prekida goste nude preterano velikim količinama raznovrsnih jela.

Na Kritu, gostoljublje je predstavljalo preokret u odnosima snaga. Gost kome je ponuđen obrok, prenoćište ili poklon u nečijoj kući, postajao je domaćinov dužnik. Domaćin je, simbolično, dobijao određenu moć nad svojim gostom, koji je mogao da bude imućna i moćna osoba. Na taj način, kritsko gostoljublje je predstavljalo moralno i konceptualno potčinjavanje gosta domaćinu.

Takođe, korene društvene interakcije u Grčkoj valja tražiti i u njihovoj istoriji koja je pokazala de se vlastima i državi ne može verovati. U takvom sistemu, neophodno je stvoriti što bolje lične veze sa ljudima koji u odredjenom trenutku mogu da pomognu. Ti neformalni saveznički odnosi, u današnjim grčkim gradovima, stvaraju niz malih sela. Naravno, praktična strana gostoljublja je cilj samo u nekim slučajevima. Većinom se radi o ličnoj časti koja se ogleda u načinu kako se primaju gosti i kako se, uopšte, odnosi ka drugom ljudskom biću.

O tome nam svedoči Nikos Kazandzakis, poznati grčki pisac, anegdotom iz mladosti kada je šetao u blizini svoga sela, na Kritu.

"Jedna omanja starica koja je tuda prolazila, zaustavila se, podigla smokvino lišće iz svoje korpe, odabrala dve smokve i poklonila mi ih je.

- Ti me poznaješ, bako, upitao sam je.

Pogledala me je začuđeno.

- Ne, dete moje. Zar je neophodno da te poznajem da bih ti dala nešto? Ti si ljudsko biće kao i ja, što je dovoljno, zar ne?

Nasmejala se, svežim, devojačkim smehom i nastavila svoj put prema Megalo Kastru.

Dve smokve pustile su po kap meda i mislim da nikada nisam okusio ukusnije. Pojeo sam ih, a reči starice su me osvežile."