Novi francuski kapitalizam – preko leševa do većeg profita

Aleksandar Manić

Vrednosti današnjeg francuskog privrednog sistema svode se isključivo na zaradu i rentabilnost, bez ikakvog obaziranja na ljude, njihovo zdravlje i živote
(Uprava pariskog Diznilenda, svojim neljudskim menadžmentom odvela je više osoba do depresije i samoubistva)

Psihičko zlostavljanje na poslu kažnjivo je po francuskom zakonu i obično je da za to odgovaraju neposredni nadređeni u hijerarhiji. Odlukom dvoje sudija, međutim, 12. juna, za psihičko zlostavljanje su optuženi Didije Lombar, bivši generalni direktor preduzeća Frans Telekom (danas Oranž), Luj-Pjer Ven, zamenik generalnog direktora i Olivije Barbero, direktor za ljudske resurse.

Troje optuženih su se nalazili na samom vrhu piramide vlasti u francuskom gigantu i sudije ih terete za "organizovano psihičko zlostavljanje u čitavom preduzeću". Takva strategija dovela je do degradacije uslova rada i komunikacija u okviru preduzeća, što je prouzokovalo čitavu seriju od 35 samoubistava na kraju prve decenije ovog veka.

fra-telekom-prot-

Protesti zaposlenih u Telekomu posle serije samoubistava uzrokovanih organizovanim zlostavljanjem od strane uprave preduzeća

"Moda samoubistava", po generalnom direktoru

Prema mišljenju sudija, Didije Lombar je osmislio psihičko zlostavljanje zaposlenih, jer je u dogovoru sa finansijerima trebalo da, na bilo koji način, smanji platnu masu i poveća novčani tok za 7 milijardi evra. Naime, državno preduzeće je bilo pred privatizacijom, pa su finansijeri, zainteresovani za sopstvenu zaradu, rešili da upotrebe najtvrđe metode.

Između 2008. i 2010. godine, Didije Lombar je isplanirao otkaze i odlaske 22 hiljade zaposlenih u preduzeću, naglasivši da će otpuštanja da se obave "ili kroz vrata ili kroz prozor". Potom, 10 hiljada zaposlenih je moralo da promeni svoju specijalnost i da se bavi drugim poslovima za koje nisu bili obučeni, ili su morali da obavljaju svoj posao na drugim mestima u Francuskoj, potom su bivali izolovani i kinjeni...

Pritisak izvršen na zaposlene doveo je do velikih poremećaja koji su prouzrokovali depresivno stanje i čitavu seriju samoubistava. Svojevremeno, na pitanje novinara o ovim nesrećnim prilikama, generalni direktor je cinično rekao da je u preduzeću trenutno "moda samoubistava". Zbog previše negativnog publiciteta u medijima, plan finansijera je napušten, a nekoliko goidna kasnije, pokrenut je postupak protiv direktora preduzeća.

fra-telekom-lobard-s

Didije Lombar, bivši direktor francuskog Telekoma, optužen za organizovanje psihičkog zlostavljanja zaposlenih

Francuska Pošta – više od 50 samoubistava

Francuski Telekom nije izolovan slučaj u Francuskoj, nego je deo novog sistema koji je uspostavljen neposredno posle velike ekonomske krize 2008. godine. Naime, velika preduzeća su u neprekidnoj potrazi za profitima koji trebaju da donesu što veće dividende finansijerima. Francuska Pošta, odmah posle francuskog Telekoma, ušla je u istovetan sistem zlostavljanja zaposlenih, što je dovelo do čitave serije samoubistva – više od pedeset.

Fracnuska Pošta, državno preduzeće, pripremalo se 2010. godine za privatizaciju, a finansijeri su tražili profit. Znajući da Pošta, zbog drugih sredstava komunikacije, godišnje gubi 500 miliona evra, finansijeri su predložili trenutne reforme i promene u preduzeću. Tražeći nove formule, direktori Pošte su vršili neprekidne i munjevite reorganizacije, smanjivali su broj zaposlenih, povećavali su radne zadatke, tražili polivalentnost, ali nisu vršili nikakve pripreme, niti neophodna dodatna obučavanja personala.

Najvažnije sredstvo za reorganizaciju bile su kompjuterske statistike koje nisu uzimale u obzir ljude i stvarne okolnosti. Šefovi i menadžeri, čiji je broj porastao, mehanički su primenjivali statističke proračune na sve manji broj radnika. Takva uprava je dovela do katastrofalnih prilika u preduzeću u kome je nestao dijalog između menadžera i zaposlenih. Pritisci na zaposlene u Pošti dospeli su do tako visokog stepena, da je tokom 2015. i 2016. godine samoubistvo izvršilo više od 50 zaposlenih.

Sasvim očekivano, uprava Pošte je negirala ikakvu vezu između novog, neljudskog menadžmenta i novonastalih prilika psihičkog zlostavljanja zaposlenih. Mada se sve završavalo preko advokata, direktori su za medije izjavljivali da su prilike složene, ali da uprava čini sve da zaposlenima pomogne pri promenama.

Uprkos svim istragama, niko od direktora francuske Pošte nije bio optužen za organizovano zlostavljanje zaposlenih i dovođenje u pitanje njihovog zdravlja i života zbog veće zarade i rentabilnosti.

fra-posta-s

Zaposleni u Pošti platili su životima da bi preduzeće ostvarilo veće profite

Psihičko zlostavljanje kao novi menadžment

Vrlo slične prilike su, 2009. i 2010. godine, zadesile i francuski Biro za nezaposlene. Ova državna agencija bila je reformisana, a veliki broj ljudi je gurnut ili u penziju ili prema drugim delatnostima. Smanjenim kapacitetom, u novim uslovima i bez dodatne obuke, zaposleni su morali da tretiraju tri do četiri puta više dosijea nego ranije.

Pritisak hijerarhije toliko je narastao, da zaposleni u Birou više nisu imali vremena da prouče sve slučajeve, nego su ih samo knjižili. Cilj uprave ove državne agencije bio je da se sa Biroa izbaci što veći broj kandidata za novčanu pomoć i da se tako smanje troškovi. Neki od zaposlenih nisu izdržali ovakve prilike te su, preopterećeni i depresivni, izvršili samoubistvo, ostavljajući iza sebe poruke u kojima su optuživali radno okruženje.

Tokom 2010. godine u Diznilendu, pored Pariza, nekoliko zaposlenih je izvršilo samoubistvo jer ovo američko preduzeće upotrebljava neljudske metode menadžmenta čiji je jedini cilj bio (i ostao) povećavanje rentabilnosti. Slično se dogodilo i u lancu velikih prodavnica FNAC u 2011. godini. Direktor jedne filijale izvršio je samoubistvo, ostavivši iza sebe opširno pismo u kome je ovbjasnio da više nije mogao da trpi presiju hijerarhije koja je tražila sve veće zarade i da više nije mogao da izdrži prenošenje te presije na svoje podređene, što je učinilo da su uslovi za rad postali nepodnošljivi za sve.

U fabrici proizvodjača automobila Reno, 2013. godine, jedan mehaničar se obesio, jer više nije mogao da trpi pritisak i ucenjivanje direkcije. Naime, on se usprotivio jednom od planova reorganizacije čiji je cilj bio veća rentabilnost i zarada za akcionare, što se nije dopalo hijerarhiji. "Hvala Reno", napisao je on u oproštajnom pismu naslovljenom Karlosu Gonu, generalnom direktoru grupe, "Hvala za sve ove godine pritiska i ucenjivanja; gde pravo na štrajk ne postoji. Ne protiviti se, inače... Strah i nesigurnost pred budućnošću su dobra sredstva za borbu, izgleda. Karlos, objasnićeš to mojim ćerkama."

renault-karlos-gon-

Karlos Gon, direktor Renoa

Zakonska zaštita zaposlenih samo na papiru

Didije Lombar, nekadašnji direktor francuskog Telekoma, optužen je za zloupotrebu čitavog preduzeća i odveden na sud, ali 2007. godine, u trenutku kada je započeo organizovano zlostavljanje zaposlenih, bio je nagrađen Legijom časti. Odmah potom, 2008. godine, kada su se desila prva samoubistva, on je dobio nagradu za "Inovacije u menadžmentu". Danas, Lombar je penzioner sa godišnjim primanjima od više stotina hiljada evra, koga uopšte ne brine ishod sudskih događanja.

Može se zaključiti da se zakonska zaštita zaposlenih, u Francuskoj, sve manje primenjuje u stvarnosti. Istovremeno, nove vrednosti današnjeg francuskog privrednog sistema svode se isključivo na zaradu i rentabilnost, bez ikakvog obaziranja na ljude, njihovo zdravlje i živote.

Neophodno je podsetiti da čelnike gigantskih francuskih preduzeća sačinjavaju finansijska i tehnokratska elita, formirana u najboljim školama gde su diplomirali i mnogi političari. Finansijeri i političari redovno saradjuju, pa kada neko od generalnih direktora bude optužen za privredni kriminal, suđenje se često razvlači u nedogled, sve dok se ne dođe do čarobne formule – oslobađanje od optužbe zbog nedostatka dokaza.

Dolaskom Makrona na predsedničku funkciju, prilike za finansijsku elitu, u Francuskoj, bitno su se poboljšale, dok su zaposleni postali izloženiji zloupotrebi nego u zadnjih pola veka. Naravno, ne treba da se zaboravi da je Makron postao predsednik na legalan i demokratski način.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...