NOJEVOM BARKOM PROTIV GLOBALNOG ZAGREVANJA

I pored sve neegzotičnosti zapadnoevropske zemlje, preterano izložene klimatskim uticajima Severnog mora, Holandija ostaje česta meta turista, čak i ovih retkih iz naše zemlje, zahvaljujući pre svega bogatoj kulturnoj ponudi. Uzmite samo jednu oblast iz te riznice – slikarstvo – i imaćete neporecivo jake razloge za posetu ovoj zemlji. Među mladima, ne toliko okrenutim ka umetnosti, Holandija je do nedavno uživala strahovitu popularnost stečenu liberalnom politikom prema lakim drogama, čiji kraj je došao zajedno sa, više od šest meseci starim, slučajem samoubistva francuske tinejdžerke, a pod dejstvom halucinogenih pečurki.

Holandija se, međutim, pokazuje nepresušnom kada su u pitanju tri stvari: oduševljavanje svetske publike, šokiranje istih i borba protiv vodene stihije, a svojim novim patentom uspela je da objedini sva tri polja. Naime, kada bi vas put kojim slučajem naveo u provinciju Južna Holandija, a pod neverovatnim okolnostima baš u mestašce Slidreht, toliko malo da su mu dve glavne znamenitosti prva ikada izgrađena Ikea u Holandiji i muzej namenjen isušivanju zemlje i to uz pomoć bagera, ne biste verovali svojim očima. A možda i biste, zavisi koliki ste vernik, jer tamo bi vam na izvol’te stajala 70 metara dugačka, 9,5 metara široka i 13 metara visoka Nojeva barka, ili, da budemo precizni, Johanova barka.

San o cunamiju

Ima petnaest godina kako je Johan Heubers (48), holandski preduzetnik, tesar i kreacionista, usnio san o kome danas toliko priča: veliki vodeni talas, nalik cunamiju, koji plavi celu Holandiju. Prava noćna mora svakog Nizozemca koji se iole brine za budućnost svoje zemlje, jer, na šta Hrvati samim imenom Nizozemska lepo aludiraju, Holandija svojim dobrim delom leži ispod nivoa mora. Viševekovna borba protiv poplava, dizanje brana i nasipa, isušivanje zemljišta izgradili su specifičan karakter Holanđana i izrodili onu čuvenu: „Bog je stvorio svet, Holanđani Holandiju.“

A ako je Noje izgradio barku, zašto to onda ne bi mogao i Johan. Nakon usnule noćne more Johanu Heubersu se prvi put javila ideja o izgradnji replike čuvene Nojeve barke, a da je naravno pritom bio svestan nefunkcionalnosti iste ukoliko se pogubni talas stvarno uzdigne. Budući da ovim poduhvatom nije u stanju da spasi preko 16 miliona sunarodnika – uostalom to nije bila namena ni Nojeve barke – Johan se odlučio da ih barem izvede na pravi put. Kao pripadniku doslovnog tumačenja Biblije, Johanu njegova barka služi kao svedočanstvo veri kojoj pripada, a drugima, pre svega neukoj deci, kao prvi korak ka upoznavanju sa Bogom.

Stabla nadoknadio prirodi

Radovi su započeti pre dve godine, a jedan od prvih Johanovih koraka predstavlja zasađivanje 1200 stabala, jer je upravo toliko potrošeno za izgradnju barke. Cilj je naravno bio da novoizgrađena barka ima što više sličnosti sa Nojevom, opisanoj u Prvoj knjizi Mojsijevoj, ali utisak kvari već sama čelična konstrukcija. Dalje je Johan koristio američku kedrovinu i norveški bor, dok drvo od koga je izgrađena Nojeva barka ostaje tema naučnih rasprava. Sam Johan veruje da je u pitanju bio običan bor. I od autentičnih dimenzija se dosta odudara: Nojeva barka je bila skoro duplo duža (135 m), više nego duplo šira (22 m) i jednake visine (13 m), dakle u i danas modernoj razmeri 30:5:3, što je takođe jedna od čestih tema kod naučnika.

Unutrašnjost replike Nojeve barke

Noje je dalje, prema knjizi Postanja, u barku smestio po sedam parova domaćih životinja i po jedan par divljih, dok se Johan zadovoljio modelima žirafa, slonova, zebri, krokodila, u prirodnim veličinama, vernih kontura, ali suviše jakih boja, jer barka je, podsećamo, namenjena pre svega deci. Tako se Johan odlučio i za bioskopsku salu u kojoj deca mogu odgledati čuveni Diznijev crtać o čemu drugom nego o – Nojevoj barci, a dostupne su im i video igrice. Izgrađen je i bar gde se posetioci mogu osvežiti, tako da podudaranje sa pravom Nojevom barkom postaje apsurdna rasprava. Uostalom, šta su Johanove dve godine naspram Nojevih 120, koliko mu je bilo potrebno za izgradnju barke.

Sprema novu barku

Posmatrana sa obale međutim, Johanova barka zaista deluje fascinantno i laiku neupućenom u prave dimenzije i pravi oblik Nojeve barke (jer i od toga je tvorac, ovog puta pod uticajem svoje žene, odstupio), Johanova replika može delovati više nego dobro. Utisak opet kvari ponton na kome se cela konstrukcija nalazi kako bi tegljačem bila omogućena plovidba kroz Holandiju.

To je upravo još jedna od namena replike – mini-turneja kroz Holandiju, koja je započeta u gradiću Šagenu, na čijim obalama je barka i nastala, nastavljena u Roterdamu, a barka je trenutno dostupna meštanima Slidrehta, kao i onima koji su spremni da se upravo ovim povodom tamo zapute. A takvih je, na svo oduševljenje tvorca, više nego što se očekivalo, tako da novac od prodatih ulaznica polako pokriva deo od milion evra troška.

Mikelanđelo

Johan Heubers ne samo da veruje da će se njegova investicija isplatiti, već uveliko planira svoj sledeći projekat – barku u punoj veličini kompletno izrađenu u drvetu. Ova bi naravno preplivala granicu i krenula na svoju Evropsku turneju, čiji se uspeh već sad može smatrati izvesnim, jer je svet za njenu duplo manju prethodnicu već pokazao dovoljnu zainteresovanost.

Nadamo se samo da Johana slava neće udariti u glavu, te da će i ovog puta biti dovoljno vredan da lično zasadi neophodan broj stabala. U suprotnom bi njegova prvobitna ideja zaštite Holandije od vodene stihije izgubila baš svaki smisao, a milion evra, ili koliko već ovog puta bude bilo u opticaju, bilo bi mnogo bolje iskorišćeno u borbi protiv globalnog zagrevanja od kojeg Holandiji po svemu sudeći preti opasnost mnogo veća od ruke Božje.