Šešelj pa Šešelj
Čovek koji je bio u stanju da sedi u zatvoru 12 godina, čovek koji je i ranije robijao u Zenici, čovek čije su knjige bile zabranjivane, čovek koji ne mora ali namerno sablažnjava finu javnost svojim naslovima tako da i pametnog nasmeje, čovek koji ume da drži jezive govore a da pri tom bude hladan, da uzburka tuđe ali ne i svoje strasti…
(foto, Vojislav Šešelj)
Već se nekoliko dana srpska javnost zabrinuto bavi oslobađajućom presudom Vojislavu Šešelju, bavljenje se svodi na ogorčenost na Haški sud.
Svetu trebaju ekstremi ali Šešelj nije ekstrem, istina, on ima vanredan dar da mobiliše ekstreme sa svih strana, da od običnih nezadovoljnika napravi ekstreme i da sve to radi – ukoliko je potrebno. A šta je sad potrebno? Da se sud urotio da Vučić ostane na vlasti, uz pomoć Šešelja kao starog strašila, zvuči paranoidno. A i netačno, on bi ostao na vlasti, oslabljen ali na vlasti, sa Šešeljem i bez njega.
Da se Srbija svađa s regionom - moguće je da je to ptrebno? Region se ionako ponaša kao da je Srbija, a ne Hag, oslobodila Šešelja optužbi i naljutio se (region) na Srbiju. To je očekivano nezrelo ponašanje, u ovo vreme kada sve liči na kampanju čak i kada nema kampanje (kao u regionu). Ovo je vreme kampanja na Balkanu.
Kao da je Srbija oslobodila Šešelja optužbi a ne Haški tribunal
Kao da je znao da će biti oslobođen?
U Sarajevu i u Zagrebu sede ekstremi, naslednici stranaka koje su vodile rat. U Beogradu takođe, ali kao da su naši ekstremi malo zakazali, ne može čovek da ih uhvati ni za glavu ni za rep, tokom jednog dana daju 100 (sto) oprečnih izjava i možda bi regionalne ekstreme bolje animirao Šešelj, čime se dobija – šta?
Niko, nijedan analitičar niti pravnik, ne bave se krivicom i činjenicom da ona nije dokazana – ali to je normalno. U nevinost/krivicu niko ne ulazi niti je to tema kojom se bavi Haški sud, on se bavi politikom. A tema je uvek, o kome god se radilo – zašto baš on i zašto baš sad? Baš sad, usred kampanje u Srbiji, usred ovoga ili onoga… I to je normalno. Jer u pravo i pravdu Haškog suda ne veruje više ni sam sud, ne prave se da veruju ni njegove sudije.
Šešelj je sa svoje strane prilično hladno primio vest o oslobađanju od optužbi. Kao da je znao ili da mu je savršeno svejedno. U tom smislu on jeste ekstreman, kao i mnogim drugim prikazivanjima u javnosti. Ali, ideološki ekstremizovan nije, on čovek nije čak ni nacionalista. Kao na nekom čudnom zadatku, koji često deluje opskurno kao izvršilac ovog nedokučivog zadatka, Šešelj mirno priča za medije, bez strasti izlazi na bine na svojim mitinzima, bez pardona učestvuje u rijaliti programima i ništa mu nije problem. Sve deluje potpuno besmisleno (možda i jeste) i sve deluje začudno, čovek se pita – šta radi ovaj čovek. Na sve, nije glup nego naprotiv. To opet ne znači da je pametno ono što radi.
Dosta će ljudi glasati za Šešelja, to je činjenica
Mi ostajemo u kazamatu
Sve vezano za njega zaista deluje sumanuto, baš kao i potezi i ponašanje njegovih učenika. Čovek prestane da prati šta rade i govore, ne pokušava da razume zašto neko to radi i odakle mu te ideje i da li je zaista bitno. Da li je bitno hoće li ući u parlament (hoće svakako), da li je bitno šta će tamo raditi, da li je uopšte važno što na njega region reaguje kao da su svi zaista sišli s uma, da li je bitno što Hrvatska reaguje kao da ga je baš Srbija oslobodila a ne Hag - verovatno nije bitno. U ovom balkanskom vilajetu on je tek zabavljač surovih pošalica, a ceo vilajet bitan je baš koliko i delovanje jednog Šešelja. Svejedno je.
Ili, ukoliko nije svejedno, onda taj neko ko jeste bitan, želi Balkan ekstrema, nema veze da li je to zapaljivi levi Cipras ili ostaci HDZ u Hrvatskoj, Izetbegović mlađi u BiH, krimi-Kosovo ili neki bukač u Srbiji koji neće biti na vlasti ali svakako može da posluži kao zanimljiva opozicija.
Mi, svejedno, ostajemo u nekom drugom „kazamatu“, kalkulišemo koliko će SNS izdržati na vlasti, ko je sledeći, jasno nam je da alternativa ne postoji i da je opozicija nikakva i rasturena. Ipak, SNS će nakon ovih izbora biti slabiji, kult ličnosti vođe uzdrman, ljudi malo više zagledani u svoj džep nego u TV ekran.
Sve to, opet, nema veze sa Šešeljem a za šta će on poslužiti, ako za bilo šta posluži, znaju samo on i dragi Bog. Dosta će ljudi glasati za njega, to je činjenica, ne jer imaju pojma o njegovim idejama nego jer za njih predstavlja pobedu Srbije nad Haškim tribunalom. Glasaće za simbol, ljudi koji su isuviše mladi da bi ga se uopšte sećali, glasaće stari, glasaće cinični, glasaće oni kojima je dosta bede i neće ni razmišljati, kao što uglavnom i ne razmišljaju dok glasaju. On im je nekako blizak, a i naravno da se dosetio socijalne retorike. Opet, za njega neće glasati dovoljno da bi mu se dala vlast u ruke. Njegova „vlast“ biće u tome da ovu tužnu opoziciju dodatno rasturi i privuče revoltirane kojih je mnogo više nego pred prethodne izbore i više ih je ih dana u dan.
Ko je zaista Šešelj to verovatno ni đavo ne zna. Čovek koji je bio u stanju da sedi u zatvoru 12 godina, čovek koji je i ranije robijao u Zenici, čovek čije su knjige bile zabranjivane, čovek koji ne mora ali namerno sablažnjava finu javnost svojim naslovima tako da i pametnog nasmeje, čovek koji ume da drži jezive govore a da pri tom bude hladan, da uzburka tuđe ali ne i svoje strasti… Ko bi ga zaista znao šta je to.
