Kineska Nova godina: sreća pet majmuna

„Želim vam sreću i blagostanje: daj mi crvenu kovertu“, ova fraza za kinesku Novu godinu, koja ovoga puta počinje 8. februara, koristi se kada čestitate nekom od koga očekujete „srećan novac“. Međutim, ispašćete drski ili smešni ako to kažete strancima ili pozananicima iz formalnog okruženja.

Kineski predsednik Si Đinping je posetio i doneo novogodišnje poklone seljanima jedne od najstarijih revolucionarnih baza u Jinggang planini u istočnoj kineskoj provinciji Jiangki 2. februara 2016. godine

Običaj „crvenih kovertića“

Ovaj zanimljiv pozdrav ipak je rezervisan za decu, tinejdžere i nazaposlene juniore koji, po kineskoj tradiciji, dobijaju novac u crvenim paketićima od roditelja i rodbine. Crvene koverte daju za kinesku Novu godinu i poslodavci zaposlenima (kao novogodišnji bonus), ali je tom prilikom razmena dobrih želja mnogo formalnija.

Za kinesku Novu godinu, ili Festival proleća daruje se milijardu crvenih koverata, a običaj počiva na narodnom predanju da se u novogodišnjoj noći pojavljivalo čudovište po imenu Sui koje bi dolazilo da straši decu dok su ona spavala. U jednom domaćinstvu roditelji su detetu dali osam novčića da se igra kako ne bi zaspao. Ali detetu se ipak prispavalo. Onda su roditelji umotali kovanice u crveni papir i stavili detetu pod jastuk. Kada je Sui došao i pokušao da dodirne dete, kovnice su jako zasvetlele i uplašile čudovište. Od tada, crvene koverte se daju deci da bi ona bila bezbedna i srećna.

U savremenoj Kini, koja je doživela vrtoglavi ekonomski razvoj, koverte imaju mnogo više od osam kovanih novčića, a razvojem internet mreže mogu se naručiti ili poslati i e-mail poštom.

Aplikacija za slanje i primanje "crvenih koverata" pojavila se 2015. godine i ubrzo postala najpopularnija novogodišnja aktivnost među mladima. Mnogi mladi ljudi provode uz ovu aplikacija za zabavu većinu svog novogodišnjeg prazničnog vremena u razmeni sajber novca preko crvenog omotača.

Kostimi i maske za doček Godine majmuna koji simbolizuje mudrost, zdravlje i sreću

Novogodišnja želja: 81 vrsta kreativnog umeća

Za čestitanje predstojeće Godine majmuna može se upotrebiti i jedna zanimljiva fraza, da se osobi kojoj se čestita poželi ostvarenje pet vrlina ovog horoskopskog znaka. Bukvalno, fraza glasi „u ovoj godini majmuna, dajem vam pet majmua“, i onda se nabraja: genijalnost, zdravlje i sreća, sloboda i bogatstvo, veselost, inteligencija i duhovitost.

Još je interesantnija čestitka u kojoj se u Godini majmuna izrekom poželi „napraviti salto od 9.000 kilometara, 72 istovremene transformacije u učenosti i 81 vrsta kreativnog umeća“.

„Srećna nova godina“, „ 新年 好 (Si Njen hao)“- ipak je, ako ne poznajete dovoljno kineski jezik i običaje, najsigurnija čestitka koju možete uputiti petini čovečanstva koja slavi Novu godinu 8. februara.

Kineska Nova godina ne pada uvek u isto vreme jer se računa po tradicionalnom „poljoprivrednom kalendaru“, odnosno lunarnim mesecima. Počinje prvog dana, prvog meseca lunarnog kalendara, a proslava traje 15 dana. Završava se festivalom lampiona.

Kineska Nova godina naziva se i Prolećni festival i označava kraj zime i početak proleća. To je najvažniji i najradosniji događaj za kineski narod, zasnovan na tradiciji i istoriji dugoj skoro četiri hiljade godina.

Svaka nova godina dolazi u novom horoskopskom znaku. Ciklus lunarnog kalendara traje 60 godina, a 12 godina se smatra malim ciklusom. Svaka od tih 12 godina ima horoskopski znak jedne od životinja, a da bi se upotpunio ciklus od 60 godina koriste se oznake  „jin“ i „janga“ i jedan od elemenata „drvo“, „vatra“, „vazduh“, „metal“ i „voda“.

Ove godine Prolećni festival poćinje 8. februara i nastupa godina u znaku majmuna. Festival slavi preko 1,3 milijarde Kineza u jedinstvenoj Kini, na kineskom kopnu i Tajvanu, Singapuru, Hong Kongu, Makaou. Taj praznik slavi na stotine miliona ljudi u Vijetnamu, Indoneziji, Filipinama, Maleziji, Koreji...

Folklorni umetnici pripremaju se za novogodišnji nastup

Kineska nova godina – legenda o čudovištu Nian

Cela Kina i mesta gde se slavi Prolećni festival već su uveliko ukrašeni tradicionalnim ukrasima. Svaka ulica i zgrada su okićene prigodnim crvenim ukrasima, jer se crvena smatra „dobrom“ bojom koja nosi uspeh, sreću, bogatstvo i prosperitet, a može i odagnati zle duhove.

Milijardu crvenih lampiona sija u kineskim gradovima a crveni ukrasi od pirinčanog papira su zalepljeni i na prozore kuća. Na vratima su ukrasi koji su nekada pravljeni od breskvinog drveta, spremaju se petarde i vatrometi, kuvaju tradicionalna jela, čisti kuća. Za Godinu majmuna na svakom koraku su lutke i figure majmunčića, a čak se ponegde pravi majmuni, u specijalnim „školama“, obučavaju da čestitaju ovaj praznik posetiocima. Na ulicama se izvode tradicionalni plesovi i borba zmajeva.

Majmun dodiruje prst trenera prilikom obuke u školi u ​​zoološkom vrtu u Dongiing, istočnoj kineskoj provinciji Šandong, za proslavu Godine majmuna koja počinje 8. februara 

Festival proleća kao praznik sadrži mnoge elemente kineske tradicionalne kulture, kao što je izražavanje zahvalnosti i poštovanje prema prirodi, odavanje počasti precima, a isticanje tradicije svedoči o evoluciji običaja.

Mnoge aktivnosti tokom praznika i karakteristični novogodišnji ukrasi zapravo mogu da se prate unazad do legende u čudovištu Nian, koja pomaže da se shvati zašto i kako se slavi kineska Nova godina, najstariji tradicionalni festival u Kini.

Prema kineskoj legendi, u davna vremena postojalo je čudovište Nian sa oštrim zubima i rogovima koje je živelo u mračnim morskim dubinama, ali je na kraju lunarne godine izlazilo na kopno i lovilo ljude i stoku, uništavalo sela. Seljani su svaki put pre novogodišnje noći  ostavljali svoje kuće i bežali u planine. Jednom je, međutim, u selo došao starac duge srebrne kose, baka sa istočnog dela sela ga je nahranila i upozorila na dolazak čudovišta. Starac nije hteo da pobegne u planinu sa ostalima već je tražio da ostane u bakinoj kući samo jednu noć i otera Niana.

Novogodišnji ukrasi moraju biti crveni

U ponoć čudovište je provalilo u selo, ali je osetilo neku promenu atmosfere - umesto mrklog mraka jedna kuća na istoku je bila osvetljena. Kada je prišla kući, zver je zavrištala jer je videla čudne stvari: crvene ukrase na prozorima i upaljene sveće u kući. Na ulaznim  vratima dočekao ga je starac u crvenoj haljini, plamen u dvorištu i glasno puckanje vatre. Prestrašen, Nian je zauvek pobegao. A seljani, iznenađeni što je selo ostalo neoštećeno, pohrlili su u kuću starice i tu zatekli crvene papire na prozorima i nesagoreo bambus u dvorištu. Seljane je tada prosvetlila istina da su spaljeni bambus (preteča petardi), crvena boja, svetlost i jak zvuk - magična sredstva za odbranu od zveri.

Ova tradicija se održava do danas. Kineska Nova godina se zove „guo nian“ što na kineskom može da znači i „preživeti Niana“. Karakter Nian'.年 (Nian) može da znači 'godina' ali i 'Nian čudovište'.

I ukrasi na vratima sa oznakom „tao fu“ , pisani na drvetu breskve, takođe imaju  svoje uporište u legendi o dva stražara koji su čuvali ulaz u svet duhova. Verovalo se da komad drveta sa ovim natpisom može da otera zlo sa vrata.

SHENYANG, 2. februara, 2016 (Sinhua) – Žena kupuje sušeno voće na pijaci u Šenjangu, glavnom gradu severoistočne kineske provincije Liaoning. Kinezi obavljaju kupovine za praznik Prolećni festival koji pada od 7. februara do 13. (Sinhua)

Najveća migracija na svetu

„Kancelarija će biti zatvorena tokom ovog perioda, a mi ćemo se vratiti na posao 14. februara“, čest je natpis za vreme Prolećnog festivala, praznika za koji zaposleni, pored Dana državnosti, imaju sedam slobodnih dana. Studenti i učenici imaju jednomesečni raspust. To je vreme najveće svetske migracije.

Četiri procenta svetske populacije je u tom vremenu u pokretu. Procenjuje se da će ove godine biti ostvareno 3,5 milijardi novogodišnjih putovanja u Kini. Desetine miliona ljudi za vreme praznika posećuje druge zemlje. Za vreme festivala saobračajne gužve, haos i duga čekanja za karte su uobičajeni. Ove godine situaciju je zakomplikovalo neuobičajeno hladno vreme i otkazivanje mnogih letova.

Mediji su zabeležili da je pre tri dana više od 176.000 putnika ostalo blokirano ispred železničke stanice Guangzou. Veliki broj putujućih radnika pohrlio je na železničku stanicu u Guangzou kako bi otputovali  u svoja rodna mesta da sa porodicama dočekaju „godinu Vatrenog majmuna”. Planove su pokvarili ledeno vreme i snežne padavine širom istočne i centralne Kine, zbog čega su odložena 23 polaska u jednom od najprometnijih dana u toku godine za kinesku železnicu.

Putnici ispred železničke stanice u Hefei, glavnom gradu istočnokineske provincije Anhui 31. januara, u vreme kada se železnički saobraćaj bliži vrhuncu zbog približavanja Prolećnog festivala

Odstupanja od tradicije

Sa porastom životnog standarda i menjanjem navika, mnogi Kinezi porodične večere zamenjuju izlaskom u restorane, tako da je već sada većina restorana rezervisana.

Novo vreme donelo je još jednu novinu: iznajmljivanje lažnih devojaka ili momaka za odlazak kući na Prolećni festival, kako bi se umanjio stres od pitanja porodice, tetaka, baba i ujni na temu da li imaju partnera i kada će se venčati. Neki samci na taj način izbegavaju i provodadžisanje i dovođenje drugih samaca na upoznavanje tokom ovih dana.

Nova godina je, kažu u Kini, stresna i za mnoge mlade bračne parove zbog svađa na temu čiju će porodicu posetiti za vreme praznika. U Kini je zabeležen i najveći broj razvoda oko Nove godine. 

Čestitanje preko interneta i putem telefonskih SMS poruka je takođe novina modernog doba, a zbog brojnih poruka internet mreža se u to vreme „usija“.

Iako Kina i dalje ima najveličanstveniji vatromet za Novu godinu, zbog zagađenja vazduha i bezbednosnih prepreka sada su uvedena brojna ograničavajuća pravila za upotrebu tih sredstava.

Istorija Prolećnog festivala

Kineska Nova godina (Prolećni festival) ima dalekosežnu istoriju od preko 3.800 godina. Poreklo festivala može se pratiti unazad do kineskog drevnog agrarnog društva. Datum za ceremoniju nije bio fiksiran do Han dinastije (202. pne), kada je car Uudi zapovedio da se koristi lunarni kalendar.

Od svog drevnog porekla u Jinšang (Yinshang) doba (u 17. veku pre nove ere) do današnjih dana, festival je imao nekoliko imena kao što su Iuanšen (Iuanchen), Iuanri i Iuandan.

Ime "Nian" (godine), pojavilo se u  doba dinastije Zou (1046 - 256 pne), a obeležavali su ga kao početak poljoprivrednih radova u proleće. Oni su uspostavili i molitve i praznik Boga kuhinje. Taj praznik Boga kuhinje se i danas obeležava u Kini, nedelju dana pre početka Nove godine, odnosno poslednje nedelje, poslednjeg lunarnog meseca i važi kao „Mala nova godina“.

28. januara, 2016 - Juan Ksiaorong pravi tradicionalni hleb u selu Ditouiuan u istočnokineskoj provinciji Šandong. Ove lepinje sa šarenim ukrasima su tradicionalna hrana na Prolećnom festivalu u ovom kraju [Foto / Sinhua]

Car Uudi dinastije Han proglasio je prvi dan januara u kineskom lunarnom kalendaru kao dan Nove godine, i taj datum se koristi do današnjih dana. U to vreme, kineska Nova godina je postala nacionalni događaj uz veliki festival i slavlje. Kao danas vatromet, tada se palio bambus i kačile se ukrasne ploče od breskvinog drveta.

Za vreme dinastija Tang i Song proslava je dobila konačan naziv Ianri. Godine 1912, vlada je odlučila da ukine kinesku Novu godinu i lunarni kalendar, i usvojila gregorijanski kalendar. Jedno vreme se Nova godina, za vrema Mao Cetunga, nije slavila ali su kineski lideri s kraja 20. veka bili spremni da podrže kinesku tradiciju. U 1996. godini Kina je uvela jednonedeljni odmor za Prolećni festival.

Novo kinesko rukovodstvo, iako potencira razvoj i tehnološki napredak zemlje, veoma vodi računa i o očuvanju tradicije i nematerijalne kulturne baštine. Prvi nacionalni popis nematerijalne kulturne baštine započet je 2005. godine a do kraja 2009. popisano je 870.000 primera ove baštine i utvrđeno njeno poreklo, evolucija, trenutna situacija i mere zaštite.

Ministarstvo kulture je 2010. godine, zajedno s mnogim drugim državnim organizacijama, organizovalo prvo međunarodno novogodišnje kinesko gala veče. Peto kinesko gala veče 2014. sastojalo se od 506 programa koji su se održavali u 294 grada u 103 zemlje i regije. Među manifestacijama su pozorišne predstave, parade, kineske zabave, izložbe kulturnog nasleđa, promocije turizma, koncerti i promocije proizvoda kulture Festivala proleća.

Priredba u Zagrebu povodom kineske Nove godine, koju su organizovali grad Zagreb, grad Peking i ambasada Narodne Republike Kine u RH biće ponovljena u nedelju 7. februara

U našem okruženju najupečatljivije je predstojeća kineska Nova godina proslavljena u Zagrebu, muzičko - scenskim nastupom kineskih umetnika na glavnom zagrebačkom Trgu bana Jelačića, ukrašenom terakota ratnicima i lampionima. Proslava, kojoj su prisustvovali i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer Tihomir Orešković, počela je tradicionalnim Plesom zmajeva a hrvatska predsednica i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić zmaju su nacrtali oči, kao simbol sreće u Novoj godini.

U Beogradu kinesku Novu godini obeležili su svojim programom u Studentskom gradu učenici i studenti kineskog jezika.