Uređivanje jevrejskog groblja u Varšavi

Mladi dobrovoljci iz desetak evropskih zemalja, opremljeni sekirama, grabuljama i drugim baštovanskim alatom čiste ovih dana najveće jevrejsko groblje u Evropi koje je nekoliko decenija bila zapušteno i ničija briga.

"Na samom ulazu u groblje jesu dosta dobro održavane aleje i očuvani grobovi ali ostali, veći deo groblja liči na džunglu! Tu je sve zaraslo u korov i drveće koje je tu izraslo posle II svetskog rata", izjavio je agenciji AFP skaut Stanislav Knapovski (Knapowski) iz Poznanja. S njim radi i oko šezdeset drugih mladića i devojaka iz desetak evropskih zemalja, osim iz Poljske, uglavnom, Španaca, Danaca, Nemaca, Finaca i Belorusa.

Groblje svedoči o veličini jevrejske zajednice koja je nekada živela u Varšavi. Osnovano je 1806, a prostire se na 33,5 hektara površine. Tu je sahranjeno oko 250 hiljada ljudi, uglavnom pripadnika varšavske jevrejske elite, objašnjava direktor ovog groblja Pžemislav Špilman (Przemyslav Szpilman).

Godine 1939. Jevreji su u Varšavi, koja je imala oko 1,2 miliona žitelja, činili oko 30 posto populacije. U celoj Poljskoj je bilo oko 3,2 miliona Jevreja, od kojih je svega 200 do 300 hiljada preživelo holokaust.

Posle Drugog svetskog rata većina preostalih poljskih Jevreja su emigrirali. Poslednji talas emigracije bio je posle antisemitske kampanje tadašnje poljske vlade 1968.

Danas je jevrejska zajednica mala i slaba. Svega oko sedam hiljada osoba su članovi tridesetak židovskih organizacija, a u Poljskoj, kako se procenjuje, živi još i nekoliko desetina hiljada Poljaka jevrejskog porekla.

Sličnu sudbinu je imalo i jevrejsko groblje. Tokom rata je bilo deo geta, a nacisti su deo groblja i uništili.

"Tek posle pada komunizma 1989, s oživljavanjem zamrle jevrejske zajednice u Poljskoj, počelo je bar delimično neko staranje za ovo groblje. Danas groblje funkcioniše i godišnje se u njemu sahrani oko 20 osoba", nastavlja priču Špilman.

"Židovska zajednica činila je veoma važan deo Varšave, i imala veliki uticaj na život glavnog grada. Naša je obaveza da se za ovakva mesta postaramo. Utoliko više što sada ova zajednica nema ni finansijska sredstva ni dovoljno ljudi da bi se za groblje pobrinula", kazala je jedna 18-godišnja studentkinja iz Varšave.

S radnim rukavicama i velikim baštenskim makazama mladi odstranjuju šiblje i razni korov koji je potpuno prekrio mnoge grobove i proširio se čak i na drveće.

"Ovog leta smo dobrovoljnim radom uspeli da u potpunosti očistimo skoro tri hektara groblja", izjavila je Aleksandra Vašakova (Waszakova) iz Fondacije za kulturno nasleđe koja je organizovala ovu akciju zajedno sa nevladinom organizacijom Sivil servis internešnel (Civil Service International) i njenim poljskim partnerom Svet je jedan.

"Drveće šteti grobovima, duboko korenje ih izvaljuje. A i zbog vegetacije groblje je veoma vlažno što, takođe, šteti kamenim grobovima", dodaje ona.

Ovaj projekat je započet pre tri godine i nije jedini. Projekat je "rođen" preko fejsbuk komunikacije, i redovno jednom mesečno u uređivanju ovog groblja, učestvuje izmedju deset i 30 osoba iz Varšave. Na sličan način se uređuju i druga jevrejska groblja u Poljskoj, na primer, krakovsko i lođsko.

"Neke zanima jevrejska kultura, drugi tu imaju sahranjene pretke", kaže ovim povdom pisan Jacek Dehnel.

Direktor varšavskog groblja Jevreja ocenjuje da je dosad urađena samo četvrtina posla.

"To je dugotrajan posao, za više decenija, Nadam se da ću doživeti da se dovrši", zaključio je on.