FRANCUSKI PREDSEDNICI, NJIHOVE ZAKONITE ŽENE I LJUBAVNICE

Francuski državni praznik 14. juli slavi pad monarhije i ustanovljavanje republike. Tradicionalno, posle vojne parade na Šanz-Elizeu, predsednik poziva brojne zvanice na "garden party" u Jelisejskoj palati. Dok se gosti šeću kraljevskom palatom sa čašom šampanjca u ruci, diveći se lepoti mesta i srdačnosti domaćina, mnogi od njih, tihim glasom, razmatraju ženski deo zvanica, pitajući se koja je od njih bila ljubavnica predsednika Sarkozyja - Rachida Dati, Maud Fontenoy, Carole Bouquet, Tinka Milinović, Jennifer Garner... Tako, prvi put u istoriji moderne Francuske, čitava nacija učestvuje u svim ljubavnim i seksualnim problemima svog predsednika.

Rešivši da se privatnim životom služi kao moćnim oružjem političke komunikacije, Sarkozy je od svog predsednikovanja načinio televizijsku "sapunicu". Zli jezici tvrde da je lakše majati narod sopstvenim ljubavnim životom, nego sprovoditi teške i složene državne reforme, koje su svakome do sada donele nepopularnost. Prošlogodišnji razvod od bivše manekenke Cécilie, doneo je Sarkozyju brojne naslovne strane magazine, televizijske špekulacije i internet blogove. Da bi se malčice utešio, predsednik je nežnost potražio u naručju Anne Fulde, novinarke dnevnika "Le Figaro", a potom i kod lepe televizijske spikerke Laurence Ferrari. Medjutim, kako su veze bile "tajne", niko o njima nije smeo da piše, jer bi se zbog klevete našao pred sudom. Vrlo brzo, Francuskom su počele da kruže najrazličitije priče u vezi Sarkozyjeve nove ljubavi. Nenaviknuti na javno raspravljanje o spavaćoj sobi predsednika Republike, Francuzi su rado zaronili u mekane perine Jelisejske palate.

Nicolas Sarkozy sa bivšom ljubavnicom, televizijskom spikerkom Laurence Ferrari

Politički protivnici su se oglasili velikom brzinom, optužujući Sarkozyja za manipulaciju. "Nalik Luju XIV, on od svog privatnog života pravi javni dogadjaj: ustajanje kralja, doručak kralja, počinak kralja, ljubavnice kralja – prokomentraisala je Ségolene Royal, socijalistički kandidat tokom predsedničkih izbora. U medjuvremenu, predsednik Sarkozy je promenio ljubavnicu i počeo da se pojavljuje sa italijanskom manekenkom i pevačicom Carlom Bruni. Začudjujuće brzo, za ukus većine Francuza, predsednik je zaboravio svoju bivšu ženu i bivše ljubavnice, te se mladalačkim žarom posvetio italijanskoj lepotici. "Veza sa Carlom je ozbiljna – objasnio je francuski predsednik Sarkozy novinarima okupljenim na velikoj juanuarskoj konferenciji za štampu. Zaista, ozbiljna veza se ubrzo pretvorila u predsednikov treći brak.


Nicolas Sarkozy sa ženom, bivšom manekenkom, Carlom Bruni

Odmah po venčanju, Carla Bruni je počela da učestvuje na prijemima državnog i diplomatskog karaktera, unoseći do sada nevidjen pristup funkciji "prve dame". Prilikom zvaničnog fotografisanja u Jelisejskoj palati, tokom posete izraelskog predsednika Shimona Peresa, Carla se nagla prema gostu i šapnula mu: "Kada se fotografišem, da bih bila nasmejana, ja ne kažem 'cheese', nego 'sex'." Srećom, te je izraelski predsednik doživeo i veće šokove u životu, pa se samo nasmejao i na fotografiji izašao deset godina mladji.

Chiracove sekretarice i glumice

Priča se da je Goethe imao teoriju o četiri tipa ljubavnica. Bilo koja žena, slučajno poznanstvo bez značaja. Slavne žene, koje svojom veličanstvenom reputacijom ljubavnika čine značajnim. Muze, sa kojima je razmena telesnih fluida manje važna od duhovne i intelektuualne razmene. Dok, na kraju dolaze žene strasti, bez kojih pesnik ne bi mogao da pati, odnosno, da živi.

Italijanska glumica Claudia Cardinale, bivša Chiracova ljubavnica

Jacques Chirac, predsednik Francuske od 1995. do 2007. godine, kao da se upravljao Goetheovim pravilima. Pored brojnih anonimnih sekretarica i saradnica, on je imao dugogodišnju ljubavnu vezu sa poznatom italijanskom glumicom Claudiom Cardinale. O tome je posvedočio ugledni francuski novinar Franz Olivier Gisbert u knjizi "La tragédie du Président". Jaka osećanja i proždiruće strasti on je osetio početkom 70-ih godina, kada se zaljubio u jednu novinarku pariskog dnevnika "Le Figaro". Veza je bila toliko snažna da je on čak razmišljao i da se razvede od Bernadette. Istovremeno, Valery Giscard d’Estaing ga je postavio za šefa vlade. Chiracovo okruženje i saradnici u tome su ispravno videli priliku da od njega stvore predsedničkog kandidata. Dve godine kasnije, Chirac je sebi za politički cilj postavio mesto predsednika Francuske. Medjutim, njegovi saradnici su smatrali da konzervativna Francuska nikada ne bi glasala za razvedenog predsednika, te su mu savetovali da napusti ljubavnicu. "Gotovo je. Zabranili su mi da te vidjam", rekao je on svojoj ljubavnici leta '76, a ona je potom pokušala da izvrši samoubistvo.

Jacques Chirac sa ženom Bernadette Chirac

Zaljubljenik i poznavalac azijskih kultura, Jacques Chirac je posetio Japan 55 puta, neuporedivo više, nego bilo koju drugu zemlju. Prema odredjenim izvorima, bivši francuski predsednik je zemlju izlazećeg sunca posećivao zbog vanbračnog sina koji se rodio iz ljubavne veze sa jednom ženom prevodiocem. Zanimljiv detalj, vezan za ovu špekulaciju, jeste da je priču izneo "L'Investigateur", novina niske reputacije. Iz dosadašnje prakse i strategije političke komunikacije, zna se da glasine bivaju najlakše ubijene tako što se podaci daju nekom listu loše reputacije. Mitterrandovi stratezi su tako otkrili nekoliko afera novinarima ultradesničarskog kupusovog lista "Minute", te je francuski predsednik potom bio miran narednih deset godina. Nastavak "japanske afere" bivšeg predsednika nenadno se pojavio prošle godine u finansijskom slučaju "Clearstream". General Rondot je posvedočio da DGSE (francuska špijunaža) zna za postojanje računa u Japanu i sume od 300 miliona franaka, poslatih u vreme Chiracovog predsednikovanja. Nastavak se očekuje pred sudom. Dotle, čitajmo knjigu Chiracovog šofera Jean-Claude Laumonda, "25 ans avec lui" (25 godina sa njim):

"Chirac je, do zasićenja, posedovao partijske aktivistkinje, sekretarice organizacija i sve one sa kojima je provodio pet minuta u "poslu" na šestom spratu zgrade 123 u ulici Lille, silazeći, potom, svetlucavog oka i zarozanih čarapa. Uvek sam se pitao da li je imao vremena da, po njegovom običaju, zavuče košulju u gaće. Ženski personal iz broja 123 ulice Lille imao je svoju šalu: 'Chirac? Tri minuta, računajući i tuširanje.'

Kako se to kaže u Bibliji, on je 'upoznao' glumice, italijanske i druge, novinarke, od kojih su neke potom imale zanimljive karijere, jer Chirac zna da bude zahvalan. (...) I nekoliko strasnih ljubavi, malo destruktivnih, koje su pretile da mu poremete karijeru. Srećom, Bernadette je budno pazila. (...) Ona je intervenisala, koliko ja znam, samo tri puta u vanbračnim avanturama njenog heroja. Dva puta je 'ubila'.

Ko se seća jedne ministarke, mlade vučice, delikatnog profila? Ona je gajila veliku strast prema Njemu. Slepu, preteću. Potom je njen muž bio obavešten i uručeni su mu svi dokazi neophodni za razvod i dobijanje starateljstva nad decom. Sećamo se i one pariske savetnice, lepe i rasne, majke velike porodice. 'Mislite da sam budala', u mom prisustvu je dobacila Bernadette svom mužu prevazidjenom dogadjajima, 'vi nikada ne biste bili predsednik da ja nisam sa vama.' Tog dana sam shvatio da su stvari otišle predaleko, skoro do razvoda.

A, bilo je i onih koje su pružale otpor. Tako je gazda bacio oko na jednu sekretaricu koja je pronašla da je pametnije da ostane verna svom mužu. Ona nije bila puštena da mirno radi, nazivana je 'ludačom' i na kraju su je naterali da dâ otkaz."

Mitterrandove lepotice

Chirac je svoje ljubavnice postavljao na visoka mesta u francuskoj vladi, dok je njegov prethodnik, François Mitterrand, predsednik Francuske od 1981. do 1995. godine, puno vremena posvećivao svom haremu. Njegova ljubavnička reputacija, zbog već poslovične tajnovitosti, bila je potcenjena. Saradnice, glumice, novinarke i druge nepoznate lepotice prošle su kroz njegov krevet. Novinarka i urednica Michele Cotta, bliska Mitterrandova prijateljica, posvedočila je o tome: "On nije mogao da zamisli jedan kongres ili politički sastanak, a da na kraju ne ode sa nekom od žena. Izbor je vršio u poslednjem trenutku. Dešavalo se da su ga istovremeno iščekivale tri ili četiri. On bi im rekao - idite kući i čekajte. Mnoge su se tako načekale pored telefona koji nije zvonio."

François Mitterrand sa ženom Danielle Mitterrand

Ipak, najpoznatija Mitterrandova ljubavna afera bila je sa Anne Pingeot, mladjom ćerkom njegovog prijatelja Pierrea Pingeota. Kada su se upoznali 1961, on je imao 45 godina, a ona nepunih 18, kao i njegov sin. Na obali jezera Hossegor, šef francuskih socijalista zabavljao je svoje domaćine, a devojci upućivao nežne poglede. Mlada i lepa Anne je istovremeno bila fascinirana i uplašena. Naredne godine, ona je započela studije umetnosti u Parizu i postala Mitterrandova štićenica, a nešto kasnije i ljubavnica. Iz te veze, koja će se nastaviti do Mitterrandove smrti, rodila se 1974. godine Mazarine, dete-državna tajna, o kojoj su svi pričali, a niko nije smeo da piše. Na početku Mitterrandovog prvog mandata desio se incident koji je privukao pažnju čitave javnosti. Publicista Jean-Edern Hallier, zagušen dugovima poreskoj upravi, uputio je 1983. godine pismo nadležnom poreskom inspektoru, tražeći isti status kao i vanbračna ćerka predsednika Republike. Istovremeno, on je medijima najavio politički pamflet pod nazivom "Ujko i Mazarine". Besan, Mitterrand je okružio Halliera čitavom brigadom tajnih agenata koji su ga pratili, posmatrali, prisluškivali i zastrašivali. Tada je on i otpočeo trogodišnje ilegalno prisluškivanje telefonskih razgovora više od 150 političkih protivnika. Pravdajući se borbom protiv terorizma, on je, pored političara, novinara i advokata, prisluškivao i telefon lepe francuske glumice Carole Bouquet. Deceniju kasnije, po izbijanju skandala, glumica je tužila državu i posle višegodišnjih sudjenja, dobila je simboličnu odštetu od jednog evra i plaćene sudske i advokatske troškove.

Anne Pingeot, bivša Mitterrandova ljubavnica

Mitterrandova opsednutost lepim ženama navela ga je da, 1994. godine, u zvaničnu državnu posetu Koreji, povede sa sobom Sophie Marceau, jednu od najpoznatijih lepotica francuskog filma. Svi su se pitali čemu je služilo njeno prisustvo u državnoj delegaciji, ako ne ličnom zadovoljstvu predsednika. Medjutim, Sophie je ostala neosetljiva na njegov šarm: "Njega od drugih deli ekran koji je ili od leda, ili od vatre, tako da on uvek ostaje nepristupačan. On je erudita, ali stalno zabrinut, vrlo uvredljiv i tvrdoglav."

Kakvi predsednici, takvi i ministri

Osim generala De Gaullea i šefa vlade Lionela Jospina, svi ministri i predsednici su pokazali da je seksualni apetit uvek u srazmeri sa usponom na društvenoj lestvici. Čak je i nekadašnji šef vlade Alain Juppé, poznat kao ozbiljan i hladan političar, pisao uspaljena pisma lepim novinarkama, pokušavajući da im udje u krevet. Michel Charasse, ministar budžeta od 1988. do 1992. godine, pokušao je da zloupotrebi svoj položaj u poslu sa poznatom francuskom pevačicom Lio. Posle poreske kontrole, ona je državi dugovala 3,7 miliona franaka, te je rešila da pregovara sa ministrom o mogućem smanjenju. Charasse ju je odveo u privatni apartman, potom u spavaću sobu i ponudio da je nauči "japanskom poljupcu". Lio je odbila, isto kao i Sylvia Bourdon, nekadašnja porno diva, koja je zbog sličnog posla došla kod ministra. Marie-Laure de Villepin, žena bivšeg šefa Chiracove vlade, išamarala je javno jednu mladu i lepu apotekarku, za koju je (ispravno) smatrala da je ljubavnica njenog muža. Dominique Strauss-Kahn, bivši ministar i današnji predsednik Svetske banke, pretio je 2003. godine redakciji uglednog političkog nedeljnika "Le Nouvel Observateur" zato što su napisali da je "jedan ministar" proveo veče u jednom poznatom svingerskom klubu, i čitaocima sugerisali njegovo ime.

Medjutim, vreme Chiracovog plejbojskog ponašanja, Mitterrandovog harema dostojnog stambolskog paše i Giscardovih noćnih vožnji sa ljubavnicama, nepovratno se završilo. Državni aparat više ne može da zaštiti predsednika od sveprisutnih medija. Istovremeno, predsednik i ne želi da bude zaštićen, nego traži da bude neprekidno izložen zadivljenim pogledima televizijskih gledalaca. Carla Bruni, njegova žena, ne pokušava kao Bernadette Chirac ili Daniele Mitterrand, da svoju ulogu podredi potrebama svoga muža, nego sa novinarima razmatra u kojoj meri će državne obaveze naškoditi njenoj karijeri pevačice. Istovremeno, ona najavljuje još pikantnije priče koje ćemo uskoro gledati i čitati. "Monogamija mi je dosadna. Ja sam monogamna samo povremeno, ali više volim poligamiju i poliandriju", izjavila je Carla Bruni, neposredno pred udaju za predsednika Sarkozyja.