LEPOTICA OD 109 GODINA

Moskva, koja je i u obične dane veoma blještav i jarko osvetljen grad, pred Novu godinu se prosto cela pretvori u bajku. Zahvaljujući osvetljenju, gradski parkovi su postali šume iz bajke, a fontane, koje preko zime običnio ne rade, zažuborile su ali iz njih ne teče voda već slapovi svetla.

 

 

Moskva pred Novu godinu          (foto: Fonet)

 

U Moskovski Kremlj ovih dana stigla je glavna jelka Rusije. Tradicionalno, “kremaljska lepotica” se seče na severu, u Velikom Ustjugu koji se smatra domovinom Deda Mraza, gde postoji njegova rezidencija koja radi preko cele godine i gde su stalno zaposleni ljudi čiji je zadatak da igraju Deda Mraza, njegovu unuku Snežanu (“Sneguročku”) koja ga prati na svim  putovanjima, i čitav “državni aparat” zadužen da se brine o tome da u pravom trenutku pokloni stignu u dečje ruke. Preko cele godine oni dobijaju pisma, primaju posete, a početkom decembra kreću na veliko putovanje po Rusiji - cilj je da stignu u svaki grad i kod glavne jelke, obično na centralnom trgu, podele poklone.

 

 

Jelka u Kremlju

 

Ali najvažniji događaj odigrava se u Moskvi. Tu se kiti glavna jelka Rusije koja po pravilu, mora biti i najveća i najlepša. Ove godine, odlučeno je da se prekrši tradicija, i novogodišnje drvce nađe negde bliže. Danima su merkane šume u Podmoskovlju dok nije pronađena lepotica iz devetnaestog veka, 109 godina stara. Provereno je da je zdrava, da su joj grane ravnomerno raspoređene, da je nisu napali nikakvi paraziti... Za svaki slučaj, izabrana je i rezervna “vicejelka” koja je ograđena žicom i pod stalnim obezbeđenjem, čekala da se nadležni odluče. Na dan kad je glavna lepotica trebalo da bude posečena, pod budnim okom tv kamera okružili su je momci i devojke u narodnim nošnjama, patuljci, drvoseče sa sekirama, i stanovnici obližnjeg sela.

 

Dok su oni igrali oko drveta, iz šume se pojavio ogroman medved iz bajke, srdito mašući šapama. Car šume došao je da brani šumsku lepoticu. Ali uskoro je i sam počeo da igra, odobroviljio se i dopustio da je poseku. Tek tada su se pojavile prave drvoseče s motornom testerom, iskeli je i uz pomoć dve dizalice pažljivo smestili na kamion. Ni jedna grančica nije smela da se ošteti. A da bi specijalna tehnika uopšte mogla da priđe, popločano je betonskim pločama 100 metara puta. Jelka visoka 34 metra i teška 10 tona krenula je na trodnevni put do Moskve.

 

Ali pre toga, kao što priliči nevesti, dobila je dokumenta: “Sertifikat radosti” koji potvrđuje da je glavna jelka Rusije odgajena u Podmoskovlju u ekološki čistoj šumi s ljubavlju i da ima rok trajanja do proleća sledeće godine.

 

A kad je stigla, prekinut je tv dnevnik da bi gledaoci mogli da vide kako se kamion jedva provlači kroz glavnu kapiju Kremlja - Spaska vrata. Svi su odahnuli kad je kamion prošao - u pitanju su bili santimetri. Kićenje na Sabornom trgu je posebna priča. Za ulepšavanje “prve dame” upotrebljeno je 1.300 ukrasa, kilometar i po girlandi, 2.500 lampica... I počela je igranka bez prestanka. Iz cele Rusije organizovano dolaze deca koja se biraju veoma pažljivo - u regionima su za to zadužena  ministarstva za socijalnu zaštitu i obrazovanje. Nekima je to jedina poseta Moskvi u životu - velika je Rusija, prostire se na jedanaest vremenskih zona i nije baš jednostavno krenuti na put od 10 sati avionom samo da bi se posetio glavni grad. Zato se taj doživljaj pamti i prepričava čitavog života.

 

Poziv za  dolazak “na jelku” dobijaju samo posebno obdarena deca, pobednici raznih takmičenja i olimpijada. I to samo jednom u životu. To je novogodišnje iznenađenje i za decu iz siromašnih porodica kao i za one čiji su roditelji poginuli u ratovima. Ovih dana već je stiglo šest hiljada mališana iz dečjih domova. A u Moskvi ih čeka veoma bogat program - poseta muzejima, izložbama, pozorištima...

 

Prema odluci činovnika iz ministarstva za obrazovanje, dečjih psihologa i pedagoga, osnova dečjih predstava koje će se održavati oko svih jelki u zemlji, biće ruske narodne bajke i njihovi junaci. Ilja Muromec, Vasilisa Prekrasna, pa čak i baba Jaga i Košej Besmrtni, mnogo bolje utiču na decu nego Spajdermen ili Nindža kornjače, tvrde oni.

 

Jelka će stajati u Kremlju do pravoslavne Nove godine a posetiće je, prema očekivanjima, oko dvesta hiljada mališana.

 

Običaj kićenja “glavne jelke” datira iz sovjetskih vremena - tada je ona bila postavljena u holu kremaljskog Kongresnog dvorca. Oko nje su igrala kolo dečica čiji bi roditelji uspeli da se domognu karata. Ostali građani su uživali gledajući ih na televiziji.

 

Moskva, koja je i u obične dane veoma blještav i jarko osvetljen grad, pred Novu godinu se prosto cela pretvori u bajku. Na glavnim ulicama, trgovima i istorijskim mestima postavljene su jelke koje liče na prava mala umetnička dela. Zahvaljujući osvetljenju, gradski parkovi su postali šume iz bajke a fontane, koje preko zime običnio ne rade, zažuborile su ali iz njih ne teče voda već slapovi svetla. I gradske spomenike je teško prepoznati - Jurij Dolgoruki, osnivač Moskve, obučen je u odeću Deda Mraza ali stilizovanu - u vidu kneževske odeće iz starih vremena. Gotovo svako drvo u gradu omotano je lampicama pa noću izgleda kao da gori a iznad glavnih ulica razapete su mreže sa zvezdicama ...

 

 

Spomenik u kostimu

 

U Rusiji Novu godinu smatraju porodičnim praznikom. Cela porodica se okuplja za novogodišnjim stolom na kome su obavezno šampanjac, salata “olivije” (koju mi nazivamo ruskom), haringa... S obzirom da gotovo svi Rusi imaju dače (vikend kuće) doček se često organizuje tamo, u okolini grada gde se sedi uz rusku peć dok napolju pada sneg... Jedan broj onih koji su ostali u Moskvi, poslednjih godina oko ponoći izađe na neki od trgova, najradije na Crveni, ali to nije ruski običaj kao što se “nije primio” ni doček u restoranima.

 

 

Pre sečenja jelke

 

Što je najvažnije, praznik traje deset dana. Posle toga, obično je potrebno - lečenje.

 

Tradicija proslavljanja Nove godine u Rusiji započeta je za vreme Petra Velikog. On je 1699. godine izdao ukaz kojim je odredio da se Nova godina proslavlja kao u Evropi - 1. januara. Carskim ukazom svim Moskovljanima je naređeno da slave Novu godinu, da pale logorske vatre, prave vatromet, čestitaju jedan drugome i ukrašavaju kuće četinarima.