Epidemija korona virusa otežala život i rad u francuskim zatvorima

Aleksandar Manić, Pariz

Kako je epidemija napredovala među stanovništvom, tako je napredovala i među zatvorenicima. Tokom prve nedelje, bilo ih je dvadesetak zaraženih korona virusom ali mnogo je veći broj zatvorskih čuvara koji su zaraženi virusom, njih pedeset
(ilustracija, Epidemija korona virusa je znatno otežala rad čuvara zatvora, ne samo zbog pojačane tenzije, nego i zbog velikog broja bolovanja)

Epidemija korona virusa je dovela do znatnih promena u dnevnom životu svih građana Fracnsuke, pa i onih koji se nalaze u zatvorima. Važno je napomenuti da se francuski zatvori nalaze već godinama u kritičnom stanju i da država, radi ušteda, ne želi da uloži dovoljno novca ni u izgradnju modernijih zatvora, niti u rehabilitaciju već postojećih.

Na početku ove godine, uoči sanitarne krize, Francuska je, u 188 zatvora, brojala 70.651 zatvorenika. Od ukupnog broja, njih 41.700 nalazilo se u grupnim ćelijama, dok 1.641 zatvorenika, zbog nedostatka prostora, spavalo na dušeku koji je bio postavljen neposredno na pod. Već su takve prilike, u zatvorskim uslovima, vrlo teške za osuđenike, a strah od zaraze korona virusom je uneo još veću nervozu i stres.

zatvor-fra-2

Francuska nema dovoljan broj mesta u zatvorima za više od 70.000 zatvorenika i stopu slanja u zatvor koja je od 200 do 300 osoba dnevno

Hitno puštanje više od 5.000 zatvorenika

Sanitarna izolacija učinila je da posete budu zabranjene što je unelo dodatnu nervozu među zatvorenike. Svađe i tuče izbijaju češće, a mnoštvo paketa i kesa bivaju ubačeni u zatvor preko zidova. U tim nekontrolisanim i zaplenjenim paketima redovno ima narkotika i telefona, inače zabranjenih u zatvoru. Takođe, određene restikcije su uvedene i u slobodno kretanje zatvorenika u okviru sâmog zatvora. Da bi se smanjila mogućnost zaraze i pobune, kretanje je ograničeno na najosnovnije potrebe. Ukinuti su svi ateljei, radionice i škole. Od aktivnosti su ostale dnevna šetnja i sportska sala, retki trenuci društvenog života i zabave.

Kako je epidemija napredovala među stanovništvom, tako je napredovala i među zatvorenicima. Tokom prve nedelje, bilo ih je dvadesetak zaraženih korona virusom, a samo je jedan zaražen osuđenik, star 74 godine, u zatvoru Fren pored Pariza, umro je već 16. marta. Mnogo je veći broj zatvorskih čuvara koji su zaraženi virusom. Od 42 hiljade, njih pedeset je zaraženo i osam stotina je u karantinu. Sasvim očekivano, broj zaraženih je porastao tokom druge nedelje.

zatvor-fea-setnja-

Tokom korona virus epidemije, većina zatvorskih aktivnosti je ukinuta, ali je šetnja povećana sa čas i po na dva časa dnevno

U ovakvom kontekstu, ministarstvo pravosuđa je odlučilo da olakša pritisak u francuskim zatvorima gde broj zatvorenika prelazi 138 odsto kapaciteta. Pre svega, ministarka Nikol Belube je od sudija tražila da odlože izvršavanje kratkih kazni zatvora. Ova mera kombinovana sa bitno smanjenim radom sudova, omogućiće da u zatvor ide samo tridesetak osoba dnevno, što je bitno manje od uobičajenih 200 do 300 osoba.

Istovremeno, ministarstvo pravosuđa je odlučilo da poveća broj otpuštanja iz zatvora. Na uslovnu slobodu biće pušteno pet do šest hiljada zatvorenika. Po rečima, Sesil Dangl, predsednice komore sudija za primenu kazni, biće pušteni oni kojima je preostalo još nekoliko nedelja ili nekoliko meseci kazne. Uslov je da se o njihovom otpuštanju slože sudija, tužilac i zatvorska uprava. Princip koji se primenjuje vrlo je jednostavan – neće biti oslobađani teroristi, ubice, osuđeni za silovanje i osuđeni za porodično nasilje.

Prirodno, ne treba zaboraviti da je u Francuskoj nemoguće sudijama narediti šta da rade, jer su oni nezavisni, tako da će nove mere biti primenjivane na različite načine u različitim gradovima.

zatvor-fra-celija-

Uslovi u francuskim zatvorima su vrlo loši, ali država nema želju da ih poboljša

Čuvari zatvora bez maski i zaštite

Pored teških uslova za zatvorenike, uslovi za rad u zatvoru su, takođe, vrlo otežani. Broj bolovanja se bitno povećao, tako da su prisutni čuvari u obavezi da obavljaju više posla. Istovremeno, zatvorsko osoblje nije dobilo zaštitne maske, jer uprave zatvora smatraju da bi nošenje maski povećalo psihozu kod zatvorenika. Istina je da zaštitnih maski nema. Vlada je najavila 11 miliona zaštitnih maski namenjenih zatvorskom personalu, ali još uvek ništa nije stiglo.

Tako, čuvari strahuju da mogu da se zaraze na poslu, dok zatvorenici strahuju da mogu da se zaraze od čuvara. Zato su čuvari zatvora počeli masovno sâmi sebi da kupuju maske, ne bi li na taj način istovremeno zaštitili sebe, ali i zatvorenike.

Pored dopuštanja čuvarima da nose zaštitne maske, zatvorske uprave su ojačale mere higijene zatvorenika i ćelija. Zatvorenici mogu da menjaju majice svakog dana, da se tuširaju svakog dana umesto tri puta nedeljno, da dobijaju sapun besplatno, da im se posteljina menja jednom nedeljno umesto dva puta mesečno, da im se tanjiri sa hranom stavljaju na tacne, da se vreme za dnevnu šetnju poveća sa 90 na 120 minuta i da se ne vrše rutinski pretresi ćelija.

Po mišljenju čuvara, sve ove mere su nedovoljne. Dobar deo njih smatra da se, posle prvog talasa, panika smanjila ali da to neće trajati dugo. Videvši da se sanitarna kriza produžuje, očekuje se drugi talas stresa i nasilja, posebno sa dolaskom ramazanskog posta u aprilu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...