Šta bi tek bilo da je atentator imao prigušivač?
Dosetila se Hilari Klinton i rasplamsala političku raspravu o kontroli nad nabavkom oružja, dok Tramp ćuti "zbog nacionalne žalosti"
(Las Vegas, 04.10.2017 - cveće i sveće za žrtve masakra u Las Vegasu)
Pitanje zaista stoji - šta bi tek bilo da je atentator Stiven Padok (Stephen Paddock) imao prigušivač? Postavila ga je Hilari Klinton (Hillary Clinton), nesuđena prva žena - predsednik SAD. Možda se zbog toga sada Padok prevrće u grobu ("kako se toga nisam setio?") jer bi time verovatno postao najefikasniji inidividualni ubica u istoriji sveta, ali je zato Hilari poentirala i demonstrirala koliki ima politički IQ (bar kad se tiče masovnog ubijanja). No, nije propustila ni priliku da upozori da je Nacionalna asocijacija držalaca oružja (NRA) - moćna lobistička organizacija, bliska republikancima, nedavno počela da lobira da se liberalizuje nabavka prigušivača...
Ovim povodom oglasili su se, gotovo s likovanjem, predstavnici federalne države Kalifornije koja je najdalje otišla u restrikcijama kupovine, nošenja i upotrebe oružja, i pozvali vlasti iz drugih država da se upoznaju s kalifornijskim propisma kao uzorom. Nedavno je, inače, već je počela kampanja da se svima Amerikancima koji imaju oružje omogući da slobodno sa oružjem putuju i rukuju njim i u drugim državama, dakle potencijalni atentatori mogu mirno i zakonito i u Kaliforniju, bez brige zbog lokalnih propisa.
Washington, 04.10.2017 - izjava za novinare američkog predsednika Donalda Trampa u Beloj kući, uoči puta za Las Vegas gde će sa suprugom Melanijom posetiti osobe ranjene u napadu na muzičkom festivalu u tom gradu
Predsednik Donald Tramp (Trump) povukao se iz javnosti po objavljivanju nacionalne žalosti i pozvao naciju na "jedinstvo i mir". Priznao je, ipak, da se nekavim merama u pogledu legislative o kontroli oružja može "kasnije na miru razgovarati", mada nikakvu meru ni on ni drugi republikanci nisu naznačili. A demokrati u horu ponavljaju da se restrikcije moraju hitno preduzeti kao da nikada u istoriji nisu vladali ovom zemljom i nisu nimalo krivi za ovakve masakre.
U svakom slučaju, posle ovoga ostaje pitanje koliko Amerikanaca, nedužnih prolaznika, treba da pogine u nekom atentatu (sličnih je već dosta bilo) pa da se ovo pitanje ozbiljno uzme u razmatranje i rešavanje što je, mora se priznati, započeo prethodni predsednik Barak Obama ali u tome, u svom stilu, nije daleko otišao. A i da ne govorimo o nedužnim građanima drugih država sveta koji je su u svojim zemljama poginuli od nekontrolisanog i lakog potezanja američkih obarača što je izgleda neporavljiva osobina samozvanog "svetskog policajca".
