NOVI IZAM U SREDNJOJ EVROPI – ANTICIGANIZAM

Žitelji Češke imaju, od svih manjina, kako je pokazalo nedavno istraživanje agencije STEM, najgori odnos prema Romima, narkomanima, skinheadsima, anarhistima i muslimanima. S njima, pre svih sa Romima, većina Čeha ne želi da živi zajedno, prema rezultatima ovog istraživanja naručenog od češkog Ministarstva unutarnjih poslova.

Četvoro od petoro Čeha drži Rome za neprilagodljivu skupinu. Oko 90 procenata je izjavilo da imaju s njima lično loše iskustvo. Za isto toliko njih Romi su izvor kriminaliteta, gotovo isto toliko tvrdi da uništavaju i zagadjuju sredinu, 80 posto je izjavilo da su oni nasilni i bučni, a polovina da su izvor bolesti... Ukratko, sve najgore.


Kakve su njihove šanse za život u današnjoj Evropi

I ranije su Česi pokazivali izrazito negativan odnos prema Romima, ali su rezultati ovog istraživanja prevazišli sva iskustva koje istraživači i analitičari imaju s tim. To ih je ponukalo da ovih dana lansiraju i novi izraz anticiganizam koji je u češkom slučaju neka vrsta savremenog pandana za istorijski antisemitizam i kulminacija društvene nesnošljvosti. Česi Rome smatraju manje svojim drzavljaniama i sugradjanima, nego strancima - gorim i od crnaca, Vijetnamaca i muslimana (o ovim poslednjim kao o strancima imaju najlošije mišljenje, no mora se dodati, kao uostalom i drugi narodi srednje i zapadne Evrope). Što se Roma tiče, slična netrpeljivost prema njima vlada u još nekim zemljama srednje i istočne Evrope, pre svega, u Slovačkoj, Madjarskoj i Rumuniji.

Istraživanje je otkrilo još jedan upozoravajući podatak: 40 posto populacije bi problem rado rešilo radikalno, po ugledu na deportaciju sudetskih Nemaca posle II Svetskog rata, i saglasili se sa „pomeranjem van“ Roma (upravo taj termin se eufemsitičkii upotrebljava za deportaciju 3,2 miliona Nemaca). To je posledica krajnje zaoštrenih medjusobnih odnosa - ispitanici su na jednom kraju skale mogli da izjave da bi Rome primili u porodicu, a na drugom da se saglase sa „pomeranjem“. Istraživači su utvrdili još jednu stvar koja dodatno jako zabrinjava – oni koji su imali više ličnih dodira i iskustava s Romima, češće su govorili o njihovoj „neprilagodljivosti“.

Ministar unutaršnjih poslova Radek John obratio se ovako Romima posle objavljivanja rezultata istraživanja.

„Draga romska zajednico: tako vas vidi većina ove zemlje, hajde da se zajedno zamislimo nad tim“.

Jedna je, naravno, stvar konstatovanje ovakvih činjenica a sasvim druga - šta uraditi (ovo drugo je, kao što mi stariji znamo iz Teza o Foyerbach-u, važnije i od činjenica i teorija). U ministarstvima govore o potrebi školovanja učitelja i imperativu pojačanog rada policije u problematičnim sredinama, pri čemu se mora „bez razlike nametnuti pravo“. Evergreen je tu „usmeriti se na prevenciju“ što znači sve i ništa...

Neko se dosetio da je, ipak, bolje kanalizovati i učiniti raspravu o tome kvalifikovanijom pa je predložio da se formira skupina eksperata od ljudi iz akademske sfere i neprofitnih organizacija koja bi do aprila stvar raspravila i odgovorila na ono pitanje svih pitanja – šta da se radi? To, medjutim, napadno podseća na klasičnu fintu, najpre otkrivenu u britanskoj tj najstarijoj savremenoj parlamentranoj demokratiji (Churchill ju je svesrdno preporučivao drugima) – kad problem ne može da se reši, onda se formira radna grupa ili komisija koja će predložiti rješenja...