Pariski muzej erotike na aukcijskoj prodaji

Aleksandar Manić, Pariz

Pretpostavljajući da je naša najerogenija zona mozak, pariski Muzej erotike od 1997. godine do prošlog meseca, govorio je o seksu na različite načine, stimulišući maštu
(foto, Bivši Muzej erotike u Parizu)

U nedelju 6. novembra, u Parizu, održana je aukcijska prodaja celokupne kolekcije upravo zatvorenog Muzeja erotike koji se nalazio na bulevaru Kliši, na par stotina metara od Mulen Ruža. Vlasnici, Alan Plime i Žo Kalifa, odlučili su se na ovaj korak, pre svega, zbog pada broja posetilaca sa deset hiljada na dve hiljade mesečno. Potom, oni nisu uspeli da obnove ugovor o zakupu zgrade pod povoljnim uslovima, te je dve hiljade predmeta stalne kolekcije muzeja ponudjeno na prodaju, pojedinačno ili grupisano, po cenama od 30 do 10.000 evra.

U sali, tokom prodaje, prisustvovalo je dve stotine osoba, a telefonom je licitiralo stotinak kupaca. Kolekcija je prodata za 450 hiljada evra, što je prevazišlo procene za tri stotine procenata. Najskuplji predmet bila je velika bronzana skulptura anonimnog autora prema Rodolfu Bucaciju, kompozicija žene i robota u ljubavnom zagrljaju (38.160 evra), potom jedan bareljef Salvadora Dalija (20.608 e), kao i jedna slika strip autora Aleksa Varena (13.524 e). Crteži Volanskog, karikaturiste i ilustratora, poginulog u atentatu na redakciju nedeljnika Šarli ebdo, prodavali su se odlično, a karikatura vezana za Muzej erotike, procenjena na 1.500 €, otišla je za rekordnu sumu od 11.592 evra.

muzej-erotike-postavka-

Nekadašnja postavka muzeja

Mozak kao erogena zona

Slike, skulpture, upotrebni i ukrasni predmeti, komadi nameštaja, fotografije i dokumenti koje su vlasnici skupljali više od tri decenije, bili su, većinom, izradjeni tokom 19. i 20. veka. Odbacujući pornografiju bez vrednosti i fetišizam bola, muzej je nudio stalnu kolekciju prikupljenu u Africi, Aziji, Južnoj Americi i Okeaniji: japanske grafike, tajlandske falusoidne amulete, kineske flašice za duvan dekorisane erotskim scenama, afričke demone ogromnih penisa, falusoidne amulete upotrebljavane za bacanje čini, ekvatorske figurice od pečene zemlje iz pretkolumbijskog perioda, peruanske statue iz 6. veka…  Ujedninjujući heteroklitne predmete bez većeg muzejskog pristupa, kustosi su vrlo prirodno ukazali na promenu senzibiliteta u raznim epohama.

Pretpostavljajući da je naša najerogenija zona mozak, pariski Muzej erotike od 1997. godine do prošlog meseca, govorio je o seksu na različite načine, stimulišući maštu.

muzej-erotika-peru-s

Kolekcija erotskih predmeta iz Perua

- Veliko je zadovoljstvo prikazivati ono što je bilo skrivano i zabranjivano   kaže Alen Plime, bivši porno glumac, osnivač muzeja i suvlasnik kolekcije – želja nam je bila da na taj način prekinemo preteranu dramatizaciju seksualnosti.

Muzej erotike, jedini u Francuskoj, nalazio se sred čuvenog Pigala, kraja nekada znanog po prostituciji, a danas po striptiz klubovima. Za razliku od ovih, pomalo mračnih ustanova, nekadašnji porno teatar bio je pretvoren u muzej na sedam nivoa, nudeći rasterećenu i dovitljivu istoriju ljudske seksualnosti.

stolica-erotika-s

"Falusna stolica" Alen Roz Kuna i crtež Žorža Volanskog (11.592 €)

Fotografije i dokumenti

Stalna kolekcija muzeja bila je sačinjena i od velikog izbora dokumenata posvećenih istoriji pariskih javnih kuća od 1880. do 1946. godine, kada su ove ustanove bile zatvorene dekretom. Fotografije su pripadale Robertu Mikelu zvanom Romi, piscu, novinaru i kolekcionaru erotike. Iz te kolekcije, na aukciji su prodate dagerotipije i fotografije čuvenih kurtizana Lijan de Puži, Kask d'Or, La Bel Otero, Kleo de Merod koje su radile u javnoj kući "Šabane", kod Madam Keli, u jednom od najluksuznijih "salona za druženje" s kraja 19. i početka 20. veka. Klijenti bordela "Šabane" bili su najznačajniji ljudi tog vremena, a među njima i engleski kralj Edvard VII. On je dolazio zbog Lijan de Puži, a za njega je bila i načinjena posebna komplikovana stolica koja je omogućavala vođenje ljubavi sa više partnerki u isto vreme. Inače, "Šabane" je duže vreme bio stalna adresa poznatog slikara Tuluz-Lotreka.

Zanimljiv deo čine i nemi porno filmovi snimljeni izmedju 1920. i 1930. godine: "Trio", "Šofer", "Samoća", "Gospodin je zvao"... "Gospođina soba" i "Sveštenikov blagoslov" snimljeni su 1925. godine po narudžbini španskog kralja Alfonsa XIII, dede Huana Karlosa. Restaurirani u francuskoj Kinoteci pre desetak godina, ovi filmovi su tehnički siromašni i sa malo "akcije", međutim poseduju šarm starinskih fotografija.

muzej-robot-erotika-s

"Tehno-ljubavnik", Anonimni autor prema Rodolfu Bucaciju, bronza (38.160 €) i "Grudi Mona Lize", Aleks Varen (13.524 €)

Potrošačko društvo i seks

Zatvaranjem Muzeja erotike i aukcijskom prodajom kolekcije nije nestala samo jedna od nezaobilaznih ustanova Pariza, nego se jasno videlo da erotika ništa ne znači savremenom društvu u kome je pornografija sveprisutna, pre svega, zbog svoje predvidljivosti.

Pornografija savršeno predstavlja naš potrošački svet, jer velikom brzinom stvara želju, da bi je još većom brzinom zadovoljila. Za razliku od pornografije, erotika traži vreme, voli čekanje, dopušta da strast lagano obuhvati dušu i telo, te da se želja podeli kroz praznik čula. U potrošačkom svetu seksa nema se vremena za druge, a sopstvene strasti zadovoljavaju se najvećom mogućom brzinom, da bi potrošnja mogla da se nastavi. O tome je, jednog beogradskog jutra, tačno u 7 časova i 15 minuta, govorio i strašni Duško Radović:

"Ljubav je velika smetnja seksu. Seks ne može da čeka, a ljubav traži da se sve obrazloži i objasni: i da li me voliš, i koliko me voliš, i šta moje najviše voliš, i da li ćeš me voleti kao što me sada voliš, i da li si nekoga voleo više od mene? Toliko ljubavi seks ne može da podnese i najčešće odustaje."

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...