Seoba južnoafričkih Bura u Rusiju?

Petar Popović

Farmeri koji su prinuđeni da posle pet vekova života u Južnoj Africi beže iz zemlje, razmatraju kolektivno nastanjivanje u ruskom Stavropoljskom kraju
(Gosti i širi krug predstavnika lokalne zajednice kojoj će se Šlebuši eventualno pridružiti (snimak RT)

“Umerena klima i zemlja, bogom stvorena za obradu”, rezimirao je Adi Šlebuš (www.eutimes.net), procenivši da ono za čim Šlebuši i njihovi sunarodnici Buri Južne Afrike tragaju postoji u Rusiji, u zemljoradnički i stočarski usmerenom Stavropoljskom kraju.

U Južnoj Africi, Buri su pretežno farmeri i zemljoposednici, prispeli na afrički teren iz Holandije, posle otkrića pomorskog puta oko Rta Dobre Nade – pre pet stoleća. Sada su na tom terenu u neprilici. S dolaskom na vlast u državi predsednika Sirila Ramafoze, Pretorija insistira da se zemlja koju drže farmeri belci oduzme bez nadoknade i preda na korišćenje crnačkom stanovništvu Republike.

Takav stav vlasti ohrabrio je nasilje nad belcima farmerima (www.thesouthafrican.com).

buri-adi-s

Adi, Tereza (s buketom žitnog klasja koji joj je uručen u znak dobrodošlice ) i Ian Šlebuš

U Australiji nije uspelo

Ostavši bez izbora, manjinska zajednica iznela je na sto geografsku kartu. Buri su počeli da traže gde bi se mogli iseliti i produžiti da rade to što rade, za život od poljoprivrede. Razmatrana je Australija. Ali i Rusija.

U vladi Australije bilo je pojedinačnih zalaganja da Australija “pruži azil južnoafričkim farmerima”, ali je proces zastao ukočen birokratskim ili političkim razlozima, naveo je južnoafrički The republicstandard. com.

S Rusijom to nije bio slučaj, naveo je.

 “Ona ima napredujuću agro-industriju i velike oblasti plodne neobrađene zemlje. Vlada je nedavno krenula s politikom prepuštanja građanima i strancima (po jedan hektar) zemlje na Dalekom istoku besplatno, u formi pilot programa. To nije moglo biti u bolje vreme”, navodi The republicstandard.

U Rusiji, možda hoće...

U današnjem tumbanju sveta na kugli zemaljskoj ima svega i svačega, ali burski pokret na put iz Južne Afrike, ako se ostvari, deluje jedinstveno. Računa se, seobe naroda su završene.

Dolazak prethodnice Južnoafrikanaca u Stavropolj, sredinom jula, pre mesec dana, privukao je zbog neobičnosti događaja “medijsku pažnju”.

“Rusija prihvata 15.000 belih južnoafričkih farmera u bekstvu od genocida”, naveo je o retkom zbivanju EU tajms.net.

Pridošli kažu da su “kod kuće suočeni s fizičkim napadima i pretnjom smrću” i da “do petnaest hiljada” njihovih sunarodnika “planira da se doseli u Rusiju”, objavio je o događaju EU tajms.

“To je stvar života ili smrti”, citiran je Adi Šlebuš.

Moskovska, svetu okrenuta Raša tudej, saopštila je o “prvih 50 familija farmera iz Južne Afrike koje se uskoro mogu nastaniti u Rusiji”.

I RT je prenela da Buri farmeri beže od nasilja.

“Kao i mnogi drugi Buri, oni u Rusiji traže politički azil. Kažu da su kod kuće suočeni s fizičkim napadima i pretnjama smrću, podstaknutim namerom vlade da ekspropriše njihovu zemlju”, navela je RT.

Ruska televizija je pomenula Šlebuše, navodeći da je Adijev deda “ubijen na svojoj farmi”.

Televizija je pomenula navode južnoafričkih humanitarnih grupa o “74 ubistva na farmama i 638 napada u 2016./17, prevashodno na farmere belce”.

Spasavaju se crne budućnosti

“Razlog zbog kog razmišljam o imigraciji (u Rusiju) je to što vidim crne oblake nad našom budućnošću”, izjavio je medijima najstariji od Šlebuša.

“Stvarnost je da mi strahujemo za svoje živote. I stvarnost je da je u Južnoj Africi po neki beli farmer napadnut svaki dan. Moj deda napadnut je na farmi. Sigurno je da je vlada odgovorna za taj antagonizam prema belim farmerima”, izjavio je Šlebuš.

On i članovi porodice “ispituju mogućnosti za nastanjivanje” u Rusiji, rekao je.

“Znam da je u Rusiji enorman porast poljoprivredne produkcije. Mislim da je, prema tome, pravo vreme da se kupi uključivanje u poljoprivredu Rusije. Mislim da ovde ima mnogo potencijala”, citiran je Šlebuš od RT.

Kontakt u Holandiji

Ispostavilo se da su Šlebuši, Adi, kćer Tereza i Ian, izvidnica prispela u Rusiju po širem planu.

Šlebuši su uspostavili kontakt i zatražili pomoć predstavnika ruske etničke zajednice u Holandiji Dmitrija Pisareva, a ovaj ih je doveo u vezu s Vladimirom Polubojarenkom pomoćnikom ombdusmana u Stavropolju, objavio je ruski Aganjok, a preneo i Komersant.

Polubojarenko se već jednom bio angažovao u sličnom slučaju, pomažući da se presele iz Nemačke u Stavropolj Martensi, koji su se “spasavali seksualnog ‘prosvećivanja’ dece, juvenalne pravde i liberalnih vrednosti u školama”, naveo je Komersant.

Šlebuši su čuli za slučaj, pomenuvši u pismu posredniku da im odgovaraju ruska merila, “ljubav (Rusa) prema otadžbini, hrišćanstvo i odanost vekovnim vrednostima”.

Zatražili su da im se odobri poseta, kako bi stekli pojam o gradu, osetili atmosferu i stekli predstavu o lokalnoj kulturi i klimi u ekonomiji, naveo je Komersant.

O daljim planovima izražavali su se oprezno, govoreći da ima Bura koji čak razmišljaju o mogućnosti preseljenja u Rusiju.

Putovanje u Rusiju strpljivo je pripremano, duže od godinu dana, naveo je ruski Sputnjik. Spremljeni su prikazi slučaja, pisane poruke i memorandumi – “prijateljima u zemlji na sasvim drugom kontinentu”, ali “sa istovetnim hrišćanskim tradicijama”.

buri-polubojarenko-s

Troje Šlebuša u društvu Polubojarenka, koji ih je dočekao u Stavropolju (snimak RT)

U Stavropolju, na aerodromu

Na aerodromu u Stavropolju, Šlebuše je sačekao zamenik lokalnog komesara za ljudska prava, Vladimir Polubojarenko.

Dočekani su hlebom i solju. Lokalni hor interpretirao je ruske pesme. Gosti i domaćini posetili su Spomenik žrtvama Velikog otadžbinskog rata, kozački muzej... Sreli su se s predstavnicima nacionalnih zajednica – najzad, i s ruskim farmerima.

Bili su gosti za doručkom farmera u Donskom. Provezli se poljima, razgledali imanja, razbijali klas, i probali ukus pšeničnog zrna.

Bili su i kod suseda, u severnokavkaskoj Karačevo-Čerkeziji. Tereza Šlebuš je prvi put u životu videla... sneg.

Raspitivali su se o ceni obradive zemlje. Žao im je što se zemlja može dobiti samo u zakup, ne i u svojinu.

Izjavili su da im je želja da se dosele kao zajednica, ne kao pojedinici.

Spremni su da za pet godina nauče ruski jezik i ispune zahteve za rusko državljanstvo.

Želeli bi da sami izgrade ono što im je potrebno – bolnicu, crkvu, školu, porodične kuće...

Klima im odgovara, a kao kraj naseljavanja, spremni su da prihvate Kuban, Rostovsku oblast, Krim, Karačevo-Čerkeziju.., naveo je ruski Aganjok.

buri-crkva-polubojarenko

Polubojarenko i njegovi gosti u lokalnoj pravoslavnoj crkvi (snimak RT)

Potrebni su Rusiji

“Buri su potrebni Rusiji... Vredni su radnici i hrišćani. Raspolažu poznavanjem agrikulturne tehnologije koju mi ovde još nemamo. Stavropoljski kraj spreman je da smesta prihvati između 30 i 50 familija. Ja mislim da su oni za nas blagosloveni”, citiran je u štampi Polubojarenko, ruski domaćin ovih gostiju.

Polubojarenko je izjavio da “već postoji plan za naseljavanje u okolni Stavropolja približno 500 porodica s njihovim sopstvenim stočnim fondom”.

Rusija ima 43 miliona hektara neupotrebljene obradive zemlje, saopštio je funkcioner.

“Petnaest hiljada Bura želi da se preseli u Rusiju”, rekao je. Sada predstoji odlazak jedne ruske delegacije u Južnu Afriku “da s burskom zajednicom razradi detaljniji plan”.

Bursko-ruska priča obećava dalje epizode.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...