Nemački levičari kupili kip Lenjina u Češkoj

M. L.

Sud u Gelzenkirhenu odobrio postavljanje spomenika boljševičkom vođi ispred sedišta levičarske "Marksističko-lenjinske stranke Nemačke"
(ilustracija, Grad Gelsenkirhen sada najavljuje da će preispitati presudu i može da podnese žalbu Višem upravnom sudu u Minsteru)

Spomenici Lenjina mogu, izgleda, u Češkoj da se koriste samo kao staro gvožđe ali u Nemačkoj još mogu da posluže svojoj prvobitnoj nameni. To pokazuje zanimljiva storija koju je objavio nemački dnevnik "Bild" u ponedeljak...

Ukratko, ekstremno levičarska "Marksističko-lenjinska stranka Nemačke“ (MLPD) može od pre neki dan da se pohvali kipom, visokim 2,5 metra, boljševičkog vođe Vladima Iljiča Lenjina, koji je postavila ispred svog sedišta u Gelzenkirhenu (Gelsenkirchen). Kip je stranka kupila od Češkoj.

Možda ova priča ne bi doprla u javnost da Upravni sud nije poništio akt grada Gelzenkirhena kojim je zabranjeno ovoj stranci da postavi kupljeni spomenik, sa obrazloženjem da bi to "narušilo izgled arhitektonskog spomenika koji se nalazi na istoj parceli". Sud je odbio taj argument, pozivajući se na relativno uobičajenu veličinu spomenika čime se ne snižava vrednost drugog spomenika. Prema sudu, spomenik Lenjinu ne snižava vrednost drugog spomenika.

"Raduje nas što je antikomunistički motivisana zloupotreba zakona propala", citira list šeficu MLPD Gabi Fehtner (Fechtner) koja ističe da je Gelzenkirhen "radnički grad kome baš i doliči Lenjin".

Kip je proizveden 30-ih u SSSR-, potom je eksportovan posle II svetskog rata u Češku, gde je bio pre nego što su ga gelzenkirhenski levičari nedavno kupili na aukciji (cena nije saopštena). Nameravaju, inače, da ga uskoro svečano otkriju, povodom 150-godišnjice rođenja Lenjina. Vođa Oktobarske socijalističke revolucije, koga kritičari smatraju nosiocem nasilja, bede i političke likvidacije opozicije, umro je januara 1924.

Ako postoji nešto što je nesumnjiva zasluga Lenjina za narode i Rusije i Nemačke jeste što je bio inicijator potpisivanja mira u ratu koji je bio imperijalistički i nepravedan za sve učesnike (izuzev Srbije) i tako spasio živote miliona ruskih i nemačkih vojnika na Istočnom frontu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...