Periptero – grčki kiosk široke potrošnje i društvenih odnosa

Ako ste u Atini, i ako vam usred noći nestanu cigarete, ako vam se jede sladoled, ako vam se čita neki časopis ili knjiga, ako vam treba aspirin protiv glavobolje, ukrasi za novogodišnju jelku ili poklon sestriću, nema potrebe da brinete ili da čekate jutro. U vašem susedstvu, sigurno je otvoren kiosk, svima znan pod imenom "periptero" (περίπτερος).

Grčki kiosk ne može da se poredi sa kioscima u drugim zemljama gde oni prodaju štampu, cigarete i po neki slatkiš. Grčki periptero je mala prodavnica robe široke potrošnje. Istovremeno, periptero je srce kvarta, jer tu dolaze i stari i mladi, zaposleni i besposleni, bogati i siromašni, Grci i stranci... Neko se zaustavi da kupi novine, neko cigarete, neko da pročita naslove dnevne štampe, neko da kupi industrijsko pecivo i da ga pojede žureći na autobusku stanicu, neko da proćaska sa gazdom kioska...

Atinski periptero sa početka 50-ih godina

Odluka Elefteriosa Venizelosa

Termin periptero je pozajmljen iz arhitekture antičke Grčke i on je označavao otvoren hram okružen stubovima. Međutim, u novijoj grčkoj istoriji, periptero je postalo ime za kiosk. Inače, termin kiosk, pozajmljen je iz persijske arhitekture i ukazivao je na malu baštensku kuću, letnjikovac koji je, najčešće, počivao na stubovima i bio otvoren sa svih strana. Krajem srednjeg veka, Turci su gradili kioske u parkovima i uz džamije, a Evropljani su, tokom 18. veka, u vreme orijentalizma, u svojim parkovima podizali kioske. Ubrzo su oni, u Evropi, dobili nove funkcije –  koncerti, a potom ponuda usluga, hrane, a zatim štampe i duvana.

Autentični peripteri pojavili su se u Grčkoj početkom 20. veka, tačnije 1911. godine kada je prvi moderni kiosk postavljen u atinskoj ulici Panepistimio. Uprkos istorijskoj važnosti, on je bio srušen 1997. godine kada je građen metro. Spočetka, peripteri su prodavali samo duvan i novine ali prilike su se, vrlo brzo, promenile.

Neposredno po završetku I svetskog rata, Elefterios Venizelos, šef grčke vlade i rodonačelnik moderne Grčke, rešio je da na neki način pomogne ratnim veteranima invalidima. On je doneo zakon kojim su veterani mogli da otvore male ulične prodavnice, kioske u kojima su prodavali robu široke potrošnje. Ta vrsta državne pomoći mogla je da ostane u porodičnom posedu i da se prenese sa oca na sina ili unuka.

Periptero ispred Nacionalnog muzeja u Kolokotroni ulici, Atina 1965. godine

Trgovina, trač, psihoanaliza, sport, politika...

U Atini, kao i u drugim krajevima Grčke, stariji peripteri se prepoznaju po njihovim narandžastim zastorima koji robu štite od sunca. Unutrašnja površina bila je zakonski određena na 1,3 x 1,5 m, ali noviji kiosci većih su dimenzija, a sâmim tim i veće ponude. Inače, ponuda periptera se prilagođava kvartu i lokalnoj portažnji, pa će se na trgu Sintagma naći sva strana štampa, u blizini turističke Plake nudiće se različiti suveniri, na prometnoj Omoniji biće sokova i sladoleda...

Tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka, pored različite robe, peripteri su imali i telefonsku liniju, što nije bio slučaj sa većinom stanovnika. Tako su Grci odlazili da telefoniraju u periptero i vlasnik je, hteo ne hteo, slušao privatne razgovore. Tradicionalno, vlasnik periptera bio je lokalni informativni centar koji je, pre svega, poznavao sve najvažnije tračeve, imao ulogu privatnog detektiva, psihoanalitičara, sportskog stručnjaka, politologa i uspešnog biznismena. Kod njih su se ostavljali i oglasi za nuđenje usluga i potražnje za sitnim radovima.

Bivajući otvoreni sedam dana u nedelji, prodavci u peripterima bili su u neprekidnom dodiru sa lokalnim stanovništvom. Oni su sve poznavali i znali male i velike tajne svog kvarta, pa i nije bilo slučajno da ih je, za vreme diktature pukovnika (1967-1974), policija redovno ispitivala tokom svojih istraga.

Periptero u blizini turističkog kvarta Plaka

Programirana smrt periptera

Ekonomska kriza koja je potresla Grčku tokom poslednje decenije, nanela je velike štete različitim segmentima nacionalne privrede. Među njima su i tradicionalni kiosci. Pre krize, u Grčkoj je radilo oko dvanaest hiljada periptera. Za dobijanje dozvole za rad trebalo je dosta novca i dobre veze, ali se to isplaćivalo, jer su kiosci dobro poslovali.

Međutim, tokom krize, zatvorena je polovina periptera. Globalizacija ekonomije i kriza učinili su da su se brojni Grci okrenuli kupovini u lancima diskont samousluga gde su cene niže nego u kiosku. Takođe, novine i časopisi se manje kupuju, jer su dostupni na internetu, a cene zakupa kioska su porasle. Istovremeno, zakon o porodičnom nasleđivanju periptera je promenjen 2015. godine i donesen je novi kojim se dozvola za rad ne obnavlja kada vlasnik kioska umre ili se povuče iz posla.

Potom, određeni broj ljudi je, zbog teške finansijske situacije i zbog jačanja zabrane pušenja u restoranima i barovima, ostavio cigarete. Neki su prešli na jeftiniji, švercovani, duvan da bi izbegli plaćanje astronomskih akciza državi.

"Pre 2010. godine, takse na duvan bile su 73,5 odsto, a deset godina kasnije, povećane su na 90 odsto. Nekada se 26,5 odsto delili proizvođači duvana, grosisti i vlasnici kioska. Danas mi delimo samo 10 odsto", svedoči Teodoros Malios, predsednik Udruženja profesionalnih kiosk prodavaca duvana. Po njegovim rečima, jedino peripteri u blizini Akropolja i Plake posluju dobro zahvaljujući turistima, a ne Grcima.

Međutim, i u Atini su se pogoršale prilike. Od 1.080 periptera, polovina je zatvorila, te su gradske vlasti demontirale i uklonile stotinak od 300 potpuno napuštenih kioska. Postoje pretpostavke da je cilj da se zatvori većina periptera, te da prodaja duvana pređe u ruke velikih trgovačkih lanaca. Ovakva odluka ne ide u korist grčkoj privredi koja tradicionalno počiva na nizu malih porodičnih biznisa, ali ide u korist globalizovanom krupnom kapitalu i rentijerima čiji je cilj da u svoje ruke preuzmu svekoliku međunarodnu ekonomiju.