Udar na češke porodične budžete i pogrebništvo u regionu

Nema više sahrane mufte! Bar ne u Češkoj, u kojoj je sahrana bila dosad, verovatno, najjevtinija na svetu. Naime, u ovoj zemlji, poznatoj, između ostalog, po tome što se ogromna većina pokojnih kremira, i to, uglavnom, u  papirnim sanducima, takvi "kovčezi" moraće da imaju najmanje pet slojeva "radi dostojnijeg  postupanja s mrtvima", kako je obrazloženo u uredbi iz nadležnog ministarstva. Dosad se oko toga u ovoj zemlji nije pravilo pitanje. (Ako neko nije znao, a možda je i bolje da ne zna, klasični drveni mrtvački sanduci kod nas koštaju oko 15 hiljada dinara, a u Češkoj bar dva puta više...)

Ako smo, možda, ovim tekstom nekom dali poslovnu ideju, ograđujemo se od toga i predlažemo da svaki građanin, kad dobije ličnu kartu, treba da se opredeli o tome kako želi da bude sahranjjen a konvezrija tj promena stava bi morala da bude dosta skupa, kao i da se zavede zabrana uvoza papirnih kovčega (faktički bezočne imitacije klasičnog). 

Mera je zaista drastična. Dosad su, naime, u Češkoj bili dozvoljeni i mrtvački pokrovi, faktički, u samo jednom papirnom omotu…

Česi, koji su, verovatno, najatestičkiji narod na svetu, još dosta davno su prihvatili praksu kremacije mrtvih, koja nije zabranjena ali ni odobrena ni u pravoslavnom ni u katoličkom svetu, mada su, istini za volju, neki srpski pokojnici još pre II svetskog rata uz pomoć društva Oganj, tj filijale tog društva iz Praga, odlazili na drugi svet, recimo tako – u vidu pepela, za koje se još uvek ne zna kako će tamo biti primljeni).

Češkim krematorijuma (u kojima se zbog jevtinoće spaljuje i veliki broj Poljaka, Nemaca, Slovaka i Austrijanaca... i koriste papirni sanduci) preti slom.

Da je živa porodica Topalovic iz filma "Maratonci...", mislimo da bi u tome imala dobru šansu, kao i obećajavajuću konjukturnu situaciju u regionu...