Najomraženiji u vreme epidemije - susedi i džogeri

U vreme korona pandemije, novozelandske i kanadske vlasti ohrabrile su svoje građane da na posebno otvorenim veb-sajtovima prijavljuju ljude čije vladanje nije primereno merama izolacije. Njihova ideja bila je toliko uspešna da su, posle nekoliko časova rada, namenski veb-sajtovi bili u potpunosti blokirani neverovatnim brojem ostavljenih prijava i fotografija.

Uhođenje suseda oduvek je bila omiljena francuska aktivnost, a za vreme okupacija, ratova i epidemija, uhođenje bilo je povezano i sa potkazivanjem

Dobar dan, moj komšija ne poštuje izolaciju...

U Francuskoj, prilike su vrlo slične. Nemajući posebne veb-sajtove, građani telefonom zovu policiju i potkazuju svoje susede i prolaznike za stvarno ili umišljeno kršenje sanitarnih mera izolacije. Prema oceni iz pariske policije, najveći broj prijava se odnosi na susedstvo i najčešće ima korene, ne u nepoštovanju izolacije, nego u lošim odnosima među ljudima, u preteranom stresu ili iracionalnom strahu.

Dosta puta, pošto niko nije prekršio zakon, policija mora da nazove potkazivača i da ga upozori na zakonske posledice njegovog ponašanja. Zbog toga je opština pariskog 20. arondismana zamolila svoje žitelje da prekinu zvanje policije radi potkazivanja, jer time blokiraju čitav sistem i otežavaju rad policije.

Ponekad se odlazak policije, po prijavi, završi ozakonjivanjem "prekršaja" u policijskoj stanici ili opštini. U pariskom predgrađu Žoanvil, stanari jedne zgrade odlučili su se da otključaju unutrašnje dvorište sa malim parkićem i da, prema unapred utvrđenom redosledu, izvode svoju decu da se malo istrče i izigraju. Posle prijave, policija je došla i ustanovila da nema prekršaja, te je stanarima predložila da svoj sistem prijave u opštini radi dobijanja zvanične dozvole. Tako je bilo i urađeno na veliko nezadovoljstvo osobe koja je prijavila svoje susede.

Odmah iza loših susedskih odnosa, kao značajan uzrok besa i mržnje građana, nalaze se osobe koje pokušavaju da održe fizičku kondiciju džogiranjem. Mnoštvo građana njih smatra za nesavesne, neodgovorne i sebične osobe.

Francuska policija je, tokom martovske i aprilske izolacije, upozorila građane da ne potkazuju i da ne opterećuju sistem bespotrebno

Džogeri, idealni subjekti mržnje

U vreme izolacije, džogiranje je postalo primamljivo čak i onima koji nikada nisu voleli sport i fizičke napore. Većinom u stanovima bez terasa, Parižani su u obavezi da svo vreme provode između četiri zida, a jedino napuštanje stana vezano im je za zastrašujući odlazak u samouslugu gde može da se zaradi virus korone. Tako je džogiranje postalo pravi ventil, trenutak slobode, lakoće življenja i zdravstvena investicija.

Prema statistikama, 14 miliona Francuza, skoro 20 odsto, voli džogiranje i trčanje, dok 10 miliona izlazi na treninge bar jednom nedeljno. Trčanje je, posle biciklizma, verovatno najmasovnije upražnjavan sport u Francuskoj. Zašto onda građani mrze trkače -  rekreativce u vreme izolacije?

Po mišljenju sociologa, a zasnovano na statistikama, džogeri su, većinski, građani višeg društvenog statusa i boljih primanja. Pariska populacija, intra muros, ima veliku gustinu (po tome, osma perstonica sveta sa 21.000-om stanovnika po kvadratnom kilometru), a među njima je dosta dobrostojećih mladih ljudi zaposlenih u velikim preduzećima i još uvek bez zasnovanih porodica. Kult tela je kod njih razvijen, ne samo zbog estetskog značaja, nego i zbog zapošljavanja. Naime, već više godina, poslodavci vide debele osobe kao neumerene,  neorganizovane i slabog karaktera. Tako je, radi lične karijere, neophodno održavati vitko telo i u svoj curriculum vitae upisati bavljenje sportom, posebno ekstremnim - maratonima, ultramaratonima, trailovima…

U sredu 8. aprila na snagu je stupila zabrana džogiranja od 10 do 19 časova, te je pariski park Bit-Šomon, već u 8 časova bio prepun džogera

Trčanje kao zakonsko pravo u vreme izolacije

Druga zamerka džogerima je da se znoje, da dišu duboko na usta, kašlju i kijaju, te tako u vazduhu ostavljaju veliki broj kapljica potencijalno zaraženih korona virusom. Istovremeno, oni tako znojavi i zadihani prolaze preterano blizu prolaznika koji vuku svoja teška kolica napunjena kilogramima makarona, pirinča, brašna, gotovih sosova i slatkiša.

Da bi osigurali građane koji koji idu u kupovinu namirnica, francuske vlasti su, u pariskoj regiji, od 8. aprila, zabranile džogiranje između 10 i 19 časova. Ispostavilo se, međutim, da je novi restriktivni zakon, na kejovima Pariza, jutrom izveo više džogera nego ranije.

Po mišljenju Romena Espinoze, stručnjaka za ekonomsko ponašanje ljudi, čim se uvede neki zakon, paradoksalno za protivnike džogiranja, više ljudi ga iskorišćava nego kada taj domen nije imao svoj pravni okvir.

"Kada bi se računalo samo na vladanje građana, bez sumnje, bilo bi manje džogera na ulicama. Ovako, izgleda kao da su svi dobili kredit od jednog časa trčanja, te ga koriste, jer na to imaju zakonsko pravo", kaže Espinoza.

Prema belgijsko-holandskom istraživanju (KU Leuven i TU Eindhoven) ljudske izlučevine tokom trčanja ostaju da lebde u vazduhu i oni zato savetuju, tokom epidemije, distancu od 10 metara

Neophodna distanca – 10 metara

Jutarnje gužve na pariskim kejovima Sene su tolike da džogeri ne mogu da poštuju francuskim zakonom propisane distance od 1 do 1,5 metara. Da bi problem postao još veći, 10. aprila je izašla dopunjena belgijsko-holandska studija (KU Leuven i TU Eindhoven) o aerodinamičkim osobinama ljudskih izlučevina tokom kretanja.

Studija objašnjava da prilikom trčanja ili vožnje bicikla, kapljica znoja i iskašljavanja ostaju u vazduhu, a osoba koja se kreće iza, upada tačno u oblak ovih kapljica. Na taj način ona, teoretski, može da se zarazi bilo udisanjem, bilo dodirivanjem odeće na kojoj su ostale kapljice sa virusom.

Naučnici su, takođe, izračunali neophodne razmake između osoba i savetovali su da se prilikom šetanja održava distanca od 4 do 5 m. Prilikom trčanja neophodno je ostaviti distancu od 10 metara, a prilikom vožnje bicikla, ta udaljenost se povećava na 20 metara.

Prvi korak postepenog napuštanja izolacije, u Francuskoj, predviđen je za 11. maj i tada će se, kao i ranije, na posao ići kolima, javnim prevozom, biciklom ili pešice. Distance od 5 do 20 metara između osoba, kao što savetuju belgijsko-holandski naučnici, biće  neodržive. Uobičajene jutarnje gužve u metroima primoraće ljude da ponovo budu udaljeni desetak santimetara jedni od drugih, a strah će i dalje vladati. Ko je, oko nas, bolestan od korona virusa, ko je asimptomatski nosilac virusa, da li treba razgovarati sa ljudima, da li treba dodirivati rukohvate i kvake...