„Glupa Poljakinja“ – razlog za samoubistvo poljske tinejdžerke u Engleskoj

Šesnaestogodišnja Dagmara Pžibiš (Przybisz), koja je živela sa svojim roditeljima u engleskom gradiću Redrut, blizu Kornvola žarko je želela da postane fotografkinja. Uprkos tome, ona je pre dva meseca izvršila samoubistvo - obesila se u školskom toaletu. 

Policija je tokom istrage, kako piše britanski list Telegraf (Telegraph), utvrdila da je ova mlada Poljakinja već duže vremena zbg svog porekla imala sukobe s nekoliko svojih školskih drugarica koje su joj upućivale ksenofobne uvrede. Ovaj slučaj ima veliki pubicitet, ne samo u Britaniji, nego i u Evropi, posebno zemljama iz kojih potiče najviše imigranata na Ostrvo, iz Poljske, Češke i Slovačke.

O tim svojim problemima ona se poverila svojoj majci Evelin (Eweline) i mladiću s kojim je bila bliska.

Vređanje u školi

"Dagmara je često pričala o tome kako su je u školi vređali i kakve je ružne stvari tamo doživljavala", citira list Evelin Pžibiš. Shvatila je da Dagmara najviše problema ima sa jednom školskom drugaricom koja je je stalno naziva uvredljivim imenima.

Najteži incident se, prema majci, dogodio dva-tri dana pre tragedije. Ona nije sasvim sigurna da su ti incidenti imali ksenofobnu pozadinu ali su, kako je dodala, Dagmari drugarice govorile da je "Stjupid Polka" (Stupide Polka tj "Glupa Poljakinja"). Majka smatra da je na njenu ćerku teži uticaj imalo šikaniranje uopšte nego sama ksenofobija.

Dečko Dagmare, Luis (Lewis) Simpson, koji je godinu dana stariji od nje, otvoreno je rekao da mu je Dagmara govorila o tome kako su se loše prema njoj odnosile školske drugarice i da je to nju pogađalo.

Tokom istrage, čiji su nalazi saopšteni u sudu u Kornvolu, nije ostao sakriven ni slučaj koji se dogodilo samo jedan dan pre nego što se Dagmara ubila. Na jednom školskom času ova devojka se toliko razljutila zbog toga što su se njoj smejale drugarice da je udarila pesnicom u zid i povredila ruku. Po nju je potom došao stric Tomaš (Tomasz) da je odveze u hiruršku ambulantu. Usput su, kako je isričao stric, naišli na devojke u uniformama Dagmarine škole a Dagmara ga je pitala: "Možeš li da ih pregaziš?". On to, kako kaže, tada nije uzeo ozbiljno.

Očaj bez najave

Stric je izjavio, takođe, da ga je Dagmara zvala na dan kada se ubila, rano ujutro, oko šest sati, i rekla da je uzela "neke praškove". Potom je s njom u kući razgovarao i njen otac koji nije primetio nikakve znake da je „uzela nekakve praškove”.

"Da smo išta primetili, moja supruga i ja bi smo je odvezli kod lekara ili je ostavili kući", kaže otac Jedžej (Jedrzej) Pžibiš.

Predstavnik škole Pul akademi (Pool Academy) tvrdi da ništa nije znao o ksenofobnim ponašnjima prema Dagmari.

"Ako je takvih pojava uopšte bilo, bile su veoma retke". U prilog tome ide izjava nastavnice u školi Suzane (Susan) Kent.

"Koliko znam, Dagmara nije o problemima s ksenofobijom govorila ni sa mnom ni sa bilo kim drugim", ali je primetila da je ova devojka nekoliko puta imala modrice. Ostali nastavnici opisuju Dagmaru kao prijateljski raspoloženu, srećnu i sportski orijentisanu osobu. Često je, međutim, bila u stresu od pismenih testova i bojala se da se kod nje ne pojavi disleksija (poremećaj sposobnosti čitanja ili razumevanja pročitanog - prim ML). 

Porodica Pzibišovih ima još jednu, mlađu ćerku koja ide u lokalnu osnovnu školu u koju je išla i Dagmara. Obe su tamo brzo naučile engleski ali su, kako piše "Telegraf", bile "prva poljska deca koja su u tom mestu išla u školu".

Posle ovoga što se dgodilo sa Dagmarom i bregzitom možda će biti i -  poslednja.